Ја сам веома срећна особа која је имала могућност да доји сву своју децу. Нема свако ту срећу. Не жели свако ту могућност. Али, иако сам и ја имала одређене потешкоће у авантури званој материнство, бебећи период је ипак био релативно лак за мене. Не потпуно безболан, али углавном нисам имала трзавице с којима се многе жене суочавају.
Наравно, било је и оних дана када сам морала добро да размислим да бих се сетила зашто сам уопште и почињала да дојим. То су били дани када сам осећала да ако будем икада имала још неку бебу да ћу почети да вриштим. То су они дани када груди боле и вапе за недељу дана без грудњака, сисања и измузавања.
Али знам да за шест месеци, када будем почела са одвикавањем моје последње бебе од дојења, нећу толико размишљати о тим мање лепим детаљима. Искуство ће већ бити део мог сећања, a моја меморија је непоуздана. Остале су ми отприлике две мождане ћелије. Једна да могу да ходам право, а друга за вожњу кола. Дакле, пре него што ме тета Амнезија посети, набројаћу десет ствари које ће ми недостајати у вези дојења. Наравно, ово важи за мене, али може се још неко пронаћи у томе. Ово су лепе ствари којих се сетим када мислим о дојењу.
1. Недостајаће ми тихи тренуци дојења, време када морам да седим и будем мирна. Када си родитељ, мир није само ретка појава, већ и веома луксузна. Уживам у времену у коме могу само да легнем са бебом и будем фокусирана на њу и она на мене. Након 25 месеци стажа у дојењу беба, ја сам овладала вештином ходања и дојења у исто време, али се трудим да не практикујем ту вештину. Шанса да притиснем дугме „ПАУЗА“ је превише драгоцена, чак и сада, када је компликовано да то урадим због друге деце и навале свакодневног живота.
2. Недостајаће ми лежање поред бебе и онај осећај када привије своје мале ноге и прсте уз мој стомак. Волим те нежне прстиће и повезивање са мном. Ускоро, њено тело ће бити дугачко и танко. Неће више бити слатка лоптица, са крофницама и салцем, каква је сада. Уронићу у њене обрашчиће и миришљави вратић док још могу.
3. Недостајаће ми њене светле оке које гледају у мене, и начин на који понекад престане да сиса и одједном ме погледа значајно, као да је приметила да сам и ја ту. И одједном нам се погледи закључају и престаје свака брига на овом свету. Кад је била баш мала, умела је да престане само на тренутак да сиса и погледа у мене као да нешто није у реду са тим изнад њене главе. Сада, кад је старија, она се заустави, паузира и награди ме великим млечним, безубим осмехом. Ти крезави осмеси су најслађи.
4. Недостајаће ми тај мирис сапуна и млека, као и шанса да штипнем мекани мали образ и помилујем свиленкасту косицу.
5. Недостајаће ми када скупи своје мале шаке и стисне песнице, као да се посебно концентрише на тај важан чин сисања.
6. Недостајаће ми када ме те мале руке шчепају и грчевито се држе за мене. Она ме воли, а још увек не зна ни шта је љубав.
7. Недостајаће ми то како помера главицу лево десно када се спрема да почне да сиса, и када центрира, као нека мала беба животиња. У почетку ме то мало и плашило, али је истовремено било и тако слатко. ОК, за то кривим материнске хормоне.
8. Недостајаће ми да заспим док беба сиса, и да се пробудим са бебином брадом на грудима. У наредних пар кратких година то мало лице ће ми сигурно рећи да ме више не воли и да јој нисам другарица. Како ћу икада поднети да је пошаљем у вртић где ће се неко други бринути за њу скоро цео дан?
9. Недостајаће ми да будем њена база. Нема много тога у бебећем свету што дојење не може да реши. У каснијем периоду родитељства, често се осећамо беспомоћно. Са друге стране, дојење је као да имате супер моћи. Знам да ће у будућности моја беба постати напорнија од старије деце, која су већ изашла из разних дечјих фаза. Знам то веома добро. И зато ће ми недостајати да јој пружим потпуни мир са само једним једноставним гестом.
10. А највише од свега ће ми недостајати та беба коју дојим. Док трепнеш она ће трчати са својом браћом остављајући ме по страни. Ја ћу носити нормалан брус, пити пиво без гриже савести а моје груди ће спласнути и поново изгледати као две чарапе допола напуњене пиринчем (или као двоглед Саве Ковачевића :)). Али ја никад нећу имати своју бебу поново. И да, све ће бити у реду и као што треба да буде, али то не значи да ми неће недостајати.
Зато, маме, ако сте икад размишљале да одустанете и посегнете за кутијом вештачке хране коју сте за сваки случај купили и држите негде у полици, имам предлог: формулу у канту за ђубре, а бебу на сику и уживајте док год беба жели да сиса. Неће сисати до првог разреда, то вам обећавам…
Приредила: Андријана Максимовић
Фото: Sciencedaily.com