“Али, наставнице, тад нисам био у школи”

13 априла, 2022

У последње време, од родитеља и ученика виших разреда, чујем један универзални одговор на многа питања која се тичу пропуштеног градива или слабијих оцена. „Нисам био/ла у школи!“

Због чега ниси урадио домаћи?

– Нисам био у школи!

Зашто ниси понео материјал за час?

– Нисам био у школи!

Зашто си добила слабу оцену?

– Нисам била у школи када је наставник то предавао!

Нисте дошли на родитељски.

– Дете ми није било у школи…

И не да ми се формулација одговора не свиђа, али то је одговор који искључује било какву одговорност ученика или родитеља у даљем разговору… НИСАМ БИО У ШКОЛИ! И то је крај приче. Не могу да схватим до краја да ли то значи да ми тада нисмо постојали? Или да ми тад ништа нисмо радили? Да ли је требало? 

Данас када сваки ученик има мобилни телефон и користи бар три друштвене мреже, имамо ситуацију да се или не сете да питају другаре шта се данас радило у школи или, ако се ко и сети да пита а што већина њих наводи, нико неће да им пошаље шта су радили у школи, да слика свеску…

Сваки ученик (од 213 ученика у школама у којима радим) наводи да је бар једном био у ситуацији да нико није хтео да му пошаље информације о томе шта је за домаћи, 78% ученика бар два пута није добило одговор на то шта се данас радило у школи, а 32% ученика каже да им никад нико није послао шта се радило у школи, нити их је ико звао док су били одсутни дуже времена из школе. И што је мени изненађујуће, родитељима ово није алармантно али је довољно оправдање за све што њихово дете није урадило.

Овде нам се јавља социолошки феномен, да ученици/деца и одрасли, који су укључени у разне друштвене мреже, имају позамашан број пријатеља и пратилаца на друштвеним мрежама, кад укључе телефон, поништавају постојање реалности и свега што није речено преко друштвених мрежа. Нема моје одговорности, нико ми није рекао!

Шта ово нама, који радимо непосредно са децом значи? По систему “уради сам”, када видите да имате одсутне на часу, час завршите тако што ћете задужити једног ученика да свима који нису били присутни јави шта су данас учили и шта је за домаћи задатак. Тако ћемо, поред вршњачке интеракције, развијати одговорност, емпатију, солидарност, другарство, или ако то није довољно бар нећемо морати да прихватимо одговор –Нисам био/ла у школи!

Сећате ли се ко је нама слао мејлом, вајбером или чиме год шта имамо за домаћи? WhatsАpp група је била иди код друга који најближе живи… Сада је то у многоме олакшано, па је стварно непримерено као изговор користити то чувено “Нисам био у школи”…

Аутор: Данијела Ивановски, школски педагог у две основне школе у општини Панчево

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


Један коментар на "“Али, наставнице, тад нисам био у школи”"

  1. Vladimir каже:

    OK, Ajde onda da postavimo i pitanje odgovornosti učitelja ili nastavnika. Znaju da dete nije bilo u školi. U vremenu kada svaki učenik i nastavnik imaju mobilni telefon sigurno može da se pošalje neka poruka o propuštenom gradivu ili obavezi.

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама