Михаил Лабковски, популарни руски психолог, поручује родитељима како одабрати школу, треба ли расправљати с учитељима и у ком тренутку дете стварно треба оставити на миру
САВЕТ БР. 1
Пре школе децу не треба ничим оптерећивати. Никакав шах, страни језици и ини интелектуални развој. До 6-7 година мозак детета физиолошки није спреман да прима велики обим информација. Ви ћете изгубити новац, а дете – детињство.
САВЕТ 2
Немојте за првака тражити „јаку школу“. У нижим разредима за дете је најважније да постигне психолошки комфор. Зато одаберите нормалну школу, близу куће. Дете неће трошити време и снагу на одлазак и повратак, и лакше ће му бити да гради односе са другарима из одељења ако живе у комшилуку.
САВЕТ БР. 3
Прва учитељица не треба да буде „строга“ него добра. Потребна вам је адекватна учитељица која воли децу и ради у школи јер воли тај посао. Зато отиђите у пролеће у оближњу школу и распитајте се код родитеља четвртака.
САВЕТ БР. 4
Школа је одговорност вашег детета а не ваша. Можете узети одмор прве две недеље на почетку првог разреда, а онда се договорите с дететом: „Мене твоја школа не узнемирава, а ја нећу узнемиравати тебе.“
САВЕТ БР. 5
Престаните да запиткујете шта је било на сваком часу и да претерано реагујете на оцене. Нек тема школе постане табу. Ако дете жели да разговара о школи, разговарајте; ако не жели – не треба му клештима извлачити речи из уста.
САВЕТ БР. 6
Домаћи не треба радити с дететом, школску торбу му не треба спремати, да ли је нешто заборавило, не треба ви да водите рачуна. Мислите мало на себе – то дете требало би да вас припази у старости. А ако ви све радите уместо њега, то у будућности неће бити мали проблем.
САВЕТ БР. 7
Наравно да свом детету можете помоћи. Принципијелно питање у томе јесте ко је први почео. То треба да буде дете. Оно треба да пита: „Мама, ја ово не разумем?“ А не да ви мало-мало па прилазите и питате је ли све у реду. Ако дете не пита ништа, значи да је све у реду.
САВЕТ БР. 8
Ако учитељ не воли ваше дете, проблем се мора решавати. Пробајте да прво разговарате с учитељем, затим с директором, ако нема вајде – идите даље. Можете га превести у друго одељење па чак и школу. Ни у ком случају дете не треба остављати у стању дугог перманентног стреса.
САВЕТ БР. 9
Пубертет је најтежи период у животу вашег детета. Почиње између 12. и 14. и траје до 15-16. године. То је време сложених психичких и физичким измена, отуда хормонални дисбаланс, психолошки проблеми, умор. Уз то, управо у то доба деца полажу пријемне испите. Дете може лошије учити, од одликаша постати тројкаш. Мој савет гласи: ако не желите конфликте и теже проблеме, укључујући и покушаје суицида – оставите дете на миру. Ваш задатак је да то време прође што мирније и што брже да би се кошмар завршио.
САВЕТ БР. 10
Не треба долазити у отворен конфликт са школом – врло вероватно ћете изгубити битку. Када вас позову на разговор и буду причали о јакој школи, сложеном програму и потреби да се позабавите дететом – не супротстављајте се. Сагласите се. И наставите да радите по своме.
САВЕТ БР. 11
Није неопходно специјално развијати дететове таленте ако то дете не жели. Таленат треба да пружа радост, а не да се искоришћава. Не треба се напрезати, тражити педагоге не би ли неко дао одговор на питање „шта чучи у њему?“ Најћешће не чучи ништа посебно и у томе нема ничег трагичног.
САВЕТ БР. 12
Најважније је да научите да своје дете прихватате не очекујући од њега ништа. Нији важно како учи, волите га онакво какво јесте и шта год да ради. Да, кад имадне 15, биће теже него кад му је било пет. Дете не треба да у вама изазива некакво одбијање. Али да би било тако, треба прво да заволите себе.
Одабрала и превела: Весна Смиљанић Рангелов
Извор: Detinjarije