Према проценама, у Србији тренутно више од 2.000 деце прима терапију хормоном раста, јер низак раст није само естетски проблем, како се најчешће доживљава.
Рано откривање поремећаја је од изузетног значаја, јер у великој мери побољшава прогнозу у погледу могућности достизања дететове нормалне телесне висине.
Хормон раста осим што утиче на линеарни раст костију, има и низ значајних улога у метаболизму, а његов недостатак може проузроковати срчане, имунолошке, проблеме са костима, плућима, наводи се у саопштењу.
Додаје се да уколико дете не расте четири до пет центиметара годишње или ако му се успорава раст, саветује се одлазак код ендокринолога.
– Из тог разлога је од највећег значаја дијагнозу поставити у што ранијем периоду развоја детета како би се применом одговарајуће терапије постигао жељени циљ – објашњава се у саопштењу.
Наглашавају да у свему томе најважнију улогу има примарна здравствена заштита, зато су редовни систематски прегледи деце од највећег значаја, као и правовремено информисање о проблемима који могу да настану због поремећаја раста.
Низак раст значи да је телесна висина детета испод доње границе нормале за узраст и пол, а најчешће је породична одлика или последица конституционално успореног растења.
– Ниска телесна висина родитеља најчешће објашњава низак раст детета, али то не сме бити разлог да се дете не упути ендокринологу чим се уочи поремећај, поручује педијатар-ендокринолог у Тиршовој доц. др Маја Јешић.
– Најчешћи ендокринолошки узроци ниског раста су недостатак хормона раста и недостатак хормона штитасте жлезде, а од осталих патолошких узрока низак раст може бити проузрокован интраутерусним застојем у расту, целијакијом, различитим генетским синдромима, хроничним болестима – објашњава др Јешић.
Додаје да недостатак хормона раста може бити непознатог и познатог порекла, урођени и стечени.
– Када се ради о урођеном недостатку хормона раста, најчешће се уочава после друге године живота, а узроци могу бити генетски условљени или развојни поремећаји главе, који се јављају спорадично. У стечене узроке спадају озбиљне повреде главе, тумори главе, инфекције централног нервног система, зрачење главе – каже др Јешић.
У саопштењу се наводи да се деца са тим проблемом лече ињекцијама хормоном раста, које у Србији покрива здравствено осигурање, односно РФЗО.
Др Јешић објашњава да је основни предуслов успешне терапије што раније постављање дијагнозе и постизање максималне висине пре почетка пубертета.
– Хормон раста има вишеструка корисна деловања која обухватају одржавање нормалног телесног састава и метаболизма током целог живота. Стога се код особа са доказаним недостатком хормона раста препоручује супституција тог хормона и после престанка раста у висину, али у дозама које су мање од сусптитуционих доза у детињству и адолесценцији – додаје др Јешић.
Ипак, до застоја у расту некада долази још док је беба у мамином стомаку, а деле се на феталне, матерналне, плацентне и веома важне спољне факторе, на које се може деловати превентивно, истиче неонатолог из Тиршове проф. др Милош Јешић.
– Новорођенчад са интраутериним застојем у расту имају већи ризик од смртности, а могу имати бројна обољења. Такође, тај застој раста може оставити трајне последице по бебу, па су тако неуроразвојни поремећаји, попут поремећаја пажње, учења, памћења, хиперактивности пет до 10 пута чешћи – каже др Јешић.
Доктор каже да та стања могу делимично да се лече, али да прави терапијски приступ у лечењу интраутериног застоја раста, још није развијен.
– Ми терапију немамо. Можемо да лечимо само последице и то са ограниченом успешношћу. Превенција има главну улогу, а то је правилно праћење раста и развоја фетуса док је у материци, као и на режим живота мајке – закључује он.
Извор: Новости