Idu deda i unuk ulicom, i u jednom trenutku deda vikne unuku:
– Brzo, sakrij se! Evo učitelja, a danas nisi išao u školu.
– Sakrij se ti, ja sam im javio da si jutros umro.
Sigurno ste se nasmejali…a vic tek sledi!
Situacija je, naime, veoma slična: ovo dete iz vica zamenite sa nekoliko učenika srednje škole, i nisu išli ulicom sa dedom, već su sedeli u obližnjem kafiću. „Učitelj“ koji je slučajno naišao su bile dve profesorke koje im predaju. Videle su ih kako tamo sede i opušteno razgovaraju, piju kafu i zabavljaju se. A trebalo je da budu u školi, na nastavi. Sledeće nedelje su doneli lekarska opravdanja. Jasno je da nisu bili bolesni, ali roditelji kažu da podržavaju njihovo sedenje u kafiću i da izostanci moraju da se pravdaju. Imaju lekarska opravdanja.
? ? ? …eto vica!
Naravoučenije: nema potrebe za skrivanjem, važno je da imaš lekarsko opravdanje! I deda iz vica bi se, verovatno, uz njega „izvukao“ – pa šta: umro jeste, ali je ubrzo i oživeo. Danas je, očigledno, sve moguće… Samo kad imate opravdanje. Lekarsko.
I tako… Kombinacija siromaštva i nemorala, kažu, u smutnim vremenima i državi u kojoj ne postoje nikakva pravila. A mi, neki, živimo u ubeđenju da su etičke norme iznad pisanih zakona. Jer postoje od davnina. Jer nas čine ljudima. Ako su mladi i skloni manipulaciji, makar su roditelji pošteni i časni. Mada, onda ne bi bilo vica.
Kakvi smo mi zanesenjaci…
Izvor: kakojecakaze.com