Симеон Маринковић, 30 година након оснивања Креативног центра: Уз књиге расту добри људи

Шта све можете за 30 година? Па, можете да остварите лепу каријеру, да оснујете породицу, изградите нека вредна пријатељства, створите невероватне успомене с породицом и пријатељима, пронађете хобије који вас чине срећним, прочитате стотине књига. А можете, уз све то, и да своју велику љубав према деци, поезији и писаној речи раширите тако да она стигне до милиона деце, која на спавање одлазе уз ваше песме и приче, рецитују их на приредбама, певуше док се играју.

Када је написао своју прву сликовницу, под једноставним називом „Мачка“, оснивач „Креативног центра“ Симеон Маринковић вероватно није слутио да ће 30 година касније у мисију освајања дечјих срца песмама и причама бити укључено још неколико стотина људи који данас чине тим ове издавачке куће. Да ће „Креативни центар“ стајати иза чак 1300 издања и неколико милиона продатих књига и тако остварити можда најважнији позитивни утицај на младе генерације.

Пре оснивања „Креативног центра“ Симеон Маринковић је радио као учитељ, наставник и професор на Филозофском факултету у Нишу, на Катедри за српски језик и књижевност. Аутор је и коаутор великог броја књига за децу и младе, као и бројних уџбеника за основну школу. Добитник је бројних награда, међу којима су Награда „Политикиног забавника“ за књигу „Стилске игре“, Награда „Доситејево перо“ за „Приче о Светоме Сави“ и многе друге. Аутор је неколико уџбеника за предшколце и основце који су добили Награду „Најбољи европски уџбеник“.

Како су настали „Креативни центар“ и прва сликовница „Мачка“?

Одувек сам волео књиге и веровао у то да се уз њих најлепше расте и постаје добар човек. Када сам као ђак првог разреда основне школе за одличан успех добио књигу без илустрација, неразумљиву и тужну, јавио се мој сан о књизи. Сањао сам о књигама које у деци треба да пробуде радост.

Своју прву књигу „Топлица – наш крај“ објавио сам 1968. године, са жељом да прославим лепоту и храброст свога завичаја. Прошле су године и још неке књиге, а кад су ми деца стасала, дошла је храброст: створићемо заједно нешто више да бисмо књигом помогли да овај свет постане бољи. Тако је настао „Креативни центар“.

Већ 1991. године почели смо с књигама за едукацију предшколаца, по чему смо и данас познати – с неком врстом паралелне школе, издањима која могу помоћи одраслима у образовању деце, али на мање формалан начин, уз забаву и игру. Неки конзервативнији методичари рећи ће да не треба спајати игру и учење, али ми верујемо онима који кажу да је игра добар пут ка усвајању свих могућих знања.

„Креативни центар“ је успео да се издвоји као издавачка кућа која с највећом пажњом бира садржај који ће пласирати најмлађима. Шта су ваша основна начела и чега се увек држите кад је реч о вашим издањима, како оним домаћим тако и приређеним?

У „Креативном центру“ поставили смо на самом почетку нека начела која и данас промовишемо својим издањима: да књиге које правимо буду лепе, да подстичу развој, негују љубав и помажу да свет у којем живимо буде бољи, затим да развијају дечју креативност, да буду подршка савременим методама васпитања и образовања, да служе за развијање добре комуникације у породици и друштву и да подстичу еколошку свест.

Свим књигама које смо створили хтели смо да учинимо да детињство сваког детета постане срећније и радосније.

Које су то три књиге у издању „Креативног центра“ које су деца у Србији претходних деценија највише и најрадије читала?

Издвојио бих наше књиге уз које су одрасле генерације деце, а које су радо читали и родитељи дружећи се с децом. То су књиге које деца и данас воле: „Мали буквар“, књиге из популарне серије „Шта све Ана зна… “, као и сликовнице о Мишку Пишку.

На шта сте посебно поносни у вези с „Креативним центром“?

Великом броју деце наше књиге су донеле радост и охрабриле их, а одраслима су олакшале стварање породице и подизање деце. Поносан сам на то што су читаоци добро прихватили наше идеје, а свака наредна година рада била је све већи изазов да се то поверење задржи и круг читалаца прошири. С временом је „Креативни центар“ постао највише награђивани издавач за децу у земљи, што говори о томе да су и стручњаци високо оценили наша издања, чиме се поносимо.

Поносим се и тиме што смо окупили добре и креативне људе око себе и кренули у авантуру која траје већ тридесет година.

Када се осврнете на последњих 30 година, да ли бисте нешто урадили другачије?

Увек би могло понешто другачије, али када смо почињали, била су друга времена. Данас сам веома поносан на то што је „Креативни центар“ опстао на трновитом путу.

И поред свих тешких тренутака и услова у којима смо се налазили, и поред разних проблема с којима се у послу сусрећемо, ипак надвладава осећај да радимо нешто добро. И то је оно што дечје издаваштво можда издваја од других послова. Имате читаоце који су непоткупљиво искрени, одмах видите ефекат свог рада и то вам даје енергију да кажете: Без обзира на све, идемо даље!

Шта бисте поручили родитељима, зашто је важно да читају својој деци и како развијати читалачке навике код деце?

Дружење родитеља с децом уз добру књигу непроцењиво је благо. То су важни тренуци у одрастању. Моје ћерке заволеле су да читају књиге пре поласка у школу. Видео сам какву моћ имају књиге у њиховом одрастању.

За развој читалачких навика код деце важно је и да се у породици разговара о прочитаним књигама, о томе зашто су књиге важне и колико обогаћују наш духовни свет. Добро је и да вам деца препричају оно што су прочитала, садржај књиге, да вам кажу како су доживела главне јунаке. Тако ћете их подстаћи да размишљају, да обогате свој речник и, самим тим, да се боље изражавају.

И, наравно, похвалите дете за сваку прочитану књигу јер ће му то бити подстрек да прочита и следећу.

Пуних 30 година успешног рада је иза вас, али без обзира на то колико дуго пишете, инспирације вам не мањка. Шта можемо очекивати од „Креативног центра“ у наредном периоду?

Идеја је много, а највећа инспирација су деца. Надам се и очекујем да ће овај сан о књизи наставити да се развија и да ће га прихватити и нове генерације.