Симеон Маринковић једно је од оних имена која су обликовала дечју књижевност на овим просторима тихо и постојано, без буке, али с трајним отиском. Дугогодишњи професор Учитељског факултета, оснивач „Креативног центра“ и аутор чији је опус за децу готово немогуће пребројати — Маринковић деценијама пише књиге које остају у кућама, вртићима и школама не зато што су прописане, већ зато што су вољене.
Његова нова књига „Вишња у вртићу“ кроз причу пуну емоција, разумевања и игре говори о првим корацима у вртићком окружењу. На деци близак начин аутор обрађује тему адаптације на боравак у вртићу, показујући да одвајање од родитеља, нова средина, ново друштво и нове навике не морају бити непријатни за дете.
Девојчица Вишња полази у вртић и сусреће се с новим окружењем, правилима и новим другарима. Кроз игру, разговор и свакодневне активности страх и несигурност полако нестају и уступају место радости и осећању припадности. Једноставним језиком, нежним илустрацијама и препознатљивим ситуацијама ова сликовница пружа подршку деци, али и родитељима, чинећи полазак у вртић мање стресним искуством.
Сликовница је намењена деци предшколског узраста, као и родитељима и васпитачима. Аутентично искуство шестогодишње коауторке Дуње преточено је у занимљив текст, који нуди велики број тема за разговор с дететом. На тај начин олакшава се припрема детета за полазак у вртић. Дете ће са много мање страха и негодовања прихватити значајну промену у својој свакодневној рутини.
Убрзо након „Вишње у вртићу“ објављен је и „Вишњин дан“ – још једна сликовница у едицији „Од сличице до причице“, која позива читаоце да се познатој јунакињи придруже у спремању за паркић, одласку у куповину, прављењу кифлица са џемом и у другим свакодневним активностима.
Обе књиге специфичне су по томе што су поједини појмови у причама замењени илустрацијама, па док одрасла особа чита, дете може да допуњава реченице на основу слика које посматра и препознаје. То ће код детета створити утисак да и само чита! Читање ће доживети као забавно, узбудљиво и поучно, што ће га сигурно охрабрити у даљем савладавању читалачких вештина.
Ово су књиге која дете позивају да уђе у њих — да не буде публика, већ учесник. Дете погледа слику, препозна шта пише и наглас доврши реченицу. Једноставно, а деци изузетно занимљиво.
Шта се заправо дешава док се читају овакве књиге
Када родитељ чита причу наглас, а на месту неке речи стоји илустрација уместо текста, дете мора да уради неколико ствари одједном — да прати причу, да разуме смисао, да погледа слику и да је именује. И све то кроз игру.
Ту је и развој речника — али не онај који се одвија учењем напамет, већ онај који настаје у контексту, кроз слику, звук и причу.
Заједнички тренутак који дете памти дуже од саме приче
Али има нешто што ни једна студија не може сасвим да измери, а сваки родитељ зна о чему је реч — то су минути проведени заједно над књигом, који се не заборављају.
Читање с дететом није само образовна активност. То је време у коме дете има пуну пажњу одрасле особе, у коме се смеје и греши без последица, у коме учи да су речи нешто лепо и сигурно. Истраживања о раној писмености доследно показују да деца којој се чита од најранијег узраста не развијају само бољи речник и разумевање — она развијају позитиван однос према читању као таквом, који их прати целог школовања.
Књиге у којима дете може да учествује чине тај заједнички тренутак још вреднијим. Родитељ не чита дететету, већ чита с њим. Дете не чека да прича буде готова — оно је гради.
Илустрације Наталије Манковске преносе топлу и ведру атмосферу— боје су живописне, ликови препознатљиви, а детаљи довољно богати да их дете може дуго истраживати и између читања.
Нова издања „Вишња у вртићу“ и „Вишњин дан“ доступне су на сајту Креативног центра, а ускоро стиже још један, трећи наставак у низу – „Вишња на селу”. Чекамо га нестрпљиво!