Snežana Marković o situaciji u prosveti, štrajku, smanjenju plata…

februar 17 19:22 2015

O situaciji u prosveti, štrajku, smanjenju plata, usavršavanju i seminarima, eksternoj kontroli i novom zakonu razgovarali smo sa Snežanom Marković, državnim sekretarom u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Profesorom matematike, prosvetnim radnikom, autorom više projekata, radova i poglavlja u udžbenicima o upotrebi informacionih tehnologija u nastavi i o internetu.

Z.U: Trenutna situacija na relaciji sindikati – prosvetni radnici – ministarstvo je veoma zategnuta, a Zelena učionica najčešće prenosi stavove sindikata i prosvetnih radnika. Želeli bismo da čujemo i kako cela ova situacija izgleda iz ugla Ministarstva?10341830_10153139918123410_2099416319236642063_n

S.M: U medijima je uglavnom prisutna podela „ugao sindikata“ i „ugao ministarstva“- a to je antagonizam koji postoji samo ako se posmatra aspekt  „povećati ili smanjiti platu“ i to kroz sasvim uprošćene, „crno-bele“ naočare. Pitanje raspodele plata je samo jedan od mnogih segmenata rada Ministarstva, ali sa vrlo uskim manevarskim prostorom – imamo zadati finansijski okvir, mnoštvo obaveza koje se moraju ispuniti i mnoštvo važećih propisa koji se ne mogu preko noći promeniti. Uz svu kreativnost koja se može uložiti i preraspodelu toga što imamo, da bi se išta suštinski promenilo potrebno je promeniti veliki broj zakona i podzakonskih akata, a sve što se planira  u budžetskom smislu mora da se isplanira na bazi važeće regulative tokom novembra i decembra za čitavu sledeću godinu. Kad tome dodamo i našu specifičnost da planove vezujemo za školsku godinu (a finansijska planiranja su vezana za kalendarsku godinu), onda je jasno zašto se ništa ne može promeniti brzo. Dodatnu prepreku predstavlja nedostatak informacionog sistema zbog čega imamo hroničan nedostatak validnih podataka na osnovu kojih bi donosili odluke zasnovane na činjenicama a ne na subjektivnim procenama.

Z.U: Na mesto državnog sekretara prosvete ste došli u teškom, neki bi rekli i nezahvalnom trenutku, kada se prosvetnim radnicima plate smanjuju, umesto da se povećavaju. Koliko je vaša pozicija u ovom trenutku zahtevna i šta vam je najteže u poslu koji obavljate?

S.M: Nisam se ranije bavila politikom. Prihvatila sam posao svesna da to znači mnogo rada, učenja, odgovornosti, izloženost javnosti. Veoma je zahtevno, ako ste matematičar i informatičar, orijentisan na praksu i rad sa decom, da uđete u svu tu raznovrsnu problematiku – pravnu, finansijsku, političku. Lično, kad mi je nešto teško, ne volim da se žalim već da rešavam problem, ali, pošto ste me već pitali, priznaću –  u prvom momentu mi je bilo najteže kad sam, bukvalno kao „pripravnik“ došla u situaciju da organizujem rad i zadajem posao ljudima koji se tim poslom bave profesionalno godinama. Zatim, teško je doneti odluku ako znate koliko mogu da budu dalekosežne posledice te odluke, pogotovo u našoj situaciji kada nemamo informacioni sistem pa samim tim ni pouzdane podatke na kojima možemo da zasnivamo odluke. Najteže od svega mi je, međutim, kad vidim nevolju i nepravdu u kojoj ne mogu da pomognem. Koliko god obimni, zakoni i pravilnici uvek „ispuste“ neki poseban slučaj gde je očigledno i logično jedno rešenje a zakon to ne priznaje – bez obzira na to da li je u pitanju nečija stručna sprema, promena posla, stipendija, pomoć zaposlenom. A mi ne možemo da pomognemo jer zakon nije predvideo baš „taj slučaj“. Teško mi je i kad kao predstavnik Ministarstva odem u neku školu i vidim u kakvom su stanju zgrada, dvorište, učila, a mi, iako bi to zvučalo logično, nemamo ni pravni osnov ni finansijska sredstva da tim školama pomognemo. Ta nemogućnost, nemoć, da popravimo nešto što je očigledno „popravljivo“, samo zato što nemamo instrument kojim bi to uradili, mi najteže pada.

Z.U: Da li nam možete izneti svoj stav o smanjenju plata prosvetnim radnicima? Ne stav državnog sekretara, već nekog ko je godinama u prosveti.

S.M: Ne godinama već od rođenja – roditelji su mi prosvetni radnici tako da jako dobro razumem  život škole. Ljudi koji su kroz školu prošli samo kao učenici to teško mogu da razumeju. I pre nego što sam bila đak, uz majku, gimnazijsku profesorku fizike (tada je važila terminologija učitelj-nastavnik-profesor) i oca geografa, direktora osnovne škole, u kući se uvek mnogo razgovaralo o školi. Škole sam poznavala „od podruma do tavana“.  Svakako, ne mogu da razdvojim stav prosvetarskog deteta, učenika i nastavnika od sadašenje uloge državnog sekretara u prosveti, već samo da kažem svoj, potpuno lični stav. Ne znam kako se to desilo da je, već dugi niz godina, obrazovanje postalo trošak a ne investicija i kako se to desilo da struka koja ima najveći procenat visoko-školovanog kadra ima tako niske plate koje se godinama nisu povećavale. To svakako nije dobro a odgovornost snosimo svi – neko manje neko više.  Plate su smanjene svima – možemo da diskutujemo o tome da li je trebalo linearno ili ne i koliko, o tome ko ima pravo da odluči kojoj struci treba više ili manje oduzeti. Međutim, ono što smatram duboko pogrešnim već decenijama pri određivanju plata u prosveti je „uravnilovka“.  Od onih koji rade i mnogo više nego predviđenih 40 sati nedeljno, preko savesnih i korektnih koji rade taman toliko koliko je previđeno do, na žalost, ali moramo priznati i onih koji rade mnogo manje (i lošije) nego što treba, svi imaju istu platu koja se razlikuje samo po godinama staža što nije uopšte garancija kvaliteta. Plate jesu male, nesrazmerne u odnosu na odgovornost, važnost, stručnost i ulogu nastavnika u životu svakog mladog čoveka, ali u odnosu na finansijsku situaciju u zemlji, prezaduženost koja se stvarala decenijama, stanje u privredi, po svoj prilici ne postoje mogućnosti za više.

Z.U: Znamo da ste učestvovali u pregovorima sa sindikatima, koji veoma teško idu. Šta biste mogli da kažete o dosadašnjim pregovorima i možete li da date bilo kakve prognoze?

S.M: Nisam učestvovala u pregovorima sa sindikatima ako mislite na pregovore o PKU. Održan je veliki broj tih sastanaka. Ja sam samo u dva navrata prisustvovala  –  na početku prvog sastanka o PKU i u delu jednog na kojem sam ukazala na neophodnost usklađivanja PKU sa važećim ZOSOV-om a ne sa projekcijom budućeg Zakona. To je premalo da bih mogla da kažem nešto više o tim pregovorima i prognozama. Međutim, u radu radne grupe koja je radila na uobličavanju predloga izmena ZOSOV-a bilo je predstavnika četiri reprezentativna sindikata i tu je atomsfera bila veoma radna, konstruktivna i prijateljska. Neretko se dešavalo čak da se neki predstavnici ministarstva bolje usaglase sa predstavnicima sindikata nego međusobno. Ljudi koji su učestvovali u toj radnoj grupi su bili vrlo saradnički raspoloženi tako da sam uvek bivala zatečena neprijateljskim izjavama i tekstovima u medijima koji mi se nisu uklapali u sliku koju sam stekla neposredno. Nije mi jasno šta se to desi nakon završetka sastanka…

Z.U: Sidikati su izjavili da su prilikom sastanka za potpisivanje PKU bili ucenjeni prekidom štrajka. Kako to objašnjavate?

S.M: Reč „ucena“ je prilično teška. Ja tu izjavu nisam čula ni pročitala (što ne znači da nije izrečena, samo mi je možda promakla). Ako i jeste izrečena onda bismo slično, ali u suprotnom smeru,  mogli da protumačimo i atmosferu u kojoj je rađeno i na ZOSOV-u, pa situaciju sa nezaključivanjem ocena…

Z.U: Verovatno ste upoznati s tim šta većina radnika misli o seminarima koje mora da pohađa. Pojavila se vest u medijima da će seminari biti ukinuti. Da li je to tačno?

S.M: Ne znam šta većina prosvetnih radnika misli o seminarima niti to iko zaista zna. Do sada nije sprovedeno nijedno nepristrasno istraživanje na tu temu. Ne znam odakle ikome ideja da će stručno usavršavanje zaposlenih u prosveti biti ukinuto. To je potpuni apsurd – da neko čija je životna misija učenje i podučavanje ne treba i sam da uči!?! Ne mogu da zamislim da ijedan savestan nastavnik završi fakultet i narednih 35 godina samo radi nastavnički posao uvek na isti način sa istim saznanjima –  navedite mi bar jedan nastavni predmet u kojem je to moguće! Ako mislite na tekst iz „Kurira“ koji ste nedavno preneli i na „Zelenoj“ tu već možemo podosta da polemišemo, ako je uopšte potrebno (pogrešna (zlo)namerna ili samo neuka interpretacija nestručnoj javnosti kako neko nekoga primorava da plati „obavezan“ skupi seminar čiji predavači iznose vrlo diskutabilne stavove). Ono što je tačno u vezi sa eventualnim promenama u domenu stručnog usavršavanja je da ZUOV trenutno radi na predlozima izmena Pravilnika ali taj predlog još nije stigao do Ministarstva pa ne mogu da se izjasnim po tom pitanju.

10422366_10153140843063410_4940652035261568727_n

Vratila bih se, međutim, na već više puta pomenuti fenomen da loše vesti i kritike, osnovane ili ne, lako nađu put do javnosti dok pozitivni primeri, prikazi uspešnih kolektiva i pojedinaca nisu zanimljivi… Verujem da će i ovaj tekst više motivisati na komentarisanje kritičare nego one koji su saglasni sa stavovima koje iznosim.  Kako nemamo ni informacioni sistem ni validno istraživanje na tu temu, mogu da govorim samo na osnovu iskustva koje imam iz škole u kojoj sam radila i sa seminara u kojima sam učestvovala kao autor, realizator ili polaznik. Ima nastavnika koji nemaju ni sat „zvaničnog“ stručnog usavršavanja, ima onih koji nastoje da „sakupe“ toliko koliko im treba da zadovolje formu, ali, neki bi se iznenadili koliko ima onih koji su „sakupili“ mnogo više od obaveznog broja sati i još više raznih što domaćih što stranih obuka i konferencija koje uopšte nisu „akreditovane“ i, što je najlepše, u tome istinski uživaju…

Slažem se da sadašnji sistem odobravanja programa stručnog usavršavanja nije dobar, pre svega u samom postupku akreditacije, a posebno u praćenju realizacije i kontroli kvaliteta tih obuka –  trenutno je samo važno koliko dobro i stručno napravite „papire“ za akreditaciju, koliko je bogata biografija autora i realizatora i koliko je komisiji kojoj je dato da prouči dokumentaciju poznata eventualna inovacija koja se uvodi. Sada je to tržište velikog broja seminara čiji kvalitet zapravo niko ne garantuje, pa tako imamo apsurdne situacije da na osnovu reklame uplatimo seminar kojim se razočaramo (poput primera iz pomenutog novinskog članka), ali i seminare koji nisu akreditovani a nastavnici ih ipak pohađaju jer znaju da će tu naučiti nešto upotrebljivo i zanimljivo, uprkos „nevažećim bodovima“. Naravno, veliki broj seminara je s pravom u katalogu, realizatori ih savesno sprovode, naplaćuju tek da pokriju troškove i nešto malo preko toga zarade, polaznici steknu primenjiva znanja, ali opet, to nikome nije interesantno da pravi medijsku galamu. Nebrojeno puta sam bila učesnik programa stručnog usavršavanja za koje učesnici imaju samo reči hvale i preporuke. Činjenica je i da uvek, koliko god seminar bio dobar ili loš, imate one koji nisu zadovoljni nečim i one kojima se sve to dopalo i to je sasvim normalno. Najsvežiji primer je IKT-obuka koju je ZUOV u saradnji s 40 iskusnih autora i realizatora raznih informatičkih obuka kreirao i sproveo u 163 škole u okviru „Razvionice“. Naravno, bilo je i nezadovoljnih pojedinaca, ali je veliki broj škola tražio dodatne grupe, preko planiranog broja, a povratne informacije od oko 4000 nastavnika koji su prošli ovu obuku u potpunosti demantuju tvrdnju s početka vašeg pitanja (iako obuka sadrži čak i domaći zadatak koji je naveći broj polaznika sa uspehom uradio). Dobar glas o seminaru se brzo raširio pa se sad javljaju škole i pojedinci koji nisu u projektu i raspituju za mogućnost proširenja obuke i izvan projekta. Upravo ovih dana počela je i najveća do sada onlajn obuka nastavnika na ovim prostorima (oko 8000 nastavnika iz 122 škole). Ovaj broj prelazi granicu statističke značajnosti i verujem da će nam povratne informacije sa ove obuke dati  dobre smernice kuda dalje sa stručnim usavršavanjem. U obuku putem interneta su uključeni svi nastavnici, stručni saradnici i direktori iz ovih škola, a tokom prvih dest dana šestonedeljne obuke samo se 15% nastavnika nije uključilo u obuku.

Iskreno se nadam da će novi predlog Pravilnika koji ZUOV bude napravio uneti korenite promene u smislu transparentnije procedure izbora seminara koja prati realne potrebe obrazovnog sistema,  bolje kontrole realizacije i upotrebljive povratne informacije.

Z.U: Pa ipak, prosvetni radnici nemaju baš najbolje mišljenje ni o Eksternoj kontroli. To možda nije dokazano nekom anketom, ali se u vazduhu oseti.

S.M: Eh, opet bih se sporila sa vama ako je i ovde predznak „većina“. Nepojmljivo je da bilo koji posao, a pogotovo tako odgovoran i važan kao što je nastavnički ne podleže kontroli kvaliteta. Možda taj sistem nije baš najbolji, ali dok ga ne isprobamo ne možemo da uočimo njegove nedostatke i poboljšamo ga. Trenutno, posledice za dobre i loše ocene pri ovoj evaluaciji ne postoje, i dalje svi ostaju na poslu, primaju istu platu, niko nije ni nagrađen ni kažnjen nakon odlaska komisije. Ostajemo samo bogatiji za jedno iskustvo – dobro ili loše i, ako smo dobronamerni, svakako viziju šta je to što treba da promenimo u načinu spoljašnjeg vrednovanja rada ustanove.

Zanimljiv mi je komentar jedne koleginice koja se žalila da je dolazak komisije za spoljašnje vrednovanje frustrirajući jer su morali mnogo da rade da srede školu, pripreme papire…  Mislim da u tome i jeste feler –  da su radili na vreme ono što je trebalo, ne bi „padali na nos“ da glancaju za komisiju, a komisja je stekla verovatno lažan utisak u toj monitranoj atmosferi. Moj  stav će, sigurna sam, izazvati salve negativnih komentara – ja smatram da  škola treba da bude otvorena za kontrolu uvek, a da pri tim nenajavljeninm dolascima, evaluatori ne treba da gledaju namontirane papire već suštinu – stvarnu pripremljenost nastavnika „na delu“, atmosferu na času, znanje i aktivnost učenika, školsku disciplinu, higijenu i sredinu podsticajnu za učenje… Takođe, kolege treba više da sarađuju, posećuju jedni drugima časove ili ih zajednički realizuju.

Sistem vrednovanja rada kako ustanove tako i svakog pojedinačnog zaposlenog treba narednih meseci da bude naročito u fokusu, jer ćemo morati da ga ugradimo u sistem napredovanja kroz platne razrede, što treba da bude osnova za pravednije raspoređivanje plata i jak motivacioni faktor za sve zaposlene. To će biti predmet široke saradnje MPNTR-a, MDULS-a i zaposlenih u obrazovanju. Ne samo predstavnika sindikata već i direktora i nastavnika koji ne pripadaju nijednom sindikatu, a njih nije mali broj. Tema za razmišljnje u  ovom momentu je i kako da na institucionalan i pravedan način okupimo predstavnike svih zaposlenih i zainteresovanih za rešavanje ove problematike.

Z.U: Prosvetni radnici se žale da nije dovoljno smanjen obim administracije kojom moraju da se bave, što umanjuje vreme za neposredan rad sa decom. (komentar)

S.M: U onom prvom naletu mogli smo samo da utičemo na preciznije tumačenje, tj sprečavanje „preterivanja“ u okviru važeće regulative. Sve primedbe koje su stigle od nastavnika letos, razvrstali smo u nekoliko kategorija – one koje su se odnosile samo na pogrešno tumačenje važećih propisa, one koje su zahtevale izmenu ZOSOV-a i posebnih zakona i one koje zahtevaju izmene pravilnika – pre svega pravilnika o evidencijama. Pravilnike ćemo menjati tek nakon izmene zakona. Neka smanjenja će uslediti tek kad (najzad) profunkcioniše informacioni sistem. Pri svim izmenama koje pravimo imamo u vidu smanjenje pisanja onoga što niko ne čita i ne može praktično da upotrebi. Ipak, ne mogu da se složim da je posao na evidencijama baš toliki da utiče na vreme koje se odnosi na neposredan rad sa decom. Nastavnik ima obavezu 24 časa neposrednog rada nedeljno. Po pitanju administracije „najugroženije“ su odeljenjske starešine, oni zaista imaju mnoštvo dokumentacije da vode –  da evidentiraju što-šta, vode zapisnike, disciplinske postupke… Nastavnici koji nemaju starešinstvo svakako nemaju baš toliko da pišu da sav ostatak vremena do 40 sati nedeljno potroše na pisanje pa da još moraju da oduzmu i od rada sa decom…

Onima čije su škole uvele elektronske dnevnike lakše je utoliko što se svedočanstva štampaju i dobijaju izračunate statistike, ali im je teže jer neretko vode paralelnu dokumentaciju – elektronsku i papirnu, pa „ko ne plati na mostu plati na ćupriji“. To bi trebalo da bude rešeno kada se elektornski dnevnik uvede na sistemskom nivou, no i tada će biti nezadovoljnih koji bi radije da ostanu na papirnom obliku, a paralelna evidancija je neracionalna, tako da tu još uvek ima puno tema za razmišljanje i dogovaranje, ali o tom po tom.

Z.U: Možete li nam otkriti bar neke delove novog zakona o prosveti koji treba da se nađe pred parlamentom ?

S.M: U avgustu smo počeli sasvim skromno – sa idejom da malo i hitno popravimo nekoliko gorućih stvari. Neuobičajeno za dosadašnju metodologiju rada na zakonima, umesto samo na kraj, javnost smo stavili i na početak procesa. Krenuli smo od 150 mejlova stiglih kao odgovor na javni poziv upućen svima koji žele da doprinesu poboljšanju ZOSOV-a, obradili ih i priključili institucionalnim predlozima, što je sve činilo osnovu za rad radnoj grupi. Nakon toga, normativci su predloge uobličili u pravne norme, ministar ih je, sa najbližim saradnicima, pregledao i doradio i sada je tekst dat stručnjacima za pojedine oblasti da sagledaju celinu predloženih promena i daju dodatne sugestije. Tak kad to završimo izaći ćemo na javnu raspravu.

U devedestak članova ZOSOV-a su unete manje ili veće izmene i dodato je nekoliko novih članova. Neke izmene su samo dosledna korekcija terminologije, poboljšanje procedura ili smanjenje obima vođenja administracije, isticanja mera za prevenciju ranog napuštanja školovanja, ali unet je i jedan broj novina koje otvaraju vrata nekim novim idejama za koje je dosadašnji ZOSOV predstavljao ograničenje. Date su veće mogućnosti i preciziran je način obavljanja proširene delatnosti ustanova radi podsticanja pozitivnog odnosa prema radu kod učenika, jačanja uloge škole u domenu profesionalne orijentacije, razvijanju svesti o odgovornosti za preuzete obaveze. Dodatna delatnost bi trebalo da omogući nastavnicima da ostvare i dodatne prihode ili se radno angažuju u slučaju da za njihovim radom u ustanovi prestane potreba. Ovakva delatnost bi praktično značila da bi se dao i novi smisao obrazovnom turizmu („škole u prirodi“ koje sada niti su škole, niti su u prirodi…), stručnoj praksi, stručnom usavršavanju nastavnika, uključivanju studenata i lica sa diplomom sa akreditovane visokoškolske ustanove u nastavnim i vannastavnim aktivnostima u osnovnim i srednjim školama, većem povezivanju roditelja i lokalne zajednice sa školom, a posebno jačanje i revitalizaciju malih seoskih škola koje su neretko jedine ustanove iz oblasti obrazovanja ali i kulturno-javnog života u svojim sredinama.

U oblasti stručno-pedagoškog nadzora najbrojniji su bili predlozi da se vrati negdašnji predmetni savetodavni rad i nadzor, ovog puta kroz rad nastavnika koji su stekli zvanja u saradnji sa školskim upravama. Vrednovanje rada nastavnika trebalo bi da ima i presudnu ulogu u predstojećem sistemu napredovanja kroz platne razrede te je vrlo važno da se ovaj sistem pažljivo isplanira i proveri.

Novine se odnose i na davanje osnova za privatno-javno partnerstvo u osnivanju ustanova obrazovanja i vaspitanja, a postoji i predlog da lokalna zajednica, ukoliko proceni da bi time efikasnije organizovala obavljanje adminsitrativno-tehničkih poslova, održavanje i servisiranje zgrada i opreme, može da osnuje zajedničku službu za više ustanova na svojoj teritoriji. Kad je odgovornost u pitanju, kroz nekoliko članova nastojimo da povećamo odgovornost što direktora što roditelja, ali i veću ulogu i odgovornost nastavničkog veća pri izboru direktora.

Veća uloga upotrebe IKT-a u obrazovanju, mogućnost učenja na daljinu, mere za smanjenje ranog napuštanja obrazovanja, omogućavanje mobilnosti iz sistema vojnog obrazovanja, poboljšanja u domenu ocenjivanja, prijem u radni odnos, čuvene „liste tehnoloških viškova“, ukrupnjavanje norme i veća mobilnost zaposlenih između ustanova takođe su teme na koje se odnose predlozi izmena.

Tekst predloga izmena i dopuna ZOSOV-a će nakon, tehničke redakcije, izaći u javnu raspravu, tako da će opet najšira javnost imati prilike da da svoje mišljenje i direktno utiče na poboljšanje predloženih izmena.

  Categories:
napišite komentar

21 komentara

  1. februar 17, 19:54 #1 Prosvetar

    Plata nastavnika 40.000,00 dinara, a plata državnog sekretara oko 90.000,00 dinara, a i jedan i drugi imaju iste stepene stručne spreme. Da li ovo ima smisla?

    Odgovorite na ovaj komentar
    • februar 18, 14:25 Natalija Diković

      Ne bih se radila snežanin posao ni za 190.000 dinara. To je zaista veliki rad i odgovornost.

      Odgovorite na ovaj komentar
      • februar 19, 10:56 Nastavnik

        Slazem se ja da je svaki posao odgovoran, ali se ne slazem da se kod svakog posla vide efekti rada, koje Vi navodite. No da se vratim na odrzanu tribunu januara u Leskovcu i dam jedan zakljucak. Tribina je bila kako do boljeg statusa nastvnika, ali na kraju tribine nismo mogli da damo nikakav zakljucak, jer je tema promasena. Za podnete probleme nijedan konkretan odgovor nije dobijen, sve u zavijenoj formi. Na odrzanoj tribini izneti su problemi, koje je licno drzavni sekretar zapisao i bas me zanima sta je od toga ispitano i sta je poboljsano. Na snimku uciteljica Marina Jovanovic na 55 minutu (pogledajte od 55 do 58 minita) jasno iznosi problem kako se krsi zakon od strana direktora skole i strane nacelnika Skolske uprave i moli za pomoc. Ovo nije jedini primer, takvih primera u Srbiji je puno. Da li je drzavni sekretar ispitao ko to krsi zakon i da li je protiv pocinioca pokrenuo postupak. Nije. Znamo da nezakonit prijem radnika predstavlja osnov za razresenje direktora. Da li je direktor koji krsi zakon razresen? Mi koji sada znamo da se radi protiv zakona postali smo saucesnici, jer cutimo i prikrivamo nezakonitosti. Ja javno pozivam drzavnog sekretar da javno kaze sta je uradio po prethodnom pitanju. Sve dok tako cutimo, okrecemo glavu i pravimo se da ne vidimo ne mozemo da govormo o radu, to je podrzavanje nerada i nezakonitosti.
        To sto je tribina odrzana u Leskovcu to su samo pokusaji Aleksandra Nicica, sindikalista SOS-a koji od strane ministra Verbica nije dobio saglasnost da bude direktor skole, a sada se gura da dodje i bude nacelnik Skolske uprave Leskovac.

        Odgovorite na ovaj komentar
  2. februar 17, 22:29 #2 Andjela

    Gospođo ministarka,
    Vrlo brzo ste zaboravili da ste prosvetni radnik i to Vam piše u diplomi, a da se samo neko vreme nalazite na ovoj funkciji državnog sekretara. Da krenemo od početka i analiziramo Vaš rad i izjavu.
    Koji su to Vaši kvaliteti da Vas je ministar postavio za državnog sekretara?
    Na ovoj funkciji nalazite se već čitavih 7 meseci i šta ste to značajno uradili?
    Prosvetni radnik je toliko osiromašen, a najgore je kad i protiv njega krene prosvetni radnik koji je jeo taj hleb, a sada je lice na funkciji.
    Prosvetni radnik treba da se edukuje i stiče nova znanja čitavog života, slažem se sa Vama, ali možemo li sebi priuštiti seminare koji su par hiljada dinara, a nama i 500 dinara je mnogo. Vi ste bili autor velikog broja seminara, pa se pitam da li ste to radili da povećate nivo znanja prosvetnog radnika- besplatano, ili da zaradite na kontu nas koji željni znanja i nečeg novog odvajamo od sebe, od porodice.
    Podržavate eksternu evaluaciju koja je veliki promašaj kako velika većina Vaših kolega, odnosno prosvetnih radnika misli. Imali smo slučaj gde lice koje nije stručno za srpski jezik kontroliše čas srpskog jezika! Ima li tu malo logike ili je to totalni apsurd i promašaj. To bi isto bilo kada bi hirurg kontrolisao rad oftamologa.
    Branite stavove ministarstva da prosvteni radnici nisu u pravu što štrajkuju. U to možete da nas uverite, ukoliko kao državni sekretar radite za platu od 42500, a ne za bar dva puta veću platu, plus službeni automobil, šofer, sekretarica…
    Ali, zaboravila sam Vi ste ipak MINISTARKA, a ja sam prosvetni jadnik.

    Odgovorite na ovaj komentar
  3. februar 18, 07:00 #3 Snežana Marković

    Poštovana Anđela,
    pretpostavljam da se meni obraćate ovim komentarom, mada nisam na navedenoj funkciji.
    Odgovoriću vam samo na ono što ne piše u tekstu, a odnosi se na profeionalni rad pre stupanja na funkciju, sa koje ću se, naravno, vratiti u školu. Na većinu primedbi iz vaše analize sam odgovor već dala. Ne primećujem da sam “krenula na prosvetnog radnika” ni jednim iskazanim stavom.
    Autor sam dva seminara, a za sticanje znanja da bih to sve naučila i kreirala i ja sam odvojila vreme od svoje porodice. Nikome nije zabranjeno da ono što nauči podeli sa drugima. Zanima me da li se broje samo seminari koje sam kao nastavnica održala za honorare, sa uredno plaćenim porezom (mnogo manje nego da sam držala privatne časove “na crno”) ili se broje i svi besplatni seminari i pomoć kolegama?
    Na posao idem tramvajem.
    Sve ostale primedbe iz vaše analize su već demantovane u samom tekstu.
    Ukoliko vas zaista interesuje šta se to radi u ministasrtvu, pozivam vas da provedete sa mnom jedan običan radni dan, od pola 8 do 18č i razvejete sve sumnje u iskrene namere.
    S poštovanjem,
    Snežana Marković

    Odgovorite na ovaj komentar
    • februar 19, 14:18 tanja

      Nagradili ste svoju “ekipu”u Kreativnoj školi sa po 2 nagrade i izabrali ih da vrše obuku IT,
      ubacili u svim projektima “da dodatno” zarade . Da pišem imena?

      Odgovorite na ovaj komentar
      • februar 19, 18:03 Prosvetar

        Tako je Tanja i drugi vide, ali nemaju kome da se požale. Imena ista koje se vrte u krug. Eksperti!

        Odgovorite na ovaj komentar
      • februar 20, 19:11 Maca

        Pa oni su u Kreativnoj zato što jesu najbolji nastavnici, a nisu najbolji jer su iz Kreativne! Ne brkajte teze! Kamo sreće da je svaki nastavnik obrazovan i sjajan u svojoj profesiji kao oni koje ovde sramno prozivate. Na kraju, pogledajte datume, pa složite sve u hronološki red, pa vidite ko je kada izabran i na kom konkursu. Kamo sreće da ih je još više! Gde bi nam bio kraj!
        A koliko ste seminara besplatnih propustili, niste ni svesni. Svega ima na internetu, treba imati sluha i znati prepoznati kvalitet. Koliko je Snežana radila i šta je sve radila, pogledajte i pročitajte malo. Informišite se bolje pa ćete i vi ponešto korisno saznati i naučiti. Ukoliko poželite da zaista saznate.

        Odgovorite na ovaj komentar
        • februar 20, 21:25 tanja

          Poštovana,
          u pravu ste nisam navela da se to odnosi na 2014.kad je u komisiji
          bila d.sekretarka.Besplatne seminare plaćala je “Digitalna agenda”PIL.
          Partner u učenju i sl.To su PROJEKTI realizatorima plaćeni a za polaznike besplatni.
          Hvala na preporuci počela sam da se informišem o kvalitetima,saznaću i naučiću
          (“kako da zaradim”),napišem rad za pohvalu(nagrade su rezervisane)
          i ne komentarišem.”Prejaka reč ubija”.
          Krećem na nove besplatne-korisne seminare,znanje je moć .

          Odgovorite na ovaj komentar
  4. februar 18, 10:48 #4 Nastavnik

    Vrlo brzo ste zaboravili da ste prosvetar. Daj coveku vlast pa da vidis kakav je. Slazem se u potpunosti sa prethodnim komentarima.Kad ste toliko brizljivi o obrazovanju odrekni te se dela plate koji je veci preko 42000 i dajte u humanitarne svrhe da se neka skola pomogne.Organizujte neki seminar besplatno i pokazite da to radite iz ljubavi, a ne zbog licnih materijalnih interesa. To cudo nece da desi,
    Nije ministar lose, nego tim koji je uz njega, jer nikakvog iskustva nemaju u vodjenju i upravljanju obrazovanje.
    O eksternoj evaluaciji ne zelim nista da komentarisem. Zna se kako se ocenjuje skola, a ovo je samo neki propali projekat.
    Navodite da ce uskoro biti nacrt Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Kako da Vam verujemo, kada ste isto jos u julu rekli da ce do septembra biti gotovo, A onda kraj decembra,a sada neka nova obecanja. Narod trazi i ceni dela i rad, a ne pusta obecanja. Ni Pravilnik o polaganju licence za direktore nije donet. Zasto? Jer vecini odgovara da direktori rade sta hoce a da ne odgovaraju.Za donosenje Zakona i Pravilnika samo treba malo dobre volje i razumevanje, pare ne trebaju, ali kada ni to nemamo onda nemamo nista.
    I na kraju sta ste to Vi uradili da ste se proslavili ko drzavni sekretar? Pogledajte kako je radio prof dr Radivoje Mitrovic, praksa pokazuje.

    Odgovorite na ovaj komentar
    • februar 18, 18:44 Sneža

      Dragi kolega “Nastavniče” i gore koleginice “Anđela”, ne mogu a da ne prokomentarišem vaše postove. Naime iz oba se vidi velika ljubomora. Ko vama brani da se više posvetite poslu ili da radite u ministarstvu? Koliko godina ste u prosveti a koliko priznanja na primer imate. Zašto mislite da je nakon nekoliko meseci rada u ministarstvu moguće Bog zna šta uraditi i izmeniti. O plati da ne pričamo. Zašto bi žena dala platu kao donaciju. Vama je uvek malo a ako neko ima više od vas onda je to problem. Snežana radi od 8 do 18 a vi? Zašto se uvek kačite za direktore. Izvini i pročitaj odgovornosti i obaveze direktora pre nego što postaviš ovakav komentar. Zašto i vi ne konkurišete i ne radite taj posao za par hiljada dinara veću platu od nastavnika. Više vam odgovara nekoliko skraćenih časova.

      Odgovorite na ovaj komentar
      • februar 18, 20:14 Nastavnik

        Koleginice Snezo, ovde se ne radi o nikakvoj ljubomori i nemojte da neke stvari mesate i iznosite neistine.Vidi se da Vi podzavete neke stvari a nemate za to dokaz.Vise od pola godine je dovoljno da se podvuce crta i kaze to smo uradili, a to nismo, nije to kratak period.Predlozio sam posto ne podrzava prosvetara i smatra da im je plata od 40000 dovoljna da radi i ona za isto toliko i onda da daje komentare.Pitam se odakle Vi znate kada radi i koliko radi drzavni sekretar? Ako toliko radi onda za preko 176 mesecni sati, sledi nadoknada odnosno prekonormi rad i dnevnice. Koliko je to onda?
        Konkurs za mesto drzavanog sekretara ne postoji i tu ne moze da se konkurise nego se lice postavlja po nalogu stranke ili neceg drugog. Koje su kompetencije i sposobnosti imali drzavni sekretari, specijalni savetnici i dr da budu postavljeni? Ne osporavam da je Snezana Markovic zaista dobar strucnjak u oblasti matematike i informatike, ali mesto drzavnog sekretara je nesto mnogo i jako vise.Na skupu koji je odrzan u Leskovcu izneti su neki problemi. Snezana je aktivno ucetvovala u diskusiji. Gospodja koja se javila lepo je iznela problem kako nece da je preuzmu, a ona je tehnoloski visak. Da li je to drzavni sekretar resio, a moze? Da li su protiv pocinioca nesto preduzeli? Nisu!
        A maneken Nemanja Djordjevic, specijalni savetenik! Koga on savetuje kad nema dan staza u obrazovanju, ali tu je pozer za slikanje i za igranje telefonom dok sindikat predovaraju ili dok je neka tribina.Dosadnu mu pa malo da se poigra telefonom. Nemanja Djordjevic bio je sef kabineta, ali za to nema kvalifikacijia, a ni staz. Sada je savetenik ali obavlja i poslove sefa kabineta.
        Cenjeni profesori koji mnogo znaju o obrazovanju prof dr Srbijanka Turajlic i prof dr Branko Kovacevic lepo su rekli sta misle o ovom Timu koji vodi obrazovanje. To se i desilo.
        Predlazem da se organizuje suceljavanje sta je uradjeno i sta nije, a da gosti budu Snezana Markovic i Jasna Jankovic. To bi bil emisija za gledanje, jos bolja nego kada su bili gosti Suvakov i Jasna.Budimo realni objektivni.

        Odgovorite na ovaj komentar
  5. februar 19, 00:38 #5 Ljubisa

    Gospodjo Markovic,
    Iznenadjen sam jer niste kao nastavnik i kao sekretar uocili da Ministarstvo ima Pravilnike koji su suproni sa Zakonima unutar Ministarstva i da samo Ministrastvo ne postuju svoje zakone i pravilnike. Navodim neke situacije.
    1. Pravilnik o ocenjivanju u OS i Zakon o osnovno obrazovanju i vaspitanju (clan 62).Vi kao matematicar MORALI STE OVO NESAGLASJE UOCITE.
    2.Opterecenje ucenika u OS; u Zakonu o osnovnom obrazovanju i vaspitanju (clan 59). kaze maksimalno opterecenje ucenika je 28 casova nedeljno, a Pravilnik o nastavnom planu i programu (po kome se radi) opterecenje ucenika je 32 casa; i TO VAS NE BRINE. Pogledajte sta stoji na sajtu Drustava matematicara Srbije. Nadam se da ste clan te strukovne organizacije.
    3. U sijaset skola ima direktora sa 100% direktoraovanja iako skole imaju znatno ispod 24 odeljenja, a PRAVILNIK o merilima za utvrdjivanje cena usluga u OS (Sl gl RS 42/93, 37/09). kazuje da tada treba da ima 50% angazovanje direktora. Ovo je sve suprotno stavovima Vlade RS
    Ko ovde ne postuje odluke VLADE, nastavnici ili MINISTARSTVO?
    Neki roditelji pricaju neistine, deca se spremaju. Ko sprema decu i zasto kada je npr. u NISU u nekim OS 93% odlicnih, tako je i u dugim mestim. Ministar u borbi protiv takvog stimovanog uspeha iz OS sa 60% potrebnih bodova iz OS za upis u SS podize na 70% bodova za upis u srdnju skolu. Kakva borba???? Vi kao matematicar trebali ste da reagujete da to bude 50% bodovi iz OS za upis u SS.
    Da li treba pricati da u Skolskim upravama sede osobe koje neispunjavaju obaveze koje nalaze iz Pravilnik o unutrasnjem uredjenju i sistematizaciji radnih mesta…(110-00-131 / 2012-02 od decembra 2012.). Rok je 30 dana, a neki i posle 4 godina nisu ispunili obaveze iz Pravilnika.
    A ovakav nadzor ekvivalentan je da gradjevinski inzenjer nadgleda rad ortopeda (imaju zajednicko sto koriste po nekad gips)
    Dnevnici rad su iz 2007. i nisu saglasni sa Zakonom iz 2013.
    ……

    Tako mozete videti da samo MINISTARSTVO nema uvid u svoje pravilnike i tamo sede u najmanju ruku nezainteresovano osoblje za svoj posao.

    Odgovorite na ovaj komentar
  6. februar 19, 06:03 #6 Marina Petrović

    @ Snežana Marković
    Hvala Snežana za veliki broj informacija kojima ste nam dali uvid u razmišljanja i planove koji postoje u ministarstvu prosvete.
    Čitala sam već neke Vaše pozive da se prosvetari uključe i daju predloge za promene oko administracije i sl. To mi se dopada i veoma je značajno jer otvara mogućnost da sve zainteresovane strane u procesu OV rada mogu da uzmu konstruktivno učešće u promenama. Toliko je ponekad teško i depresivno vreme da ljudi zaboravljaju da oni imaju moć i obavezu da deluju, profesionalno i lično. Izuzetno se lako sklizne u kritiku i nezadovoljstvo. Ne mogu da se setim ko je napisao da: “Samo onaj ko malo stvari uzima u obzir, lako donosi sud!” ali mi se čini da je istinito.
    Mesto na kome se nalazite nosi izuzetnu težinu i odgovornost, iako se sa naše, druge strane vide prvenstveno povlastice.
    Mislim da ipak treba da istrajete u nameri da valjano obavite posao i obaveze koje ste prihvatili. Iz teksta koji sam pročitala izbija neko ko dobro zna problematiku prosvete, ima dobru nameru da uradi najbolje što se može, neko ko je stabilan kao ličnost i svesno je prihvatio količinu odgovornosti, a po informacijama koje znam o Vama od ranije, izuzetno ste vredni, aktivni i komunikativni.
    Želim Vam da se ne “pokvarite” i samo napred, za dobre promene!
    Mi ćemo biti tu da Vas hvalimo i kritikujemo po potrebi 🙂

    Marina Petrović

    Odgovorite na ovaj komentar
  7. februar 20, 09:17 #7 Jelena

    Samo da se složim sa Marinom Petrović iznad, potpuno isto mislim. A kolege gore smatram da su vrlo ružno nastupile, da li je ljubomora ili nešto drugo ne znam, ali to svakako više govori o njima nego o osobi koju kritikuju na ovakav način. Vidi se da Sneška iskreno i dobronamerno govori. Ali isto tako se vidi da su pored svega ove sramotno niske plate prosvetnih radnika u odnosu na troškove života u našoj zemlji stvarno gorući problem, i ko bi, ako ne Ministarstvo prosvete, trebalo da se pozabavi rešenjem tog, reći ću, strašnog, problema. Način mora da postoji, a valjda negde ima u toj vladi sposobnih ljudi, mislim da je reč samo o (ne)sposobnosti da se omogući da se od plate živi, ova nije dovoljna ni za preživljavanje, a kad se egzistencijalno pitanje reši, onda se tek može preći na ostala, a ovde sve obrnuto, nije čudo što niko nije zadovoljan; kad egzistencija ne bude ugrožena, može dalje da se priča, pregovara, dogovara. Smatram da je prvo pitanje rešiti plate.

    Odgovorite na ovaj komentar
    • februar 20, 14:24 Prosvetar

      Gospođo Jelena,
      Niko nije ovde ljubomoran i nemojte da mešate teze kada neko nema vidljive rezultate rada. Pokušavate nešto da branite i opravdate, ali bez dokaza. Šta to Sneška iskreno i dobronamerno govori? To što kaže da se ranije nije bavila politikom, znači sada da se bavi politikom, samo nije navela koje stranke je član. Danas se samo baveći politikom stiže do radnog mesta. Plate jesu male, ali situacija je teška. Ministarstvo nema nikakvu kontrolu da se pojedina mesta samo na papiru po nekim školama, bez stvarne potrebe. Ljudi dođu na posao i dosađuju se, jer nemaju šta da rade ali platu redovno prime.

      Odgovorite na ovaj komentar
  8. februar 20, 18:40 #8 prosvetarka

    Ponekad me je stvarno sramota i pomislim kako mi nastavnici ne zaslužujemo ni više ni bolje… Sa kojom lakoćom lepite etikete, blatite i prozivate svakoga ko se izdigne iz jadnog proseka.. Prozivate nekog ko je, pre svega, vrlo kvalitetna osoba, vrhunski stručnjak, sa odličnim organizatorskim sposobnostima. Žao vam je što vi niste državni sekretar ili ministar ili gospođa ministarka? Čime ste se preporučili? Idejom da neko ko radi vrlo mnogo i vrlo kvalitetno treba da se odrekne dela plate, da bi bio isti kao vi? Idejom da ste pokupili sva znanja ovog sveta kad ste završili formalno obrazovanje? Ne znate ništa o tome kako ministarstvo funkcioniše, ne znate odakle novac za plate, ne znate ništa osim da pljuckate po svakome ko radi. Koji su vaši rezultati za 7 meseci. Gospodo prosvetari, ni jedan tako složeni sistem se ne uređuje za tako kratko vreme.
    Nisam članica ni stranke, ni sindikata, nisam ni Snežanina drugarica, niti rođaka. Nisam ni glasač ove garniture. Kvalitetnijeg ministra i kvalitetnije ljude oko njega Srbija nije skoro videla. To što se ne bave populizmom i ne idu vam niz dlaku ne znači da ne rade ništa ili da rade loše. Zavrnite rukave i svojim idejama pomozite Snežani da uredi sistem po vašoj meri.

    Odgovorite na ovaj komentar
    • februar 20, 19:37 Nastavnik

      Ja ne delim nikakve etikete, nego je komentar dat na osnovu analize rada. Meni nema zasto da bude zao, radim svoj posao i nisam clan partije da bi se bavio politikom i dosao do takvog mesta. Sta je Tim uradio? Nabrojte pet bitnih stvari? Izmenu Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja nisu u stanju da donesu, Pravilnik za licencu direktora nije donet, Zakon o prosvetnoj inspekciji nije donet…O kojim kvalitetnim ljudima pricate? Dovoljno je otvoriti sajt ministarstva i pogledati biografiju SPECIJALNOG SAVETNIKA ministra Nemanje Djordjevica koji dan staza nema u prosveti. O cemu on to ministra savetuje? Apsurd! Specijalni savetnik na sastancima sa predsednicima sindikata i tribinama igra se mobilnim telefonom. To je prava ozbiljnost. Fotografije govore o tome.

      Odgovorite na ovaj komentar
  9. februar 20, 20:05 #9 Marija

    Prosvetarko, potpisujem svaku reč koju ste napisali! Što vreme odmiče, sve mi više štrajkači i oni koji ih podržavaju liče na usnule lepotice koje su zaspale u neka lepša vremena, te prespavaše sve ove turbulentne godine, Kad se probudiše,pretvoriše se u zlu maćehu i nasta histerija i paljba i po milom i nemilom! Gospodo štrajkači, prihvatite vreme u kojem živite. Iskoračite iz svoje zaluđenosti samim sobom. Progledajte, ili se vratite svom snu do nekih boljih vremena.

    Odgovorite na ovaj komentar
  10. februar 20, 20:21 #10 prosvetarka

    Vrli kolega ne rekoste nam svoje rezultate za 7 meseci. A Nemanja Đorđević vas je baš naljutio, pa lupate paušalno po svima. “Komentar je dat na osnovu analize rada”. Ko je pravio analizu? Na osnovu kojih podataka? Na osnovu napisa ljutih ljudi jer živimo u siromaštvu? Pa pare ne rastu na drvetu da ih dobri ministar obere i podeli nama. Mobilni telefon ne služi samo za igranje, već i za posao. To biste znali da ste pohađali neki od seminara (bilo je i besplatnih i vrlo kvalitetnih) o korišćenju IKT u obrazovanju. Neke od tih besplatnih je vodila i Snežana Marković.

    Odgovorite na ovaj komentar
  11. april 17, 16:51 #11 Sofka

    Zakon,zakon,zakon,o da……i Mmf,i nema para trenutno za vise!!!!!!!!!Jako mi je tesko,znate,uporno muz i ja prosvetari,on magistar,ja magistar sa pola norme,pokusavamo deci/imamo ih troje/ da objasnimo da moramo platiti ratu kredita za stan i polovni auto,i da zbog zakona nemaju veceru redovno,nemaju vise ni uplacenu uzinu u skoli,i nemaju vise casove Engleskog i odbojke…Slatkisi su im najbolniji nedostatak….A ovi seminari,,ohhh,pa tu se izbira,tu ni muz ni ja nismo mogli,da bismo eto zaradili za treci obrok deci.Pozdrav svima,i mi cemo morati Kao Nebojsa Dugalic…..Jezivo,jer gladnim ustima ne vredi objasnjavati,osim toga to su deca!!!!!!!!!A ni meni,ni mojim roditeljima koji su se odricali,muzevljevim,pa i muzu,ovo niko,ali niko obrazloziti ne moze….Dva magistra,ziva beda,ali i sramota…

    Odgovorite na ovaj komentar

Dodajte komentar

Vaši podaci će biti bezbedni! Vaša imejl adresa će biti vidljiva samo administratorima sajta. Komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede, kao i komentare koji se ne odnose na vest koju komentarišete, nećemo objaviti. Iz bezbednosnih razloga, neće biti objavljeni ni linkovi ka drugim sajtovima.