Директори средњих школа добили су почетком априла ове године допис Министарства просвете који би, ако буде спроведен, променио правила уписа за генерацију која је сада у седмом разреду. Од школске 2027/2028. године, минимални број бодова потребан за упис у гимназију требало би да порасте са 50 на 70, а за четворогодишње стручне и уметничке школе са 50 на 60. Из Министарства поручују да је циљ подизање квалитета наставе и усклађивање образовне понуде са потребама тржишта рада – досадашњи праг је, како наводе, омогућавао упис ученика са ниским предзнањем на захтевније програме, што је отежавало праћење наставе и повећавало ризик од неуспеха.
Оно што недостаје у целој причи јесте јасан статус саме мере. У допису упућеном директорима школа промена звучи као готова ствар. У званичном саопштењу истог министарства за Танјуг, реч је о предлогу који тек треба да буде размотрен и, евентуално, усвојен у наредном периоду. До данас нема потврде да је Правилник о упису ученика у средњу школу званично измењен – што значи да родитељи и наставници тренутно немају ниједан обавезујући документ, само најаву чији је правни статус нејасан.
Аргумент за: крај насумичне селекције
Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа, оцењује промену позитивно. Слично размишљају и заговорници мере који се позивају на проблем хетерогених одељења: када у истој учионици седе ученик са 51 бодом и ученици са преко 90, наставник наставу неминовно прилагођава просеку разреда, а највише губе управо добри ученици. По овој логици, виши праг би требало да направи бољу селекцију и, као споредни ефекат, коначно напуни трогодишње занатске школе – према подацима из струке, тржишту рада тренутно највише недостају баш занимања попут молера, керамичара и водоинсталатера.
Аргумент против: периферија плаћа цену
Александар Марков, професор историје у Осмој београдској гимназији и председник удружења Едуфорум, оцењује да је предложених 70 бодова прилично високо постављена граница и представља велику промену у односу на досадашњу праксу.
Иван Ружичић, директор Гимназије у Чачку, иде корак даље и указује на регионалну неравномерност ефекта. Гимназије у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу и Чачку, каже, неће осетити разлику – тамо се већ годинама уписује са много више од 70 бодова, што потврђују и овогодишњи резултати (поједини смерови у београдским гимназијама тражили су и преко 95 бодова). Проблем ће, по његовим речима, имати гимназије у мањим срединама, где је и понуда образовних профила оскуднија. Ту постоји ризик да одлука од пре две године о одељењима са по 28 ученика изгуби смисао, јер школе неће моћи да попуне разреде, а деца која би раније прошла остају без места – или морају да путују у веће центре, што родитељима подиже трошкове школовања. Ружичић подсећа и да резултат из основне школе није апсолутно мерило: деца се, каже, могу „пробудити“ и у средњој школи, ако упишу оно што заиста желе да уче.
Ана Димитријевић из Форума београдских гимназија додаје процедуралну замерку – Форум уопште није био консултован пре најаве мере. Сумња и да ће промена суштински утицати на велике градове, где су прагови већ високи, али очекује да ће направити разлику у мањим срединама и приградским школама. Њен суштински приговор иде даље од бодова: сматра да би стручне школе требало осавременити и учинити привлачнијим кроз садржај програма, а не кроз меру која ученике ка њима гура административно, као казну за неуспех на малој матури.
Остаје и низ питања на која Министарство, према писању Озонпреса, није одговорило: колико места у гимназијама сваке године остане празно, да ли је фер мењати правила игре ученицима који су већ у седмом разреду уместо да их знају од петог, и да ли се овом мером напушта важећа Стратегија развоја образовања, која је предвиђала раст удела гимназијалаца до 40 одсто – тренутно је тај удео око 23 одсто.
Шта остаје отворено
Мера, ако заживи, неће променити ништа за елитне градске гимназије – њихови прагови су одавно изнад предложене границе. Ефекат ће се, судећи по искуствима директора попут Ружичића, најпре осетити у мањим местима, где би попуњавање одељења могло да постане неизводљиво, а последица није боља селекција него гашење смерова или читавих школа. За сада нема ни нацрта Правилника на јавној расправи, ни званичног датума када би мера требало да буде усвојена – што ову причу, бар док се то не промени, оставља у статусу најаве, а не одлуке.