Иду деда и унук улицом, и у једном тренутку деда викне унуку:
– Брзо, сакриј се! Ево учитеља, а данас ниси ишао у школу.
– Сакриј се ти, ја сам им јавио да си јутрос умро.
Сигурно сте се насмејали…а виц тек следи!
Ситуација је, наиме, веома слична: ово дете из вица замените са неколико ученика средње школе, и нису ишли улицом са дедом, већ су седели у оближњем кафићу. „Учитељ“ који је случајно наишао су биле две професорке које им предају. Виделе су их како тамо седе и опуштено разговарају, пију кафу и забављају се. А требало је да буду у школи, на настави. Следеће недеље су донели лекарска оправдања. Јасно је да нису били болесни, али родитељи кажу да подржавају њихово седење у кафићу и да изостанци морају да се правдају. Имају лекарска оправдања.
? ? ? …ето вица!
Наравоученије: нема потребе за скривањем, важно је да имаш лекарско оправдање! И деда из вица би се, вероватно, уз њега „извукао“ – па шта: умро јесте, али је убрзо и оживео. Данас је, очигледно, све могуће… Само кад имате оправдање. Лекарско.
И тако… Комбинација сиромаштва и неморала, кажу, у смутним временима и држави у којој не постоје никаква правила. А ми, неки, живимо у убеђењу да су етичке норме изнад писаних закона. Јер постоје од давнина. Јер нас чине људима. Ако су млади и склони манипулацији, макар су родитељи поштени и часни. Мада, онда не би било вица.
Какви смо ми занесењаци…
Извор: kakojecakaze.com