Kad su mala, deca upijaju sve, kao sunđeri. Svako novo iskustvo, svaka reč koju nauče, ponašanje koje vide i usvoje, predstavlja početak razvoja njihove ličnosti, početak osobe koja će jednog dana postati.
Istraživanja vršena od 2013. godine, pokazala su da edukacija u ranom detinjstvu ima nesaglediv uticaj na kasniji život deteta.
Do uzrasta od otprilike tri godine, deci je najvažnije da bude u okruženju koje će odgovoriti svim njegovim potrebama, a socijalizacija koju dobija kroz druženje u parkiću ili na igralištu sasvim je dovoljna. Međutim, nakon tog uzrasta, postoje razlozi zbog kojih je važno da deca deo dana provode okružena vršnjacima, u kolektivu u kom važe određena pravila.
Evo zbog čega.
1. Socijalizacija
Socijalizacija u okruženju koje nije porodica, ali svakako sigurnom, suštinska je za razvoj deteta. Kao roditelji, mi intuitivno razumemo koliko je važno da naše dete bude u društvu druge dece i podržavamo njegov ulazak u grupu njegovih novih prijatelja. Ako socijalizaciju deteta odlažemo, mi zapravo odlažemo njegov socijalni razvoj.
2. Koncept saradnje
Učiti dete kako da deli i sarađuje usmerava ga na to kako da istraje. Ovo je posebno važno za prvo dete u porodici, koje nije naviklo da deli igračke sa braćom ili sestrama, što za njega može biti teška lekcija. Zbog toga je važno da je nauči što pre.
3. Podsticanje sveobuhvatnog razvoja
Ovaj pristup podrazumeva stvaranje jake osnove za emocionalni, socijalni, fizički i mentalni razvoj deteta, koji će ga pripremiti za život. Vaspitači se obučavaju za to da mogu identifikovati oblasti u kojima je potrebno dodatno raditi sa detetom, i na osnovu toga prave plan aktivnosti. Podrška roditelja je ovde ključna, a za uspešnu saradnju potrebna je samo volja obe strane, jer su predškolci kooperativni i lako se uključuju u aktivnosti.
4. Entuzijazam za učenjem tokom celoga života
Da bi dete bilo efikasno u učenju, ono mu mora biti zabavno. Naš zadatak je da podstaknemo kod deteta glad za učenjem, da bi ono učilo sa voljom i entuzijazmom. Koreni ljubavi prema čitanju, učenju i istraživanju se upravo stiču u predškolskom uzrastu.
5. Pokazati detetu vrednosti obrazovanja
Detetu treba pokazati prave primere vrednosti učenja i obrazovanja kroz uzore, ali i kroz pravo iskustvo. Iako su roditelji najuticajniji uzori u ranom detinjstvu, uključivanjem deteta u predškolsko okruženje pruža mu nove poglede na važnost učenja, koje će mu ostati usađene tokom celog školovanja. To će mu, takođe, pokazati da vi vrednujete njegovo obrazovanje.
6. Poštovanje
Učite dete da poštuje druge. To se ne odnosi samo na ljude i lične stvari, već se mora odnositi i na okruženje u kome živimo. Ne postoji bolje mesto za učenje vrednosti poštovanja drugih do prepune predškolske ustanove, gde se sve deli i gde se učtivost i maniri usvajaju “organski”.
7. Timski rad
Deci je potrebno demonstrirati koliko je važan timski rad, koji ih uči da poštuju tuđe mišljenje, da slušaju i sarađuju. Mnoge aktivnosti u predškolskim ustanovama su usmerena na timski rad iz jednog prostog razloga – osoba koja nauči da radi u timu u ranoj mladosti biće socijalno usklađenija i društveno korisnija.
8. Fleksibilnost
Važno je da u ranom detinjstvu roditelji i vaspitači rade zajedno na razvoju fleksibilnosti kod dece. Stvaranjem konzistentnog i bezbednog socijalnog okruženja, sa jasnim očekivanjima i predvidivim ishodima, dete razvija veštine samokontrole i upravljanja sopstvenim emocijama.
Posao vaspitača je da uspostave izazovno okruženje, u kome deca mogu učiti na osnovu iskustva „iz prve ruke”. Dete može izgubiti u nekoj igri, ili iskusiti i neku modricu tokom igre, ali to je osnov za izgradnju strategije suočavanja sa većim izazovima u životu.
9. Koncentracija
U predškolskom dobu deca istražuju na svakom koraku, traže nova iskustva, nove prijatelje, nova okruženja. Njihovi umovi su dinamični i maštoviti. Kao roditelji i vaspitači mi moramo da balansiramo taj polet sa sposobnošću deteta da sluša, sledi uputstva i učestvuje u aktivnostima grupe, kako bi dete razvilo važnu životnu veštinu – koncentarciju.
10. Strpljenje
Kao odrasle osobe, svakoga dana se susrećemo sa situacijama gde je naše strpljenje na testu. Deci treba dati priliku da se suoče sa situacijama u kojima mogu istražiti i vežbati strpljenje.
Učenjem kroz primere i modelovanje socijalnih iskustava, deca će dobiti priliku da razviju strpljenje i nauče kako da čekaju svoj red. Vežbe u predškolskim ustanovama obuhvataju skretanje pažnje na ono što govore vaspitači, deljenje igračaka i prostora za igru sa drugom decom ili čekanje u redu za neku igru.
11. Poverenje i samopoštovanje
Ovo je veoma važno. Osećaj blagostanja pruža deci sigurnost, optimizam i samopoštovanje, što će ih motivisati da istražuju svoj talenat, veštine i interesovanja.
Pozitivni odnosi sa drugom decom i vaspitačima promovišu pozitivan, zdrav i siguran pogled na sopstvenu ličnost, što će omogućiti detetu da pristupa problemima sa samopouzdanjem, kroz ceo svoj život.
12. Prihvatanje različitosti
Poštovanje različitosti je suštinsko za rani razvoj deteta. Rana edukacija treba da usmeri dete na to da poštuje i prihvata različitosti. Važno je da dete razume da je svako poseban na svoj način, da ima svoju kulturu, verovanja i etničku pripadnost.
Predškolsko doba je, dakle, mnogo više od igre. U osnovnoj školi se koriste veštine koje dete razvije u predškolskim ustanovama, ali iskustva i saznanja koja pomažu deci da postanu kompletne ličnosti su zaista nemerljiva.
Zbog toga, nemojte dozvoliti da vaše dete propusti ovu jedinstvenu priliku u životu.
Izvor: Bebac
Nisam za generalizacije ,niti sam nacelno protiv vrtica ,zapravo i majka mi je vaspitac pa imam specificnu vrstu uvida, a poznajem zive primere jednog i drugog metoda i onako ugrubo ocenjujem da je sve ovde ovako taksativno navedeno u najboljem slucaju samo delimicno tacno i to kada bismo stvarno bili veliki optimisti
Pisete da bi pisali. Da li ste vi, koji ste ovo pisali, u opste i procitali to sto ste napisali. Samo me interesuje ciji je um smislio ovaj naslov, a onda i tekst. Pa cemu, zaboga, sluzi skola?! Na zalost, nemam bake, ali sam zato ja bila sa svojom decom dok nisu posli u skolu. I ni po cemu se ne razlikuju od dece koja su isla u vrtic, isticu se u svemu. A da sam imala bake, rado bi ih ostavljala njima na cuvanje, a ja radila negde. Svakako se i ovako nikad nisam pokajala sto sam do sada bila uz svoje malisane. To nema cenu. Hvala
bravo!!
Ovo što je navedeno je tačno, sve su to veštine koje dete stiče u vrtiću. Samo ne vidim nigde vezu između naslova i teksta. Mi, vaspitači znamo kako izgleda dete koje dođe u vrtić sa 4-5god. a koje su do tada čuvali baka i deka-egocentrično je(što je u prirodi deteta), sa mnogo manje socijalnih veština, teže mu pada usvajanje pravila ponašanja i osamostaljivanje ali to ne znači da to dete ne može da stigne ostalu decu u tom smislu. Kao vaspitač mišljenja sam da je idealno da dete do 3-4god. bude sa majkom, a tek nakon sticanja zrelosti za partnersku igru bude uključeno u kolektiv-no, to je retko moguće jer majke danas moraju da rade. Ne treba biti isključiv, bitno je da je sredina stimulativna za razvoj deteta!
Da ne pominjemo one stvari o kojima se cuti- pretopljavanje, prejedanje, prerazmazenost i preterivanje svake vrste kod bake I deke ???
?