Не тако давно веровало се да деца не би требало да почну са учењем страног језика у раном детињству јер постоји опасност да тако матерњи језик неће добро савладати. Данас, стручњаци код нас и у свету кажу да је то потпуно нетачно и уверавају да су деца и те како способна за усвајање страног језика и то већ пре треће године.
– Ако желите да ваше дете подједнако добро зна два језика, неопходно је да почнете да га учите у раном детињству, односно критичном периоду који траје до четврте године. Тај критичан период је веома важно искористити, односно ставити дете у ситуацију да слуша и учи страни језик. То нема никакве везе са коефицијентом интелигенције јер су у том узрасту сва деца спремна да уче нове језике – објашњава психотерапеут Филиповић.
Савети
Нека учи језик кроз игру
Пуштајте детету цртаће који нису синхронизовани
Разговарајте са дететом на страном језику
Певајте му песмице на страном језику
Свакога дана треба да научи нови појам
– Методичари препоручују да деца крену са учењем страног језика већ у трећој години, јер тада најбрже усвајају нова знања. Међутим, пракса код нас је таква да деца обично почињу да уче други језик када крену у први разред – објашњава Бојана Арсић, професор енглеског језика.
– Будући да деца основе матерњег језика у потпуности усвоје око десете године, препорука је да тек тада почну са учењем страног језика. Међутим, то заправо зависи од интересовања и талента самог детета те се може почети и раније. Има и оних који заговарају теорију да чак и бебе у стомаку могу да разликују стране језике па се препоручује да их маме већ тада уче другом језику – каже Данијела Тошић, професор енглеског.
Посебно је интересантно да до сада није било много валидних истраживања о утицају двојезичне средине на јако малу децу.
Сада су научници анализирали ту појаву тако што су снимали неуролошку активност мозга изложеног једном језику и оног који је био у двојезичној средини.
Анализа неуролошке активности беба док слушају језик и поређење тих првих реакција са речима које та деца науче када су старија, помаже не само да се схвати како мозак перципира језик већ и како слушање обликује млад мозак.
Недавно су научници са Универзитета Вашингтон поредили мождану активност једнојезичне деце (у чијим кућама се причао један језик) са децом која су расла у двојезичној средини.
С обзиром на то да су та деца била стара од шест до 12 месеци нису изговарала много речи.
Ипак, откривено је да једнојезична шестомесечна деца праве разлику у фонетици, било да се ради о језику који слушају код куће или о другом језику.
Од 10. до 12. месеца она престају да детектују звукове другог језика, већ само матерњег. Код двојезичне деце ситуација је обрнута.
– Истраживање је показало да различитост искуства двојезичне бебе чини отвореним. Оне не показују ограничено запажање као једнојезичне бебе. То је још један доказ да искуство обликује мозак – каже докторка Патриција Кал са Универзитета Вашингтон.
Најновија истраживања показују да је спремност за учење код деце на максималном нивоу у периоду између треће и шесте године
М. Илић