Direktori srednjih škola dobili su početkom aprila ove godine dopis Ministarstva prosvete koji bi, ako bude sproveden, promenio pravila upisa za generaciju koja je sada u sedmom razredu. Od školske 2027/2028. godine, minimalni broj bodova potreban za upis u gimnaziju trebalo bi da poraste sa 50 na 70, a za četvorogodišnje stručne i umetničke škole sa 50 na 60. Iz Ministarstva poručuju da je cilj podizanje kvaliteta nastave i usklađivanje obrazovne ponude sa potrebama tržišta rada – dosadašnji prag je, kako navode, omogućavao upis učenika sa niskim predznanjem na zahtevnije programe, što je otežavalo praćenje nastave i povećavalo rizik od neuspeha.
Ono što nedostaje u celoj priči jeste jasan status same mere. U dopisu upućenom direktorima škola promena zvuči kao gotova stvar. U zvaničnom saopštenju istog ministarstva za Tanjug, reč je o predlogu koji tek treba da bude razmotren i, eventualno, usvojen u narednom periodu. Do danas nema potvrde da je Pravilnik o upisu učenika u srednju školu zvanično izmenjen – što znači da roditelji i nastavnici trenutno nemaju nijedan obavezujući dokument, samo najavu čiji je pravni status nejasan.
Argument za: kraj nasumične selekcije
Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola, ocenjuje promenu pozitivno. Slično razmišljaju i zagovornici mere koji se pozivaju na problem heterogenih odeljenja: kada u istoj učionici sede učenik sa 51 bodom i učenici sa preko 90, nastavnik nastavu neminovno prilagođava proseku razreda, a najviše gube upravo dobri učenici. Po ovoj logici, viši prag bi trebalo da napravi bolju selekciju i, kao sporedni efekat, konačno napuni trogodišnje zanatske škole – prema podacima iz struke, tržištu rada trenutno najviše nedostaju baš zanimanja poput molera, keramičara i vodoinstalatera.
Argument protiv: periferija plaća cenu
Aleksandar Markov, profesor istorije u Osmoj beogradskoj gimnaziji i predsednik udruženja Eduforum, ocenjuje da je predloženih 70 bodova prilično visoko postavljena granica i predstavlja veliku promenu u odnosu na dosadašnju praksu.
Ivan Ružičić, direktor Gimnazije u Čačku, ide korak dalje i ukazuje na regionalnu neravnomernost efekta. Gimnazije u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Čačku, kaže, neće osetiti razliku – tamo se već godinama upisuje sa mnogo više od 70 bodova, što potvrđuju i ovogodišnji rezultati (pojedini smerovi u beogradskim gimnazijama tražili su i preko 95 bodova). Problem će, po njegovim rečima, imati gimnazije u manjim sredinama, gde je i ponuda obrazovnih profila oskudnija. Tu postoji rizik da odluka od pre dve godine o odeljenjima sa po 28 učenika izgubi smisao, jer škole neće moći da popune razrede, a deca koja bi ranije prošla ostaju bez mesta – ili moraju da putuju u veće centre, što roditeljima podiže troškove školovanja. Ružičić podseća i da rezultat iz osnovne škole nije apsolutno merilo: deca se, kaže, mogu „probuditi“ i u srednjoj školi, ako upišu ono što zaista žele da uče.
Ana Dimitrijević iz Foruma beogradskih gimnazija dodaje proceduralnu zamerku – Forum uopšte nije bio konsultovan pre najave mere. Sumnja i da će promena suštinski uticati na velike gradove, gde su pragovi već visoki, ali očekuje da će napraviti razliku u manjim sredinama i prigradskim školama. Njen suštinski prigovor ide dalje od bodova: smatra da bi stručne škole trebalo osavremeniti i učiniti privlačnijim kroz sadržaj programa, a ne kroz meru koja učenike ka njima gura administrativno, kao kaznu za neuspeh na maloj maturi.
Ostaje i niz pitanja na koja Ministarstvo, prema pisanju Ozonpresa, nije odgovorilo: koliko mesta u gimnazijama svake godine ostane prazno, da li je fer menjati pravila igre učenicima koji su već u sedmom razredu umesto da ih znaju od petog, i da li se ovom merom napušta važeća Strategija razvoja obrazovanja, koja je predviđala rast udela gimnazijalaca do 40 odsto – trenutno je taj udeo oko 23 odsto.
Šta ostaje otvoreno
Mera, ako zaživi, neće promeniti ništa za elitne gradske gimnazije – njihovi pragovi su odavno iznad predložene granice. Efekat će se, sudeći po iskustvima direktora poput Ružičića, najpre osetiti u manjim mestima, gde bi popunjavanje odeljenja moglo da postane neizvodljivo, a posledica nije bolja selekcija nego gašenje smerova ili čitavih škola. Za sada nema ni nacrta Pravilnika na javnoj raspravi, ni zvaničnog datuma kada bi mera trebalo da bude usvojena – što ovu priču, bar dok se to ne promeni, ostavlja u statusu najave, a ne odluke.