Sindrom pametnog deteta

419354_557767400914902_1395794385_n

„Sindrom pametnog deteta” označava dete koje je zahvaljujući svojoj izuzetnoj inteligenciji bilo veoma uspešno u prvoj fazi školovanja, iako nije razvilo radne navike. Uprkos uspehu tokom osnovnog i možda srednjoškolskog obrazovanja, ovakva deca često na studijama doživljavaju brodolom.

To su deca koja imaju dobre ocene iako ne uče kod kuće. Ako je pazilo na časovima i kulturno se ponašalo, ovakvo dete može da završi osnovnu školu kao odlično.I

Sve dok gradivo nije obimno, pametno dete je u stanju da improvizujući dobije solidnu ocenu. Kako ne dobija loše ocene, roditelji nemaju signal da nešto nije u redu. Ali kasnije, u gimnaziji ili fakultetu, kada gradivo postaje obimno, ova deca postaju neuspešna. Precenjujući svoje sposobnosti, a potcenjujući obim gradiva, pametna deca se odlučuju za kampanjsko učenje.

Tipično je da tokom studiranja „zaglave” na onim predmetima koji su toliko obimni, da kratkotrajne kampanje nisu dovoljne za uspešno polaganje.
Ovakva mlada osoba svoj akademski neuspeh shvata kao dokaz svoje gluposti. Lako gubi samopoštovanje. Kod veoma ambicioznih mladih ljudi, neuspešnost zbog nedostatka radnih navika može da vodi u depresiju, samodestruktivnost i druge probleme.

I zato roditelji koji ne pomišljaju da će uprkos odličnim ocenama njihovo pametno dete imati problem, treba da znaju da su radne navike nešto bez čega je teško biti uspešan i zadovoljan. Roditelji su ti koji treba dete da navikavaju na učenje kod kuće, jer navika učenja jedino tako nastaje.
Zoran Milivojević

 

Izvor: Politika

 

 

 

  Categories:
napišite komentar

10 komentara

  1. mart 22, 03:37 #2 Ana

    Naivan tekst, pisan sa stanovista diletanta. Bubanje i ucenje su dve razlicite stvari. Dete koje sedi na casu, pazljivo slusa, uradi domaci zadatak, da tacan odgovor prilikom provere znanja i time zasluzi dobru ocenu,
    ima radne navike. To sto nije provelo dodatna 2 sata citajuci i pokusavajuci da doslovce deklamuje procitano, jeste odlika inteligencije. Inteligentni ljudi se tesko stavljaju u kalup. Diletantski pristup pisca teksta se ogleda u opisu problema na fakultetu, jer to je problem uocljiv prostom opservacijom na nasim fakultetima, kod profesora koje “bije glas” kako su strogi… U najvecem broju slucajeva, takvi profesori zahtevaju bubanje, kod njih ne postoji diskusija kao metoda ucenja, u njihovom svetu postoji samo jedno resenje problema – ono koje su oni napisali u svojoj knjizi…Pocetak ovog teksta i prica o sindromu pametnog deteta kod nas, moze da posluzi kao uvod u raspravu zasto nase skolstvo ne stimulise funkcionalno ucenje, jer rezultati testiranja na svetskom nivou pokazuju da smo vrlo losi

    Odgovorite na ovaj komentar
    • avgust 12, 19:37 aleksandra

      Bravo Ana!
      Ovaj Milivojević je uistinu diletant, koji se nažalost predstavlja kao stručnjak …
      I sam izvor naslova je katastrofalan, izgleda kao da je pamet sindrom! da je barem napisano Sindrom nedostatka radnih navika ili tako nešto… a ostatak teksta neću ni da komentarišem

      Odgovorite na ovaj komentar
      • februar 12, 19:29 Natasa

        Pa znate kako kad nekog okarakterisete kao diletanta i jasno navedete da se ne slazete s njim onda dajte argumete “protiv”. Kratko i jasno ono sto je receno vazi na svim meridijanima. To naravno ne iskljucuje cinjenicu da postoje izuzetno pametna, a uz to i radna i vredna deca, ali oni nisu tema. Ja ne zivim u Srbiji, meni uopste nije problem da priznam, cak stavise prepoznala sam svoje dete u napisanom, a znam i pametniju decu od mojg deteta koji su poceli srednju skolu u gimnaziji (sestogodisnja skola) kao najpametniji ( moja cerka jos uvek opstaje na misice), a koji su pali nakon par godina na cetvorigodisnju. Stoga jako dobro znam o cemu ovaj covek pise, a pri tome deca o kojoj ja govorim pohadjaju skole na koje nemaju ni oni, a ni roditelji primedbe u fazonu da su skole dosadne i da decu nemotivisu dovoljno…..prosto zarazeni su tim virusom lenjosti i nema tu neke posebne filozofije.

        Odgovorite na ovaj komentar
    • februar 11, 19:08 Vesna Mitic

      Bravo, odličan vam je komentar

      Odgovorite na ovaj komentar
    • jul 24, 22:49 Bojana

      Bravo

      Odgovorite na ovaj komentar
  2. avgust 14, 09:19 #3 jelena

    Pretpostavljam da su Ana i Aleksandra psihološkinje koje imaju nešto protiv teksta jer čovek (inače inteligentan i teško ga je uklopiti u kalup) tvrdi nešto što se ne uklapa u rešenja koja su one uspešno “nabubale” iz svojih udžbenika. Možda i grešim, budući da nisu navele nikakvu argumentaciju u vezi sa nedostatkom radnih navika i pretežno kampanjskim učenjem naših srednjoškolaca i studenata.

    Odgovorite na ovaj komentar
    • avgust 14, 12:15 tanja

      Za Jelenu-samo oni koji u praksi nisu imali “pametno dete” komentarišu kao Ana i Aleksandra.U srednjoj školi posle 2 razreda počinju problemi a tumlače se različito jer u prvom razredu se “provuče” i radi po svom bez da koriguje određene navike.Kolega Milivojević je bolje procenio mnoge situacije u prosveti od “stručnih osoba” jer je u učionici i ima takve učenike.Većinu nastavnika “individua -pametno dete” ne interesuje ih -ravnodušno prihvataju sve (ćute,trpe,tolerišu)-prave mir u školi, odeljenju,gradu.Zahvaljujući komentarima g.Milojevića prihvatila sam administrativne namete jer je razjasnio da “treba da pišemo”i nelogične stvari jer se to zahteva od nas.

      Odgovorite na ovaj komentar
      • februar 04, 16:00 Jana

        Radna navika je dobra za dobre rezultate. Inteligentno dete koje ima rezona će uvek da se izvuče jer dobro pamti, neinteligentno dete mora da buba jer nije sposobno da reprodukuje gradivo svojim rečima. To što neko uči po ceo dan nije odraz radne navike, nego sposobnost da usvoji ono što uči…

        Odgovorite na ovaj komentar
    • februar 12, 19:06 Natasa

      Apsolutno tacno ono sto g-din Milivojevic navodi. Ja sam majka jednog takvog deteta u sistemu koji apsolutno ceni inteligenciju, ali nazalost to nije dovoljno …. kako ko …. neko pre neko kasnije, a neko nikad ne shvati da ako nema dobru podrsku i skole i roditelja jednostavno ne moze dalje bez rada i to ozbiljnog. Apsolutno nema s tim veze sistem kako vole da kazu koji nemotivise ….. upravo to sto motivise to je ok, ali to nije dovoljno, a oni misle ako sve znaju i shvataju na casu da je to dovoljno, a nije. Ma znate kako je to …. jednostavno ta pamet stalno daje neki impuls da potcenjuju rad i ucenje. A prosto od nekog uzrasta ne mogu vise da se donose zakljuci, vrsi opserviranje i redeniranje bez ozbiljnog poznavanja materije. Onda upadnu u sistem kampanjstva …. Ali sve od reci do reci mogu da potpisem g-dina Milivojevica, jer znam i po drugom detetu koje je po inteligenciji (a testovi su u osnovnoj skoli bili izuzetno zahtevni) nesto iznad proseka, ali je radom, disciplinom i strukturom daleko iznad pametne. Otprilike mogu da kazem da u uzrastu od 13/14 godina pametno dete koje je po karakteru ljenjo nema nikakve sanse bez podrske skole i roditelja da izgura obrazovanje i dobije diplomu na nivou koji zasluzuje.

      Odgovorite na ovaj komentar

Dodajte komentar

Vaši podaci će biti bezbedni! Vaša imejl adresa će biti vidljiva samo administratorima sajta. Komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede, kao i komentare koji se ne odnose na vest koju komentarišete, nećemo objaviti. Iz bezbednosnih razloga, neće biti objavljeni ni linkovi ka drugim sajtovima.