Наслов текста је, наравно, иронија.
Након седнице Кризног штаба одржане у среду, мало тога је остало јасно. Мало тога је учињено, нове мере које су уведене, чини се, више служе за креирање мимова по друштвеним мрежама него за сузбијање епидемије. Да ли ће на свадби стари сват после 22 часа морати љубазно да замоли све госте без ковид-пропуснице да напусте весеље или ће то бити посао власника ресторана?
Ко ће проверавати валидност пропусница и пазити да једну исту не користи њих 50? Наравно да је свима јасно да од ове мере неће бити ништа у пракси.
Али, додатну конфузију унела је и изјава епидемиолога и члана Кризног штаба доктора Бранислава Тиодровића који је након одржане седнице изјавио да је следећа мера комплетан прелазак школа на онлајн и да је „вероватно да ће се то десити већ у понедељак“. Дакле, не забрана весеља, не затварање ноћних клубова, где децу нико и не контролише. То смо прескочили.
Министар просвете Бранко Ружић је, с друге стране, након ове Тиодоровиће изјаве рекао да прелазак предшколаца и млађих основаца на онлајн наставу „не долази у обзир“, те да то нисмо радили ни док није било вакцина.
Министар је објаснио и да Тим за школе данас доноси одлуку о моделу наставе за наредну недељу, пратећи семафор модел који је уведен на самом почетку школске године.
Та одлука је донета, школама је стигао допис, а које ће школе од 25. октобра бити на комбинованој настави, погледајте ОВДЕ.
Да ли ће и када све школе прећи на онлајн, ту одлуку Тим за школе и Министарство просвете неће донети, већ је то задатак Кризног штаба, наглашавају у Министарству просвете и додају да се та одлука свакако не би односила на млађе основце.
Др Тиодоровић се у још једном обраћању медијима осврнуо на важност преласка на онлајн „бар на 10 дана“ јер су деца постала значајна карика у преношењу вируса. С друге стране, министар просвете тврди да у школама ситуација и даље није алармантна.
Да се вирус жестоко спустио међу школску децу потврдио је и епидемиолог Предраг Кон, наводећи податак да преко 20 одсто позитивних има испод 20 година.
И он сматра да је добро постављено питање увођење онлајн наставе, а да се то деси очекује координатор вакциналног пункта на Београдском сајму Зоран Бекић, који је јуче оценио да су деца велики епидемиолошки проблем.
„Вакцинација просветних радника је испод просека. Ако имате мали број имунизоване деце и непридржавање мера, то указује да имате скок у дечјој популацији“, навео је Бекић.
С обзиром на опречне, нејасне и непотпуне информације које од оних који треба да доносе одлуке долазе, сасвим је јасно да ни чланови Кризног штаба нису потпуно сигурни у то шта им је чинити.
Питање које јавност и родитељи (с правом) постављају није „зашто онлајн настава?“. Питање је: Зар прва следећа мера, ако већ мора да се уведе, не би требало да буде забрана свадби, рођендана, прослава, окупљања, журки, свирки? Зар не би прво требало затворити кафиће после 17 часова и ноћне клубове?
И док чекамо да се Кризни штаб огласи, многи старији ђаци ће већ вечерас бити на журкама у баровима, кафићима. Тамо вируса, изгледа, нема.
Evo kako je minsitar poslušao struku i “izbrisao“ sopstvene reči izgovorene 21. oktobra da će poslušati struku.
“Министар просвете Бранко Ружић је, с друге стране, након ове Тиодоровиће изјаве рекао да прелазак предшколаца и млађих основаца на онлајн наставу “не долази у обзир”, “
Što ne znači da se meni više dopada onlajn nastava. Ali ako znamo da se onalajn nastava u mlađim razredima ne sprovodi isključivo zbog toga što nema ko da čuva decu, onda smo srozali i obrazovanje i sve nastavnike koji predaju u mlađim razredima. Brigu o deci roditelji su prepustili školama: po pitanju čuvanja, po pitanju dovođenja u red neprimerenog ponašanja, po pitanju izrade domaćih zadataka.
Da se skoncentrišemo na čuvanje. Čuvanje školske dece je isključivo RODITELJSKA BRIGA u koju mogu da se uključe i članove familije. Sledeća kategorija koju mogu da uključe su dadilje koje lepo platite za dovođenje i odvođenje detata iz škole, recimo. I to bi bilo to. A mi smo došli do toga da su roditelji sebi dali za pravo da ucenjuju nastavnike, školu, ministarstvo, a sve u vezi sa čuvanjem dece. Hajde što su oni sebi uzeli nepostojeće pravo, ali zašto im se izlazi u susret? To mi nije jasno. Kao što mi nije jasno, odakle to mišljenje da su drugi obavezni da im čuvaju decu?
“Питање које јавност и родитељи (с правом) постављају није “зашто онлајн настава?”. Питање је: Зар прва следећа мера, ако већ мора да се уведе, не би требало да буде забрана свадби, рођендана, прослава, окупљања, журки, свирки? Зар не би прво требало затворити кафиће после 17 часова и ноћне клубове?“
Ovo pitanje blage veze nema sa mozgom. Ali, bukvalno nema veze.
Zato što je besmisleno upoređivati kafiće, žurke, svadbe i ostale gluspoti sa školom. Kakve veze žurka ima sa školom?
Treba proveriti kako funkcionišu mere u gradskom prevozu gde 90% ljudi ulazi bez maske. Znači, ne moram u kafanu, ali u gradski prevoz moram ući. Ne moram na žurku, a u školu moram ići jer, recimo, tamo radim i ulazim u učionicu gde me čeka 30 učenika na 50m2 (40m2). I onda se nađe pametnjaković da pita zašto onlajn nastava. Odgovor je ZATO. Ostavite se više besmilenih pitanja tržnih centara, kafića, kafana, svadbi i sličnih gluposti, gde imamo izbor. Pođite od stvari gde nemam izbor, na primer gradskog prevoza