Код многе деце се до треће године старости јавља агресија. Иако је реч о нормалној развојној фази, ипак је потребан опрез.
У узрасту од 1 до 3 године многа деца гризу или на друге начине исказују агресивно понашање. Ради се о нормалној развојној фази која би требало да се заврши до треће године, када је дететов говор развијен у толикој мери да своје потребе може вербално изразити.
Увек треба реаговати на агресивно понашање детета
На агресивно понашање детета треба реаговати одмах и увек. На агресију се не сме узвратити агресијом јер се на тај начин детету поручује да је агресивност прихватљива, само је ствар у томе “ко је јачи”. Дете треба ухватити за руке те мирним, али чврстим гласом кратко рећи нпр. “Не гризи. То боли.” Ако на време уочимо да се дете спрема да угризе, добро је преусмерити му пажњу на нешто друго.
Код мале деце казне не помажу. Дете још није у стању да разуме узрок и последицу. Потребно је посветити пажњу „жртви” и ако је потребно пружити помоћ (ставити лед и сл.), а било би добро да дете које га је повредило притом асистира или уради нешто позитивно за то дете. Дете које је било агресивно треба без емоционалне реакције померити из ситуације, да се пажњом не би поткрепило непожељно понашање. Ако је било агресивно да би узело играчку, потребно му је ту играчку одузети. Важно је у породици имати устаљен ритам дана и свакодневне ритуале јер предвидљивост и структура дају осећај сигурности и смањују напетост.
Дечја агресивност често произлази из односа с родитељима. Презапосленост родитеља, недостатак стрпљења, недовољно занимање за дететове потребе и осећаје, развод и друге промене у породичној динамици могу довести до непожељних понашања.
Агресивност је често последица односа с родитељима – деца је користе као начин привлачења пажње.
Деца брзо уче како треба да се понашају да би придобила пажњу родитеља. Није им битно ради ли се о негативној пажњи (викању, критикама), важно им је да се њима баве. Ако пажњу не могу да добију добрим понашањем, изазваће је лошим понашањем. Родитељи који непослушност решавају телесним кажњавањем, подржавају тиме агресивност свог детета. У васпитању је изузетно важно поставити границе, при чему је нужно бити доследан. То није лако, али се дугорочно и те како исплати! Не заборавите, деца чезну за границама и упиру док не наиђу на њих.
Аутор: Весна Ивасовић, психолог
Приредила: А.Ц. / Зелена учионица
Извор: Чуваркућа