Од када је америчка ауторка Памела Друкерман посветила читаву књигу позитивним странама француског родитељства, цео свет признаје да има нечег посебно ефектног у васпитним методама Француза. Истражили смо шта то они раде другачије па њихова деца немају нападе беса, васпитано једу од малена а маме не глуме полицајце. Њихово родитељство је опуштеније (за маму и тату) и усмерено на породицу а не на дете. Ево чега се француски родитељи придржавају а што треба да покушате и ви:
Одлучно НЕ је обавезна ствар у васпитању
Чврсто али смирено и јасно „НЕ“ је једна од централних ствари у француском родитељству. Они га користе када год је то потребно, изговарају га љубазно али је важно да се о њиховом „не“ не расправља! Нема никаквог викања, беса и дугих објашњавања. Зна се ко је главни.
Деца треба да буду способна да се сама забављају
Под овим се мисли на важност дечије способности да се сама играју и да родитељи не треба да падају на нос како деци никада не би било досадно. Када родитељи имају посла, деца треба да су мирна сама са собом без икаквих проблема.
Важно је да одрасли имају времена за себе
Французи верују да то што неко постане родитељ не значи да његов живот треба да се заврши. Они уживају у породици и заједнички проведеном времену али одвајају време и само за себе, партнера или друштво. Они верују да тако уче децу да поштују све чланове породице а не да мисле да се цео свет врти само око њих.
Деца морају са де уче независности
Француске маме не бде над децом на игралишту нити их држе под стакленим звоном до 18. године. У Француској ћете видети децу која сама иду до продавнице, шетају од школе до куће и крстаре улицама на својим тротинетима, чак и у огромном граду као што је Париз. Већ од неких осам или девет година, малишани добијају мноштво прилика да развијају своју самосталност. Много више него у многим другим западним земљама. А још док су деца јако мала, у парковима ћете видети маме како седе на клупама и разговарају опуштено међусобно или читају. Оне не прате сваки дечији корак и не држе их док се спуштају тобоганом и слично, било да се около чује смех или плач.
Стрпљење и мир су обавезни
Код Француза је веома важно да децу науче да не могу све да добију одмах и сад. Родитељи тако уче децу да чекају у реду, да се суздржавају у прекидању одраслих у разговору као и да поштују распоред оброка. Ово последње за резултат има мир током јела, омогућава да се са децом нормално једе и ван куће.
Породични оброци су светиња
Сви знамо да је француска кухиња једна од најбољих у свету. Они обожавају да једу. Заједнички породични оброци су камен темељац француског породичног живота, нарочито викендом када су све остале обавезе организоване у односу на прецизно распоређене оброке.
Деца једу све што и одрасли
Када већ говоримо о оброцима, важно је напоменути да у Француској не постоје посебно оброци за децу. Малишани једу све што и одрасли. Они се тако јако рано упознају са зачињеним пире кромпиром, месом са разним сосовима и слично. Нормално је отићи у ресторан и на менију наћи оно што ће да једу и деца.
Викенд је време за породицу
Док су у већини земаља баш викенди јако испуњени свакаквим обавезама за децу, у Француској се викенд и даље сматра временом за породицу. То је време када они сви заједно седају да једу, заједно иду на концерте, музеје или на село у посету бакама и декама. То су дани када су једни другима приоритет.
Не оптерећујте децу
Французи не оптерећују децу ваннаставним активностима и не проводе време водећи их и превозећи са једне тачке на другу. Они воле да имају више времена за себе и сматрају да није у реду да чланови породице не могу да нађу време један за другог.
Циљ је наћи добар баланс у родитељству
Лепота оваквог родитељства је у томе што сте увек ту а не претерујете, породица вам је приоритет али имате времена и за свој друштвени живот. То је заправо ултимативни циљ сваког родитеља – савршен баланс.
Извор: najboljamamanasvetu.com