– Драге колеге, сазвао сам ову ванредну седницу наставничког већа са једном тачком дневног реда, а то су вукове дипломе. Имамо огроман проблем, а врло мало времена, и зато је потребно хитно реаговање.
Сетићете се да сам вам у септембру прочитао допис Министарства, где се даје тумачење измена и допуна Закона о образовању, по којима је минимум вукових диплома које се морају, понављам, МОРАЈУ доделити сваке године 40 процената од укупног броја ученика осмог разреда. Такође сам вам пренео да свака школа која пређе 75 процената има право да аплицира за специјалну лиценцу која дозвољава да се њено име промени у „Вук Караџић“. Идеја је, наравно, да те школе самим својим именом показују квалитет, да родитељ зна да, ако упише дете у неку од школа „Вук Караџић“ има преко 75 процената вероватноће да и његово дете буде „вуковац“.
Мени је јасно да је то велико бреме за сваку школу у оквиру породице школа са именом нашег великана, јер се та лиценца обнавља на годишњем нивоу, и ако проценат икад падне испод 75 лиценца се аутоматски одузима и враћа се старо име школи, али ако желимо да опстанемо у оштрој конкуренцији школа које нас окружују, морамо се лавовски трудити!
И, шта затичем сад, недељу дана пред крај? Ми нисмо достигли ни законски минимум! По данашњој рачуници, имамо свега 35 процената вуковаца, што значи да је тек сваки трећи ученик наше школе успео да има све петице током школовања! Ово је, пре свега, незаконито, а у смислу наших амбиција с почетка године – потпуно непримерено!
Уопште ме не занима како и код које деце, имате рок до краја недеље да пређете 40 процената, а пораз од ове године ћете бити дужни да поправите наредне, када ћу захтевати не 75, већ најмање 80 процената вуковаца! Погледајте друге школе! Једна од њих има невероватних 85 процената ученика који ће добити ову диплому, и ако одрже овај проценат и у наредне две године, добиће трајно право да све ученике који нису били толико успешни прогласе почасним вуковцима. А ми где смо? Куда смо ми кренули? Уназад, је л’ тако? Признајмо себи – крећемо се уназад, док други постављају све више циљеве!
Нову седницу заказујем за петак у 18 сати. До тада вас молим да оцене поправљате на све начине – путем вајбер испитивања, телефонских разговора са учеником, без испитивања, након консултација са родитељима, уз два сведока, на часну реч… Укратко, на све могуће начине који ће нас довести до циља! Колегинице, спустите руку, немате ништа да ме питате! Мислим да сам био јасан. Видимо се у петак, довиђења!
Текст је пародија на хиперпродукцију вуковаца.
Аутор: Маја Бугарчић