Млади брачни пар ушао је у најбољу продавницу играчака у граду.
Муж и жена дуго су посматрали шарене играчке поређане на полицама, окачене на таваницу, у љупком нереду на клупама. Било је ту лутака које се смеју и које плачу, електронских игара, минијатурних кухиња које спремају пице и торте.
Нису могли да се одлуче. Приђе им млада и отмена продавачица.
“Видите”, објашњавала је жена, “ми имамо малу девојчицу, али обоје смо одсутни по цео дан, а често и увече.”
“Реч је о девојчици која се ретко смеје”, наставио је човек.
“Хтели бисмо да јој купимо нешто што ће је усрећити”, поново ће жена, “И онда кад нас нема… Нешто што ће је радовати кад је сама.”
“Жао ми је “, насмеши се љубазно продавачица. “Ми не продајемо родитеље!”