Синдром паметног детета

419354_557767400914902_1395794385_n

„Синдром паметног детета” означава дете које је захваљујући својој изузетној интелигенцији било веома успешно у првој фази школовања, иако није развило радне навике. Упркос успеху током основног и можда средњошколског образовања, оваква деца често на студијама доживљавају бродолом.

То су деца која имају добре оцене иако не уче код куће. Ако је пазило на часовима и културно се понашало, овакво дете може да заврши основну школу као одлично.И

Све док градиво није обимно, паметно дете је у стању да импровизујући добије солидну оцену. Како не добија лоше оцене, родитељи немају сигнал да нешто није у реду. Али касније, у гимназији или факултету, када градиво постаје обимно, ова деца постају неуспешна. Прецењујући своје способности, а потцењујући обим градива, паметна деца се одлучују за кампањско учење.

Типично је да током студирања „заглаве” на оним предметима који су толико обимни, да краткотрајне кампање нису довољне за успешно полагање.
Оваква млада особа свој академски неуспех схвата као доказ своје глупости. Лако губи самопоштовање. Код веома амбициозних младих људи, неуспешност због недостатка радних навика може да води у депресију, самодеструктивност и друге проблеме.

И зато родитељи који не помишљају да ће упркос одличним оценама њихово паметно дете имати проблем, треба да знају да су радне навике нешто без чега је тешко бити успешан и задовољан. Родитељи су ти који треба дете да навикавају на учење код куће, јер навика учења једино тако настаје.
Зоран Миливојевић

 

Извор: Политика

 

 

 

  Categories:
напишите коментар

9 коментара

  1. март 22, 03:37 #2 Ana

    Naivan tekst, pisan sa stanovista diletanta. Bubanje i ucenje su dve razlicite stvari. Dete koje sedi na casu, pazljivo slusa, uradi domaci zadatak, da tacan odgovor prilikom provere znanja i time zasluzi dobru ocenu,
    ima radne navike. To sto nije provelo dodatna 2 sata citajuci i pokusavajuci da doslovce deklamuje procitano, jeste odlika inteligencije. Inteligentni ljudi se tesko stavljaju u kalup. Diletantski pristup pisca teksta se ogleda u opisu problema na fakultetu, jer to je problem uocljiv prostom opservacijom na nasim fakultetima, kod profesora koje “bije glas” kako su strogi… U najvecem broju slucajeva, takvi profesori zahtevaju bubanje, kod njih ne postoji diskusija kao metoda ucenja, u njihovom svetu postoji samo jedno resenje problema – ono koje su oni napisali u svojoj knjizi…Pocetak ovog teksta i prica o sindromu pametnog deteta kod nas, moze da posluzi kao uvod u raspravu zasto nase skolstvo ne stimulise funkcionalno ucenje, jer rezultati testiranja na svetskom nivou pokazuju da smo vrlo losi

    Одговорите на овај коментар
    • август 12, 19:37 aleksandra

      Bravo Ana!
      Ovaj Milivojević je uistinu diletant, koji se nažalost predstavlja kao stručnjak …
      I sam izvor naslova je katastrofalan, izgleda kao da je pamet sindrom! da je barem napisano Sindrom nedostatka radnih navika ili tako nešto… a ostatak teksta neću ni da komentarišem

      Одговорите на овај коментар
      • фебруар 12, 19:29 Natasa

        Pa znate kako kad nekog okarakterisete kao diletanta i jasno navedete da se ne slazete s njim onda dajte argumete “protiv”. Kratko i jasno ono sto je receno vazi na svim meridijanima. To naravno ne iskljucuje cinjenicu da postoje izuzetno pametna, a uz to i radna i vredna deca, ali oni nisu tema. Ja ne zivim u Srbiji, meni uopste nije problem da priznam, cak stavise prepoznala sam svoje dete u napisanom, a znam i pametniju decu od mojg deteta koji su poceli srednju skolu u gimnaziji (sestogodisnja skola) kao najpametniji ( moja cerka jos uvek opstaje na misice), a koji su pali nakon par godina na cetvorigodisnju. Stoga jako dobro znam o cemu ovaj covek pise, a pri tome deca o kojoj ja govorim pohadjaju skole na koje nemaju ni oni, a ni roditelji primedbe u fazonu da su skole dosadne i da decu nemotivisu dovoljno…..prosto zarazeni su tim virusom lenjosti i nema tu neke posebne filozofije.

        Одговорите на овај коментар
    • фебруар 11, 19:08 Vesna Mitic

      Bravo, odličan vam je komentar

      Одговорите на овај коментар
  2. август 14, 09:19 #3 jelena

    Претпостављам да су Ана и Александра психолошкиње које имају нешто против текста јер човек (иначе интелигентан и тешко га је уклопити у калуп) тврди нешто што се не уклапа у решења која су оне успешно “набубале” из својих уџбеника. Можда и грешим, будући да нису навеле никакву аргументацију у вези са недостатком радних навика и претежно кампањским учењем наших средњошколаца и студената.

    Одговорите на овај коментар
    • август 14, 12:15 tanja

      Za Jelenu-samo oni koji u praksi nisu imali “pametno dete” komentarišu kao Ana i Aleksandra.U srednjoj školi posle 2 razreda počinju problemi a tumlače se različito jer u prvom razredu se “provuče” i radi po svom bez da koriguje određene navike.Kolega Milivojević je bolje procenio mnoge situacije u prosveti od “stručnih osoba” jer je u učionici i ima takve učenike.Većinu nastavnika “individua -pametno dete” ne interesuje ih -ravnodušno prihvataju sve (ćute,trpe,tolerišu)-prave mir u školi, odeljenju,gradu.Zahvaljujući komentarima g.Milojevića prihvatila sam administrativne namete jer je razjasnio da “treba da pišemo”i nelogične stvari jer se to zahteva od nas.

      Одговорите на овај коментар
      • фебруар 04, 16:00 Jana

        Radna navika je dobra za dobre rezultate. Inteligentno dete koje ima rezona će uvek da se izvuče jer dobro pamti, neinteligentno dete mora da buba jer nije sposobno da reprodukuje gradivo svojim rečima. To što neko uči po ceo dan nije odraz radne navike, nego sposobnost da usvoji ono što uči…

        Одговорите на овај коментар
    • фебруар 12, 19:06 Natasa

      Apsolutno tacno ono sto g-din Milivojevic navodi. Ja sam majka jednog takvog deteta u sistemu koji apsolutno ceni inteligenciju, ali nazalost to nije dovoljno …. kako ko …. neko pre neko kasnije, a neko nikad ne shvati da ako nema dobru podrsku i skole i roditelja jednostavno ne moze dalje bez rada i to ozbiljnog. Apsolutno nema s tim veze sistem kako vole da kazu koji nemotivise ….. upravo to sto motivise to je ok, ali to nije dovoljno, a oni misle ako sve znaju i shvataju na casu da je to dovoljno, a nije. Ma znate kako je to …. jednostavno ta pamet stalno daje neki impuls da potcenjuju rad i ucenje. A prosto od nekog uzrasta ne mogu vise da se donose zakljuci, vrsi opserviranje i redeniranje bez ozbiljnog poznavanja materije. Onda upadnu u sistem kampanjstva …. Ali sve od reci do reci mogu da potpisem g-dina Milivojevica, jer znam i po drugom detetu koje je po inteligenciji (a testovi su u osnovnoj skoli bili izuzetno zahtevni) nesto iznad proseka, ali je radom, disciplinom i strukturom daleko iznad pametne. Otprilike mogu da kazem da u uzrastu od 13/14 godina pametno dete koje je po karakteru ljenjo nema nikakve sanse bez podrske skole i roditelja da izgura obrazovanje i dobije diplomu na nivou koji zasluzuje.

      Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.