Пуно људи у процесу прилагођавања деце за вртић прави исте грешке. Избегните их и помозите свом малишану да лијепо започне своју авантуру звану „вртићки дани“.
Толико је пуно савета који родитељима говоре што треба радити и како припремати дете за полазак у вртић, али оно што родитељи стварно треба да чују је штa никако не треба говорити детету. Дакле, ове ствари се потрудите избегавати у широком луку:
Фокусирање на негативне ствари
Ви сте узбуђени што дете креће у вртић, али оно баш и није? Ви сте спремни да га пустите да буде с васпитачима и другом децом, али оно још жели да остане с вама? Када вас први дан замоли да га не остављате цели дан ту самог, немојте се трудити објашњавати му да ће школа бити забавна. Уместо тога, усредсредите се на оне активности које ћете радити заједно када није у вртићу. Можете се договорити да сваки понедељак почињете сласним доручком по његовој жељи. Које дете не би одушевиле палачинке с чим год пожели?
А када вас пита што ћете ви радити док је оно у вртићу, чак и ако ћете се мало одморити уз ноге на столу и даљински у руци, задржите то за себе и реците му да ћете смишљати забавне ствари које ћете радити када се оно врати кући.
Грандиозне припреме
Родитељски инстинкт намеће родитељима улогу тренера својој деци. И иако у свету спорта та улога функционише, тешко је тако децу припремити на ствари које их чекају. Они никад нису видели свет о којем им се прича и само слушају како их родитељи уверавају колико је то добро и лепо. Дакле, нема потребе да из библиотеке узмете све књиге о вртићима и сваки дан им говорите што ће тамо радити и колико ће нових ствари научити. Одиграјте ово лежерно и пустите децу да створе своју визију вртића. Они ће се осећати угодније ако их кроз причу не покушавате константно припремати на надолазеће дане, а ни ви им нећете изгледати као потпуни лудаци.
Упоређивање с другом децом
Родитељи се често упоређују са околином и двоуме око својих способности. Виде дете пријатеља које чита, док њихово не зна нити једно слово свог имена, у паркићу виде вршњаке свог детета како се пењу на најзахтевније справе док се њихов малишан гађа песком у пешчанику, а затим се прави невидљив и запитају се раде ли нешто погрешно.
Без обзира на то што се можда и милион пута у дану то запитате, те сумње није добро делити с дететом. Немојте му говорити колико добро Ана чита или колико се високо Марко може попети. Цените његове успехе и позитивним коментарима га подтичите да жели дати боље и више од себе како би напредовао. Нема везе ако још не зна да веже своје ципелице, научиће – својим темпом. Можда је тешко, али потрудите се да у групи гледате свог малишана, а не децу која га окружују и подстичите га и бодрите па ће на крају и он успети оно што други већ знају.
Постављање неодређених питања
Рефлексни одговор дјеце на питање „Што сте данас радили у вртићу/школи?“ је „Не знам.“ или „Ништа.“. Зато треба избјегавати тако генерална питања и питати конкретно „Које сте игре играли послије доручка?“, „Чему сте се данас смejали?“ или „Које вам је сликовнице учитељица читала?“.
На тај начин дјеца ће вам причати о свом дану, а ви након тога њима можете причати о свом. Тако ћете се и једни и други осећати више укључено у живот породице.
И драги родитељи, немојте се бојати поласка у вртић чак и ако период адаптације не буде ишао онако глатко како сте замислили. И рачунајте да се може десити да свака дужа пауза односно изостанак из вртића може довести до сличних ситуација, па се немојте зачудити да и наредне године пролазите кроз исто након распуста.
Извор: Клинфо