Многи наставници се питају како да побољшају ниво концентрације у учионици, то је и дилема са којом се сусрећу многи родитељи са децом код куће. Како би се побољшало учење и како би научили што више на часу, деца морају да учествују и буду концентрисана.
Наставници су покушали све, од ходања унаоколо по учионици, преко ограничавања времена утрошеног на предавање, до смишљања сопственог начина на који ће да уче децу. Међутим, једна држава је одлучила да је најбољи начин да се повећа ниво концентрације повећање броја школских одмора током дана.
У Финској, која може да се похвали једним од најбољих јавних образовних система у свету, деца имају школски одмор од 15 минута на сваких сат времена. У 1960-им, држава је преуредила образовни систем, са фокусом на то да обезбеди сваком детету једнак почетак у животу.
Образовање је бесплатно, постоји минимално стандардизовано тестирање и разреди су мањи него у другим државама. Формално образовање почиње у седмој години, до које се много вреднују дечија игра и време проведено напољу. Овај тренд се наставља и након што дете крене у школу, са ученицима који у просеку проводе 75 минута на школском одмору сваког дана. Ово је више него двоструко времена које деца у Америци просечно проведу на одмору за време обичног школског дана.
Овај одмор омогућује деци да троше енергију, забаве се и развијају социјалне вештине, далеко од тога да им одвлачи пажњу. Након што се школски одмор од 15 минута заврши, наставници у Финској јављају да су њихови ученици поново концентрисани и спремни да уче.
Ако временски услови дозволе, школски одмор је напољу. Деца ће се играти на киши, ветру, хладноћи и снегу и ући унутра само ако су велике временске непогоде. Битан део ових честих пауза је то да деца могу да се играју. Играма не руководе наставници, већ је деци дозвољено да се забављају на свој начин.
Тим Вокер, амерички наставник у Финској, написао је у чланку за Атлантик: „Током школске године, моји ученици из Финске би после одмора од 15 минута обавезно ушли у учионицу скачући. И, најважније, били су више фокусирани током часова.“
У другим државама школски одмор се све више и више скраћује. Поред ограничавања времена намењеног школском одмору сваког дана, неке школе задржавају ученике после часова као вид кажњавања лошег понашања. То значи да деца која се не фокусирају на часовима, могу да буду кажњена неодласком на школски одмор који им је преко потребан.
Физичка активност може да побољша мождане функције тако што повећава количину кисеоника која иде у мозак. Ово може да побољша рад мозга, што професори сматрају корисним. Игра на игралишту би такође могла допринети повећању нивоа физичке спремности међу ученицима. Дечија гојазност би се могла смањити подстицањем деце да учествују у више физичких активности и код куће и на игралишту.
Игра деци исто тако пружа шансу да се социјализују и учествују у стварању сопственог начина забаве. Ако се деци пружи шанса да сами организују своје игрице и да се редовно играју једни са другима, мање су шансе да ће искусити ону врсту досаде што мучи децу која учествују само у планској игри или онима које се базирају на технологији.
Постоје многобројна истраживања која подупиру позитиван утицај играња и одмора у окружењима за учење. Експерт и истраживач значаја школског одмора Ентони Пелегрини, утврдио је да се узврпољеност ученика смањује након истог. Деца која иду на одмор, исто тако, могу боље да се усредсреде на задатке током часова. Школски одмор утиче на повећање продуктивности и пажње на часовима. Такође, утиче на повећање самопоштовања и способности решавања проблема јер деца сама контролишу своје активности. Пелегрини је такође закључио да школски одмор помаже деци у развитку контроле ума.
Многи људи сматрају дечију игру и учење двема засебним стварима, док деца заправо науче много кроз игру. За млађу децу, игра је један од најбољих начина да се подстакне учење, поготово када је та игра самоусмерена. Како деца расту, игра и даље има важну улогу у учењу и образовању. Школски одмор омогућује деци да ефикасније уче, повећају своје самопоуздање и изграде снажне односе са својим вршњацима.
Подстиче децу да изађу, мисле својом главом и учествују у физичким активностима. Прилично је тешко пронаћи аргумент који је против тога да деца овако проводе више времена.
Извор: http://pino-toys.rs/