Uvaženi nastavnici i nastavnice,
Drage učiteljice i učitelji,
Kada je vaše opterećenje u školi u pitanju, bilo bi ublaženo zaključiti da je ono veliko i da često prevazilazi vaše realne mogućnosti. Novi zahtevi obrazovnog sistema upućeni vama se samo nižu jedan za drugim, a ono što je vam je sigurno potrebno (između ostalog) je vreme. Setite se, tako je bilo i sa samovrednovanjem. Kreirano je nekoliko priručnika o procesu samovrednovanja, pa su doneti standardi kvaliteta, potom su menjani, a onda je sprovedena obuka za samovrednovanje. Potom su usledili projekti. Malim i ne baš dragovoljnim koracima, u većini škola je počela da se sprovodi praksa samovrednovanja.
Odakle početi?
U samom startu važno je da ste u ustanovi oformili Tim za samovrednovanje i to ne samo „na papiru“. U njemu treba da učestvuje 5 ili više članova koje imenuje direktor. (O obavezama i postupcima koje taj tim sprovodi, pogledajte za početak Pravilnik o vrednovanju kvaliteta rada ustanove („Službeni glasnik RS“, broj 20/19)).
Kada već sedite sa svojim Timom i pitate se kako da počnete, evo rešenja. Počnite do početka, a to su uvek Standardi. U našem obrazovnom sistemu se teži tome da se što više njima rukovodimo (standardima postignuća, standardima kompetencija nastavnika, standardima opštih međupredmetnih kompetencija itd, itd…). Ovoga puta su vam za rad neophodni Standardi kvaliteta rada ustanove (Pravilnik o standardima kvaliteta rada ustanove („Službeni glasnik RS – Prosvetni glasnik“, broj 14/18)). Taj pravilnik sadrži 6 oblasti u kojima su smešteni standardi prema kojima se, kao što znate, vrši i eksterno vrednovanje škola.
Pošto ste se upoznali sa pravilnicima, odaberite oblasti u kojima ćete u tekućoj školskoj godini izvršiti samovrednovanje. Optimalno je da to budu dve oblasti (mada to nije strogo pravilo). Imajte u vidu da ustanove koje izaberu tri ili više oblasti ne uspeju kvalitetno da pokriju veliki broj standarda. Složićete se da samovrednovanje nije jedina aktivnost pored nastave kojom se bavite tokom godine. U skladu sa odabranim, treba da sastavite plan. Godišnji plan samovrednovanja kreirajte na osnovu procene stanja u ustanovi i uvrstite ga u godišnji plan rada ustanove. U njemu navedite planirane aktivnosti i njihovu dinamiku, nosioce i očekivane ishode, instrumente i tehnike samovrednovanja.
Sigurni koraci
Nakon što ste analizirali standarde i uvideli u kojim oblastima ćete sprovesti samovrednovanje, pristupite ovim koracima i nećete pogrešiti:
Prikupite podatke. Iskoristite ono što već imate da biste obogatili sliku o ustanovi po pitanju odabranih oblasti: rezultate praćenja aktivnosti, rezultate sprovedenih istraživanja, rezultate i efekte projekata, zaključke razgovora, stručnih diskusija, sastanaka, postojeće izveštaje o vrednovanju itd.
Primenite alate. Tokom nekoliko proteklih godina postali su dostupni različiti „paketi podrške“ u procesu samovrednovanja. U zavisnosti od oblasti, odaberite metodologiju i instrumente. To može da bude intervju, anketa, fokus grupna diskusija, ček-lista ili skala procene, ali takođe možete da koristite radionice ili druge slobodnije forme ispitivanja tj. prikupljanja podataka.
Sumirajte rezultate. Obradite dobijene podatke i sve vreme imajte u vidu kontekst u kom se vaša škola razvija. Vi najbolje poznajete okolnosti i dinamiku svih odnosa. Konsultujte se sa svim akterima: učenicima, roditeljima, lokalnom zajednicom i ako je moguće, zajednički izvedite zaključke.
Napravite plan za dalje. Prepoznajte jake strane sa kojim izlazite iz ovog procesa i iznesite smernice za buduću praksu. Pripremite izveštaj. Škole uglavnom u izveštaju najave različite aktivnosti koje proističu iz rezultata samovrednovanja: od horizontalnog povezivanja među ustanovama, preko razrade akcionog plana sve do realnih promena u fizičkoj i socijalnoj sredini.
Par reči o uključenosti
Ne zaboravite da samovrednovanje sprovodite svi zajedno u ustanovi. Uključenost učenika i roditelja, lokalne zajednice, ali i celokupnog kolektiva je od presudnog značaja. Vi i vaš Tim za samovrednovanje ste možda samo nosioci procesa. Za dobar rad Tima, važno je kao i uvek, da se dobro poznajete, kao i da poznajete celokupan kolektiv u kom funkcionišete. Što pre uvidite specifičnosti međuljudskih odnosa, pre ćete rešavati sve prepreke koje vam se nađu na putu.
Samovrednovanje kao proces praćenja i unapređivanja kvaliteta u školama postepeno postaje temelj jedne zasebne oblasti u istraživanju, obrazovanju i obrazovnim politikama. Kultura i praksa samovrednovanja se još uvek grade i veoma je važno u tome istrajati. O tome govori i podatak da je u pojedinim skandinavskim zemljama praksa samovrednovanja škola zauzela mesto eksternom vrednovanju upravo iz razloga što im ono više nije toliko dobar pokazatelj o životu škole.
Razmislite i o tome.
Piše: G. Kostić, dipl. psiholog obrazovanja