ФБГ: УПООМОЋ, Вуче , Вуче! Све је мање Вукова и Оваца, а све више Вук-оваца!
В. К: Па доша су Нова Времена, знаш…Интеграције, Права Детета, Заштита потрошача…Мораш да се 
прилагодиш, или пропадаш…
ФБГ: Вуче ,Вуче, а да ми укинемо ту твоју награду? Знаш, Она не вреди ништа, има је на Сваком Ћошку!
В. К: Јеси ли ти нормалан? Па Толика Деца је Сањају још од Пете године, чим заврше са Лего Коцкицама!Толики Родитељи Обећавају Својој Деци да че им Скоцкати Моју Награду, само још да Попусте Миша Киселина,Љубица Аорист, Пера Амеба, Прле Сопран и Јоца Убица…..А ти оћеш То да им Одузмеш? Да Деца Пате? Да ли ти Знаш како се Осећа Дете коме је нешто Обећано а није Испуњено? Срамота! Ко нам Образује Децу! Такве као што си ти треба избацити из образовања!
ФБГ: Ама Вуче, то није било у моје време, знало се ко може…
В. К: Често се присетим оних дугих бесних хладних влажних сувих бесаних ноћи, док сам котрљао у Беч и назад. Коњи серу, месечина, сунце песак, имао сам визију…када једног дана ја победим , установи Моја награда, за Ону Децу, која Знају Све и Свашта! Знаш, сада ми је Срце на Месту! Још мало и сва Деца ће постати Вук-оци!
ФБГ: Па на шта ће то да личи? Поклањамо им Оцене и Шаком и Капом…
В. К: Идеш ли ти уопште на стручна усавршавања? Двајесчтр екстерно, четрес интерно и онолико бочно? Неплаћено, суботом, ал зато не иде у плату! Мало ли је? Осавремени наставу!Поклањај и ти! Па за шта сам се ја борио?
ФБГ: Ама бре, Вуче, извини, Твоја реченица није баш…
В. К: Ко ми каже? Кад сам ја био неписмен , ти се ниси био ни родио!
ФБГ:Вуче, Вуче, бубо лења, шта ће рећи поколења?
В. К: Ма ко ј… поколења?! Пази вако: имам ја једну прелепу збирку песама, знаш…мало незгодних,па, ко ме буде оптужио за псовање, кажи им ко сам ја! Други не могу, али ја могу да псујем колико хоћу, јер сам се ја својим радом за то изборио..Нека се жале ЛГБТ-у, НУНС-у и РАТЕЛ-у. А песма каже: пшшшш…
Преузето:
Четврти број часописа ФБГ
http://issuu.com/forumbg/docs/forum_bg_gimnazija_04?e=6279485%2F5416105