Уважени наставници и наставнице,
Драге учитељице и учитељи,
Када је ваше оптерећење у школи у питању, било би ублажено закључити да је оно велико и да често превазилази ваше реалне могућности. Нови захтеви образовног система упућени вама се само нижу један за другим, а оно што је вам је сигурно потребно (између осталог) је време. Сетите се, тако је било и са самовредновањем. Креирано је неколико приручника о процесу самовредновања, па су донети стандарди квалитета, потом су мењани, а онда је спроведена обука за самовредновање. Потом су уследили пројекти. Малим и не баш драговољним корацима, у већини школа је почела да се спроводи пракса самовредновања.
Одакле почети?
У самом старту важно је да сте у установи оформили Тим за самовредновање и то не само „на папиру“. У њему треба да учествује 5 или више чланова које именује директор. (О обавезама и поступцима које тај тим спроводи, погледајте за почетак Правилник о вредновању квалитета рада установе („Службени гласник РС“, број 20/19)).
Када већ седите са својим Тимом и питате се како да почнете, ево решења. Почните до почетка, а то су увек Стандарди. У нашем образовном систему се тежи томе да се што више њима руководимо (стандардима постигнућа, стандардима компетенција наставника, стандардима општих међупредметних компетенција итд, итд…). Овога пута су вам за рад неопходни Стандарди квалитета рада установе (Правилник о стандардима квалитета рада установе („Службени гласник РС – Просветни гласник“, број 14/18)). Тај правилник садржи 6 области у којима су смештени стандарди према којима се, као што знате, врши и екстерно вредновање школа.
Пошто сте се упознали са правилницима, одаберите области у којима ћете у текућој школској години извршити самовредновање. Оптимално је да то буду две области (мада то није строго правило). Имајте у виду да установе које изаберу три или више области не успеју квалитетно да покрију велики број стандарда. Сложићете се да самовредновање није једина активност поред наставе којом се бавите током године. У складу са одабраним, треба да саставите план. Годишњи план самовредновања креирајте на основу процене стања у установи и уврстите га у годишњи план рада установе. У њему наведите планиране активности и њихову динамику, носиоце и очекиване исходе, инструменте и технике самовредновања.
Сигурни кораци
Након што сте анализирали стандарде и увидели у којим областима ћете спровести самовредновање, приступите овим корацима и нећете погрешити:
Прикупите податке. Искористите оно што већ имате да бисте обогатили слику о установи по питању одабраних области: резултате праћења активности, резултате спроведених истраживања, резултате и ефекте пројеката, закључке разговора, стручних дискусија, састанака, постојеће извештаје о вредновању итд.
Примените алате. Током неколико протеклих година постали су доступни различити „пакети подршке“ у процесу самовредновања. У зависности од области, одаберите методологију и инструменте. То може да буде интервју, анкета, фокус групна дискусија, чек-листа или скала процене, али такође можете да користите радионице или друге слободније форме испитивања тј. прикупљања података.
Сумирајте резултате. Обрадите добијене податке и све време имајте у виду контекст у ком се ваша школа развија. Ви најбоље познајете околности и динамику свих односа. Консултујте се са свим актерима: ученицима, родитељима, локалном заједницом и ако је могуће, заједнички изведите закључке.
Направите план за даље. Препознајте јаке стране са којим излазите из овог процеса и изнесите смернице за будућу праксу. Припремите извештај. Школе углавном у извештају најаве различите активности које проистичу из резултата самовредновања: од хоризонталног повезивања међу установама, преко разраде акционог плана све до реалних промена у физичкој и социјалној средини.
Пар речи о укључености
Не заборавите да самовредновање спроводите сви заједно у установи. Укљученост ученика и родитеља, локалне заједнице, али и целокупног колектива је од пресудног значаја. Ви и ваш Тим за самовредновање сте можда само носиоци процеса. За добар рад Тима, важно је као и увек, да се добро познајете, као и да познајете целокупан колектив у ком функционишете. Што пре увидите специфичности међуљудских односа, пре ћете решавати све препреке које вам се нађу на путу.
Самовредновање као процес праћења и унапређивања квалитета у школама постепено постаје темељ једне засебне области у истраживању, образовању и образовним политикама. Култура и пракса самовредновања се још увек граде и веома је важно у томе истрајати. О томе говори и податак да је у појединим скандинавским земљама пракса самовредновања школа заузела место екстерном вредновању управо из разлога што им оно више није толико добар показатељ о животу школе.
Размислите и о томе.
Пише: Г. Костић, дипл. психолог образовања