Postoje mnogi stilovi RODITELJSTVA. U nedostatku „Uputstva za rukovanje“, svako od nas pronalazi onaj stil koji mu najviše odgovara. Sledeće predloge dajem u nameri da identifikujem ponašanja koja su manje ili više dobra za decu. I za razvijanje zdravog i potpunog odnosa sa njima.
1. BUDITE VELIKA OSOBA. Niste vi samo zaista bukvalno „veliki“- vi ste ODRASLI. Ponašajte se u skladu sa tim. Posle svađe vi budite ta koja prekida tišinu, nudi grančicu pomirenja. Možda ste u pravu, ali ako je „biti u pravu“ jedini cilj vašeg roditeljstva, onda će se vaše dete sigurno udaljiti od vas. Prihvatite prednosti svoje zrelosti i racionalno rasuđujte. Budite dosledni u tome, ne da dokazujete da ste bili u pravu, već pravim učinite odnos između vas dvoje. Deca se neće sećati ko je izašao iz koje svađe kao pobednik, ali će se sigurno sećati kako ste učinili da se osećaju.
2. NE ETIKETIRAJTE svoje dete da biste prikrili svoje loše roditeljske veštine. Kad kažete svom detetu da je lenjo ili neodgovorno zato što npr. nije spremilo svoju sobu, direktno ga usmeravate da zaista bude takvo kad odraste. Isto važi i kad gene svog partnera okrivite za dečije „loše osobine“. Postoje razni načini da svoje dete naučite da sprema sobu, a ako u tome niste uspeli, onda je to vaša greška. Ne zaboravite,vi ste taj koji podučava.
3. NE PRAVITE OD NJIHOVE DRAME SVOJU DRAMU. Svi mi volimo kad su nam deca uspešna,kad dobiju dobre ocene,kad imaju dečka ili devojku koji su po našoj volji. Ali, kad dobiju keca ili padnu ispit, kad pate jer ih je neko ostavio, ne formirajte svoje emocije na osnovu njihovih. Ne patite sa njima već se držite svojih emocija i svog života.
4. RAZUMITE RAZLIKU IZMEĐU KRITIKE I KOREKCIJE. Deci je potreban neko da ih vodi da bi išli pravim putem. Samokontrola i zdrave navike ne dolaze same po sebi, uče se. Budite vodič, a ne kritičar. Ne nazivajte ih pogrdnim imenima, pomozite im da steknu radne navike i akademske veštine. Motivišite ih, ne vređajte ih.Vređanjem i kritikom samo lomite njihov duh i činite da lakše odustaju. Korekcija je mnogo bolja od kritike.
5. NAUČITE DA KONTROLIŠETE IMPULSIVNO PONAŠANJE. Svi se ponekad iznerviramo. Deca kao da poseduju posebnu sposobnost da pronađu određeno „dugme“ da nas posebno izvedu iz takta. Kad se to desi, besni smo, osećamo kako nas ne poštuju i želimo da ih vređamo i kažnjavamo. Ako naučimo da kontrolišemo te negativne emocije, ne samo da ćemo im pružiti najbolji model ponašanja, već ćemo ostvariti osnovu za divan odnos sa njima. I sigurno onemogućiti sebe da kasnije zažalimo zbog nečega što smo rekli u afektu.
6. IMAJTE NA UMU DA SU DECA OSETLJIVIJA OD NAS. Često to zaboravimo jer smo mi u međuvremenu, odrastajući i sazrevajući naučili da ne reagujemo previše osetljivo. Deca zaplaču za sitnicu, a već sledećeg trenutka se ponašaju kao da se ništa nije desilo. Ali, ako je iskustvo previše bolno, ono ih sigurno menja, čak i kad to poriču. Možda vam deca neće reći kad su se njihova osećanja prema vama promenila, možda nisu ni svesni da su počeli manje da vas cene ili vole. Ali, neprijatne i bolna iskustva sigurno ostavljaju posledice.
7. IZBEGAVAJTE DA KOD NJIH IZAZIVATE OSEĆANJE KRIVICE I SRAMOTE za nešto što su uradili. Krivica i sramota su kao čekić i dleto u vašoj kutiji sa alatom. Jedno ih udara po glavi, a drugo seče na pola. Ne kukajte ako vaše dete nešto nije uradilo onako kako ste vi zamislili. Ili kako će vas osramotiti na roditeljskom ako ne dobije peticu. I ne pretite im „kopanjem kanala“ ako ne poprave ocene. Ovakvo ponašanje uništava njihovo samopouzdanje i čini ih za početak zavisnim od vaših odobravanja, a kasnije u životu od tuđih. Umesto toga, pomozite im da razumeju izbore koji su pred njima i kakve su posledice njihovog ponašanja.
8. PODSTIČITE NJIHOVU SAMOSTALNOST. Svi mi volimo da radimo mnoge stvari umesto naše dece da bi im život učinili jednostavnijim. Ali, jedna je stvar kad im skuvamo ručak,a druga kad im donesemo tanjir sa isečenom hranom ispred njih. Ili još gore, kad radimo njihove domaće zadatke. Ne dozvolite svojoj potrebi da smo im potrebni (koja verovatno vuče poreklo iz našeg detinstva) da stane na put njihovoj potrebi za samodovoljnošću i nezavisnošću.Ne šaljite im time što radite stvari umesto njih ,poruku da su nedovoljno dobri ili nesposobni i da ne mogu uspeti u životu bez nečije pomoći.
9. OSTVARITE DOBAR ODNOS SA SVOJIM PARTNEROM. Ukoliko se stalno svađate,prepirete, ako ste nesrećni i nezadovoljni, potražite stručnu pomoć. Disfunkcionalan odnos sa vašim partnerom će sigurno uticati na odnose koje će vaše dete ostvarivati u budućnosti sa svojim partnerom. To je mač sa dve oštrice: vaše će dete ili izbegavati da ostvari partnerski odnos ili će stalno sumnjati u to da ima sposobnosti za tako nešto. Rešavanjem svog problema sa partnerom, pokazujete detetu da je problem moguće rešiti a ne praviti se da ne postoji, ili ga „ćuškati pod tepih“.
10. BRINITE O SEBI. Oduvek mislim da je neophodno da roditelj bude „srećan i zadovoljan“ da bi o svom detetu vodio računa na najbolji način. Hranite se zdravo, redovno vežbajte, izlazite i družite se- pokažite detetu da je UŽIVANJE U ŽIVOTU moguće. Na taj način ćete imati više energije da se bavite svojim detetom a i sprečićete pojavu osećanja ozlojađenosti kod vas koje se javlja kad igrate ulogu žrtve. A ono je preteča pojave nepoštovanja.
Izvor: life-coach.rs