Razlozi većine psiholoških problema u odrasloj dobi leže u emocionalnim utiscima detinjstva. Ovo su nepoželjne karakteristike koje ljudi razvijaju kao rezultat nekih uobičajenih roditeljskih ponašanja.
Prekomerna anksioznost, depresija, nedostatak nezavisnosti
U poslednje vreme ideja o „roditelju helikopteru“ koji uvek kruži nad detetom, spreman da interveniše u svakom trenutku, stekla je popularnost. Ali, baš kao i zanemarivanje, i preterana zaštita dovode do psiholoških problema. Ako ste odrasla osoba, ali i dalje ne možete da donesete neku važnu odluku, a da prethodno niste razgovarali sa roditeljima, verovatno ste na taj način odgajani.
Zavisnosti i ekstremni hobiji
Ako roditelji stalno detetu govore kako im pravi velike probleme, ono će pomisliti da će svima biti bolje bez njega. Rezultat toga je da kao odrasla osoba podsvesno traži načine samouništenja – od zloupotrebe alkohola i droga do opasnih i rizičnih hobija.
Izuzetno nisko samopoštovanje, želja da budete kao neko drugi
Roditelji koji decu upoređuju sa „boljom“ drugom decom, vaspitavaju samokritičnog tinejdžera, a zatim stvaraju kod deteta kompleks inferiornosti. Uvek će pokušavati da urade bolje, mrzeći sebe što odmah nisu uspeli. A kada uspeju, onda će opet tražiti razlog zbog čega to nije dovoljno dobro.
Pronalaženje partnera „roditelja“
„Ti si mali za to! Ti to ne umeš!“ – savršen način za stvaranje odrasle zavisne osobe. Dete će se verovatno osećati „premalo“ zauvek i trebaće mu neko drugi da se brine o njemu.
Suzbijanje nečijih talenata, nedostatak inicijative, destruktivna zabava
Ako roditelji često koriste izraze kao što su „Zatvori usta“, „Što si naporan!“ I slično, detetu je teško da postane osoba koja preduzima inicijativu ili vođstvo. Kao rezultat, verovatno će svoje ambicije potopiti u alkohol i besmislenu zabava.
Zatvaranje, suzbijanje emocija
Nedostatak emocija i osetljivosti roditelja ne može deci proći neopaženo. Kad im se često govori da prestanu da plaču ili da se žale, dete se zatvara u sebe. Ovi potisnuti osećaji mogu se pretvoriti u psihosomatske simptome.
Depresija, krivica
„Svega smo se odrekli da bi ti imao!“ Osećaj nezaslužene krivice može postati nepodnošljiv teret za dete. Isto važi i za pretnje povezane sa lošim ocenama – dete može biti u stalnom stresu.
Nedostatak nezavisnosti, odgovornosti, zrelosti
Postoji jedna posebna vrsta paranoičnog i brižnog roditelja koji ne dozvoljava detetu da išta učini. „Ne diraj mačku! Ogrebaće te! “,„ Ne sedi na ivici! “,„ Ne trči tamo!“ Ove poruke uveravaju dete da jedino ono ne može doneti bilo kakvu odluku. Pasivnost i neodgovornost su mu usađeni.
Izvor: Bright side
Napišite odgovor