Биљана Васић, аутор Зелена учионица

Mоји ђаци писали су о МАМАМА: ”Један од разлога зашто је највише волим јесте тај, што кад смо брат и ја били мали, није хтела да идемо у вртић, него је она била са нама”

Професорка српског: ”Када би то могло, за децу би било најбоље да неколико месеци пред пријемни буду одвојени од родитеља, у некој врсти омладинског кампа”

Распуст је оно што се наставницима НЕ опрашта, већ служи као шамар у расправама, уз обавезни додатак: ”колико раде, превише су плаћени”

Када осмаци заврше школу и испостави се да је ТРЕЋИНА одличних, а на завршном испиту просек буде 11 од 20, ко је крив?

”За наставнике, ова година није била ни свечана, ни регуларна. Чаша је већ одавно прелила и све што се сипа не чини неку додатну штету”

„Глас наставника треба утишати, по потреби прогласити као ометајући, истрошити до рутине и равнодушности… док не постане сувишан и јадан“

По чему је ова школска година била (не)нормална и колико су (бе)смислених изјава дали министри

„Нећу укључити ТВ. Тамо су бес, свађа и жуч. Тамо су они којима никад није доста, који вичу да све раде због мене. Вређаће ме јер не верујем.”

Професорка српског: ”Сваке године основну школу заврши на десетине ученика који не знају ни да читају ни да пишу. Нема понављања, нема поправних испита”

Ово је генерација која је раскрстила са ефемерним идеалима и препустила се разуму. Прерасли су бајке, јуришају на стварност