(Ovih nekoliko preporuka i saveta roditeljima ako žele da upropaste svoje dete, objavio je londonski list
za pedagogiju i vaspitanje).
1. Ispunite mu svaku želju i odgojićete ga u uverenju da se čitav svet okreće oko njega.
2. Kad izgovori neku psovku ili prostu reč, nasmejte mu se od srca, pa će Vaše dete poverovati da je veoma
zabavno.
Pročitajte i Osam laži moje majke
3. Nemojte mu nikada govoriti o moralu; ovo valja ovo ne valja, ovo smeš učiniti, ono ne smeš… Ne govorite mu o dužnostima i obavezama prema društvu.
4. Uvek spremajte za njim i oslobodite ga svake obaveze.
5. Svađajte se stalno pred njim, pa se neće začuditi ako se bilo šta dogodi u porodici.
Pročitajte i Moje dete odgajam ja! Dakle, ja se pitam!
6. Dajte mu novac svaki put kad zatraži i neka ga troši kako hoće. Ako ste Vi patili, ne mora Vaša maza!
7. Ispunite mu svaku želju kad je reč o jelu i piću.
8. Ubek budite na njegovoj strani kad ga netko napadne: učitelj, profesor, veroučitelj, sused… tako ćete ga odgojiti u uverenju da je uvek u pravu.
Pročitajte i Dan kada je moje dete pomislilo da ga ne volim
9. Kad upadne u u bilo kakvu nepriliku, recite da ste Vi krivi i tako ćete ga osloboditi svake odgovornosti.
Ako učinite 80% od navedenoga, budite zadovoljni, ostvarili ste cilj. Upropastili ste svoje dete!
Pročitajte i Kad moja ćerka odraste…
Bas tako!
Glupost! dakle, zakljucicu slobodno, da ce ponasanje 80% suprotno od ovog dovesti do savrsenog deteta. U to ne mogu da poverujem. Mislim da bi roditelji trebalo da se bave sigurnoscu, u tom pravcu da budu sigurna baza svojoj deci, a neke od ovih stavki odnose se na to upravo. Verujem da je vazno detetu postavljati hajde da ih nazovem granice, ali isto tako verujem da je vaznije podariti im ljubav, podrsku, razumevanje. Autor teksta prica o deci kao da su svi do jednog olosi, zlikovci, koji bi samo da napakoste svima okolo. Neka vasa deca budu sigurna uz vas i neka se osecaju voljeno, i verujem da ih necete upropastiti. Afektivnu veyanost autora za njegove roditelje ne bih da komentarisem.
Ako uvek sredjujemo za detetom, a Ono to nikad ne uradi, samo moze postati lencuga, nista drugo. I to da da ne zna za granicu I to je bas normalno, Ali da se lazemo. Bas zbog takvih roditelja (koji dopustaju sve svojoj deci I „cuvaju“ ih sveg I svaceg, deca postaju manijaci, mentalno bolesni… Sa svojim detetom treba pricati, druziti se, maziti, Ali dete uvek treba da zna da je Ono dete, a covek koji ga vaspita roditelj.
Draga Jevrosima,
Ako se ponašate u skladu sa ovim tekstom onda vaspitavate decu da vam budu razmažena. Sa drge strane ovih devet tačaka su povezane, jer ako popustite na par onda će veš dragi momčić ili curica ukapirati kako da sa Vama manipulišu i doći će do toga da im sve dopuštate i u svemu popuštate…. !!! Nije ni čudo što nam se mladost cele zemlje kreće u ovom smeru.
PS. Izvinjavam se administratorima ovog foruma ako sam malo preterao!!!
Ne, niste preterali. Gdj-a
Jevrosima, ocigledno nema pojma o cemu raspravlja, postoji mogucnost da se prepoznala u svemu navedenom pa joj nije pravo, jer ne zna gde je pogresila u vaspitanju svoje dece a, eto, neko je proziva, bez razloga.
Deca uce po modelu roditelja.
Savrseno ne postoji ali nece biti upropasteno.
Autor clanka je apsolutno u pravu. Pa zar i mi nismo vaspitavani na takav nacin. Naravno da djeteu treba podrska ali samo kad ono zasluzi. Da bi dijete zasluzilo podrsku moramo ga nauciti, usmjravati, osposobljavati, vaspitavati. Dijete mora sve to nauciti, a nakon toga i hvaliti. U protivnom dijete nece imati dobra mjerila i dobre i realne spoznaje i kriterijume svojih postupaka i rezultata uopste.
Da zasluzi??? Prema matorom coveku se ponasa po zasluzi, bez obzira ko je i sta. Dete od godinu dana ne zna sta znaci zasluziti nesto. To vrlo lako moze da dovede do toga da postane osoba koja ce jednog dana trpeti(mozda psihicki,mozda fizicki) da bi smatrala da je nesto’zasluzila’. I ne nisam jedna od onih koje misle da deca treba da budu razmazena i nevaspitana.
U potpunosti se slazem!
Najveca greska roditelja je u tome sto u zelji da sacuvaju svoju decu od ruznih stvari u zivotu oni te stvari skrivaju umesto da dete sto bolje pripreme za sve sto ih svakako ceka.Onda kada ona udju u pubertet ,suocavaju se sa problemom za koji nisu pripremljeni dok roditelji misle da je sve to daleko od njihove dece.takodje grese jer preko dece zele da ispune svoje neispunjene ambicije i samim tim sputavaju licnost deteta i pokusavaju da od njega stvore nesto sto oni nisu uspeli.decu pre svega treba uciti pravim sistemima vrednosti,kako da ih prepoznaju i neguju.jedino tako ce postati ono sto i jeste glavni cilj,dobri ljudi.
Jedna baka bila je na kasi velike samousluge na redu da plati. Iza nje u redu stojala je jedna mlađa žena sa nestašnim sinom od 9-10 godina.
Sin je stalno gurao majčina kolica koja su već nekoliko puta udarila baku po nogama.
Baka se okrenu ka malom dječaku i zamoli ga da je prestane udarati.
Pošto je mali nastavio da je udara, baka se okrenu njegovoj majci i reče:
“Zar ne možete narediti vašem sinu da me ne udara?”
Mlada gospođa odgovari: “Ne. Moja metoda odgoja mu dozvoljava slobodu da radi šta god poželi, sve dok do njegove svijesti ne dođe da to što radi drugima ne valja. Ta je metoda daleko efikasnija.”
U redu iza mlade žene sa djetetom stajao je jedan momak od nekih 20-ak godina, koji je sve to pažljivo slušao, a u ruci držao teglu džema od crvenih ribizli. Kad je dama završila svoje objašnjenje metode odgoja, on otvori poklopac od tegle i mirno istrese džem mladoj dami na glavu.
Sva bijesna žena se okrenu prema mladiću, a on hladnokrvno odgovari:
“Znate gospođo, ja sam odgajan u slobodi na isti način kao i vaš sin. I evo vidite rezultat!”
Starica se veselo okrenu blagajnici i reče:
“Molim vas stavite ovu teglu džema na moj račun.”
Tacno sve je tako,dobar postupak decka I bake,a ona nek se zamisli sta je biti sutra od tog njenog deteta
ja sam dete… ali nikada ne bih tako nesto radio prosto sam tako odgojen da me bude sramona ako na glup nacim privlacim paznju
Slažem se sa člankom, oni koji se ne slažu imaju upravo takvu djecu o kojima je riječ u istom.
Djeca moraju znati da su voljena, željena u uvažena ali isto tako prisutnost reda i pravilnosti od najranije dobi predstavlja temelj učenja.
Slazem se sa svim,napisanim u clanku,,,nazalos u vecim delom roditelji,zbog nedostatka vremena i osutnisti zelje,da se bave decom,,daju deci novac,,ispunjavaju zelje,,koje se odnose na kupovinu skupih igracaka,garderobe,,umesto da vreme provedu snjim u razgovoru i igri, zajednickom radu…..,poremecen sistem vrednosti je dosta cest slucaj,.da dete ceni i procenjuje sve kroz materijalno(a to su,zasluge roditelja) Zanimljivo je gledat,da roditelji maloj deci pocnu da“robuju“,dete odlucuje,sta ce jest,,sta obuci,,kupiti,,,, ponasaju se kao mali“tirani“,prema roditeljima,,, nemogucnosti da se detetu pronadju radne obaveze(u gradu je to tesko,mada pomoc u ciscenj,kuhanju,,,,,TO NIJE IZRABLJIVANJE,VEC STJECANJE RDNIH NAVIKA)seoskoj deci se lakse namecu neke obaveze,a toje od neprocenjive vaznosti,,,NARVNO LJUBAV,OSECAJ SIGURNOST I PODRSKE,,ALI I ZASLUZENE KAZNE I UKAZIVANJE NA POGRESKE. Dete je mali covek,kom treba,ljubav,podrska razumevanje,ali i ucitelj,,autoritet koji ce postavit granicu………
Ne zna se ko je kome roditelj u danasnje vreme vaspitanja dece.
Citajte tekstove i zivite po njima i ubicete kreativnost detata. Kao prvo ne duguje nista drustvu jer ce ga ono sistemski upropastiti umesto da se edukujete kako da branite dete od sistema i vratite ga malo izvornim stvarima i prirodi. Ucicete dete da radi na norme, da ima obaveze slobodu ne, da kreativnost zamre po napustanju detinjstva…
Hvala! Jedan normalan komentar.
PROCITAJTE, VEROVATNO CETE NEKE STVARI SHVATITI AKO NISTE 🙂
Dragi roditelji i buduci roditelji (nisam roditelj), dete vaspitavate kroz svoje svakodnevne postupke, ali ne samo i vi nego i okolina u kojoj se nalazi (drugari/drugarice i sve osobe sa kojima ima bilo kakav kontakt; preko medija, interneta, jednostavnim prolaskom kroz ulicu, skolu, vrtic, itd.).
Dok je dete malo (pod tim ne mislim da je beba), naravno da ne treba u svemu ugadjati, jer cesto to vodi ka tome da je kasnije tokom odrastanja dete razmazeno i trazi vise od vas, treba da nadjete balans izmedju toga, da jednostavno dete nije sigurno da li mu ugadjate ili ne (naravno za tek postale roditelje je to vrlo tesko jer nemaju iskustva, koliko god da su gledali svoje prijatelje/rodjake kako i na koji nacin odgajaju decu). DAKLE UGADJAJTE SVOM DETETU ALI U NEKIM NORMALNIM GRANICAMA (ako zelite da bude kasnije MORALNA OSOBA, ne pratite previse trendove, i sta ostali roditelji rade).
PSOVKE su samo psiholoska nemoc osobe da se necemu suprostavi pa ih koristi kao ODBRAMBENI MEHANIZAM (kada je nesto tesko ili psihicki nepodnosljivo). Naravno, verovatno je vrlo tesko paziti i obracati paznju da ne opsujete pred detetom, ali ce se vase dete svakako naci u nekom trenutku u drustvu nekoga ko ce opsovati, a jos veca verovatnoca da ce istu tu psovku zapamtiti i ponavljati. To naravno nije razlog da odobravate takve stvari detetu, ali polako vremenom ce shvatiti da je to pogresno (mozda ne u potpunosti, ali ce shvatiti). OBAVEZNO RODITELJI morate da SHVATITE da se dete i mi stariji SVAKODNEVNO RAZVIJAMO i da ne mozete da ocekujete od deteta ako mu kazete da ne psuje da ce istog momenta prestati.
SVADJE su slicne psovkama (posto se psovke cesto koriste tokom svadje), posto je neizbezno da cete se nekad posvadjati u prisustvu deteta, moj savet, pokazite mu losu stranu svadje a svetliju normalnog razgovora (recimo da su svadje proizvod usijane glave i trenutnog nesklada svesti, da cesto dolaze u afektu).
TRECA, OSMA i DEVETA stavka, su povezane a ticu se MORALA (verujem da vam nisam nista novo otkrio, da ste toga i sami svesni). Kroz OSMU i DEVETU ga naravno ucite moralu, i to je sasvim normalno i prirodno da moralna osoba uci svoje dete da i ono postane moralno. Samo sto je nekad potrebno da dete postupi nemoralno da bi shvatilo sta je moral; i to je usko povezano sa interakcijom sa drustvom, gde verovatno ne mozete toliko da uticete.
CELOKUPNO radite po ovome sto je napisano NECETE DOBRO PROCI, radite suprotno OPET NECETE DOBRO PROCI, nadjite BALANS e tek tad cete MOZDA DOBRO PROCI, odrastanje deteta je veoma dug proces, svakako ce vecinu stvari nauciti od vas i vaseg ponasanja prema njemu ali najvazniji je BALANS!!!
Izvinjavam se zbog poduzeg teksta; ako je neko procitao i slaze se sa ovim, drago mi je, ako se ne slaze voleo bih da znam koji su razlozi za to. 🙂
Pozdrav 🙂
Podariti detetu ljubav da,ali to ne znaci udovoljavati mu u svemu. Na nasu veliku zalost roditelji to ne shvataju. Postavljati granice i uciti dete obavezama i odgovornostima je dug i tezak posao mmnogo je lakse ici linijom manjeg otpora,rezultat toga mi u prosveti najbolje vidimo,a vi dragi roditelji treba da shvatite da je zdravo da dete zna ko je stariji i ko je roditelj a ko nastavnik
Fenomenalno, svaka čast!