Акредитовалише вам се семинарчићи

новембар 10, 2016
Пише Ивана Бошњак Бошњак

Занимљиво је радити у просвети. Увек имаш само таблу и креду, али, зато свако мало мораш да научиш нове изразе који дају озбиљност твом држању креде.
У почетку беше реч. Додаше јој таблу и креду, па тако настаде образовање.
Онда је образовање постало едукација.Силни родитељи нису желели да им дете буде едуковано. Желели су само васпитано и образовано дете, али, добише – курикулум! А ми се радо ухватисмо за тај …курикулум, па кренусмо по семинарима, сатима и данима, викендима, летима и зимама…кад, дође опет неки нови министар(ка) па заједно с Дарвином остадосмо и без курикулума! Дарвин нам се вратио, али бодови које освојисмо преко курикулума одоше унеповрат.
Ее, али се онда дошло до закључка да смо традиционално досадни уз таблу и креду, па нас наговорише да исте користимо активно радионичарски. Дотле нам ови традиционално образовани одоше као стручњаци у бели свет, нико им није замерио ни традиционално васпитање и образовање, ни то што нису курикуларно едуковани.
А ми остадосмо у активним радионичарским методама. Што рече један родитељ:,,Радионицу имам и ја код куће, само је ми зовемо гаража, а поправљамо аутомобиле у њој!” За то време ја покушавала да поправим његовог сина у својим радионицама, али, тешко је кад не смем да га васпитавам, а морам да га едукујем. Активно.
Не мере  без француског кључа у радионици, господо!
Одједном, испостави се да су ми нестали бодови из те активне наставе, опет треба да сам неактивна да бих наватала бодове.
Немам ни биографију више. Сад имам портфолио. Што ја, што ђаци.Сад  се сви трудимо да накитимо тај портфолио, чије је изворно значење – коферче! Мој прадеда с једним коферчетом отишао у Америку, вратио се као богат човек, а ја? Што ми већи портфолио, то ми мања плата…
Сад уведоше обавезне семинаре. Неки су акредитовани, неки неакредитовани. Наравно, као и целог живота, увек је боље тамо где ниси обавезан да будеш, па ми је лепше на неакредитованим семинарима. Међутим, притиснути између табле, креде и бодова, ИОП-а и ЛППР – а, колеге желе да иду на акредитоване семинаре.
Додуше, још нам није јасно шта то тачно значи, јер ће се опет десити да акредитовани изгубе акредитацију, а неакредитовани постану акредитовани… али, ко има времена да мисли о томе?  Накупила сам много разних бодова, једино још нисам научила да их деци намажем на лебац, тако да мојој породици не значе ништа.
А кад смо већ код акредитације, зна ли неко чему то служи (па још и не ради)?
Као део тима за Стратегију образовања на једном скупу сам с поносом изјавила да сам вртић пре 42 године завршила по Монтесори методу. То је истина, у вртићу биле запослене три младе васпитачице (од којих је једна била моја рођена мати)и радиле по методу тад чувене Марије Монтесори. Елем, кад то изјавих, силан акредитовани свет на том скупу са згражавањем ми рече:,,Али, нема података да је пре 40 година тај метод био акредитован у Србији!”
Куку! Шта ћу сад? Хоће ли ми се признати што по неакредитованом програму заврших вртић? Хоће ли тим васпитачицама одузети лиценцу, иако су све три већ 20 година у пензији? Три дана нисам смела мајци на очи да изађем! Како да јој саопштим да је узалуд васпитавала генерације, и да је инкогнито радила неакредитовано? Васпитачици сам се изинила и рекла да морам заборавити све чему ме је у вртићу научила, јер није имала акредитцацију за то. Искупила сам се кафом и ратлуком, то сам могла да приуштим.
У проблему сам, јер у портфолиу морам прећутати тај Монтесори метод, а за други не знам. Ако наватам бодове на семинарима који се популарно зову ,,Компетенције за… (дописати по жељи)” а своде се на пресипање шупљег у празно и враћање празног у шупље, можда могу да прикријем мрљу из вртића?
И сад, тако осеминарени, боље држимо креду, боље шкрипимо по таблама из традиционалног времена,  кришом радимо оно што смо некад могли комотно – васпитавамо и образујемо децу, док се правимо да их едукујемо.
Но, акредитације су већ оставиле трага и на ђацима. Већина средњошколаца иде само на часове где професор уписује одсутне, а на оне ,,неакредитоване” већина не оде.
Успела нам едукацција

Пише Ивана Бошњак Бошњак

Извор: dnevnikjedneuciteljice.wordpress.com

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


2 коментара на "Акредитовалише вам се семинарчићи

  1. IQ каже:

    Sjajan tekst…evo sateruju ko u obor prosvetare na online obuke. Koja je online bas na srpski nacin- ima on, nema line. Malo sam zvirnula, pa se prekrstila. I svi jednako imaju ici na kurs. I racunarski pismeni i analfabeti. Uciti primenu standarda na nepostojece planove i programe i pripremati maturu koja se ne nazire ni u pocetnom obliku. Obuke, obuke za koje uzese silne novce moraju naci svoju publiku po svaku cenu, jer valja opravdati utrosena sredstva za projekte i prikazati i primeniti rezultate. Makar bili i neprimenljivi i neodrzivi.

  2. IQ каже:

    Da se mi ne lazemo, poslednji nalazi iz 2015 isti kao i svih prethodnih godina
    “no appreciable improvements in student achievement in reading, mathematics or science in the countries that had invested heavily in ICT [information and communication technology] for education. And perhaps the most disappointing finding of the report is that technology is of little help in bridging the skills divide between advantaged and disadvantaged students.”
    The report is new, but the finding is not.

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама