Аутизам није болест, него врло сложено стање. Никад вам неће нико моћи објаснити како то изгледа јер се једно аутистично дете разликује од другог за 200 светлосних година. Заједничко је да одступају по свом унутрашњем свету и да им такорећи чула другачије раде. Делује као да су дошли с планете А на планету З (Земљу) и настоје да се уклопе.
Ништа не доживљавају као ми. Ниједно осећање. Једна списатељица и мајка је то овако описала: „Аутизам је неман која вам краде дете пред вашим очима, а да ви не можете ништа да учините.“
Ја бих ипак рекла да се свашта може урадити, али и да то има цену. Прво морате даноноћно упознавати дете. Нажалост не постоје књиге о развоју аутизма. Не тако детаљне. Као што рекох разликују се, па ће вас превише литературе довести у слепу улицу. Морате га гледати као индивидуалца. Праве мајке престану то бити – праве мајке. Постану истраживачи, сакупљачи информација, аналитичари, статистичари, психолози, логопеди, да би на самом крају постале и саме аутисти. Живот им се распадне и настане нови и живот и свет у ком оне живе. У њиховом свету живи неман звана аутизам, не само у дечијем. Само ви то не видите. Видите само дете.
Аутизам није само када дете не говори. Аутизам је и када вас дете удари када нешто урадите што нисте никад. Неку небитну малу ствар. Типа, да узмете флашицу воде у киоску, а до тад сте пили сок. То се зове тантрум. Напад беса без циља и контроле. Из њега тад излазе речи које ви до сад нисте ни чули и које вам сваки пут сломе срце. Сломе вас изнова и изнова. Окренете се око себе и видите друге који вас гледају тако тужно и жалосно и то вам додатно распори утробу. Ви стојите тако и гледате своје најмилије у загрљају те проклетиње којој не можете ништа. ОНО вас удара, а не ваше дете. Уколико покушате да објасните детету да му је реакција претерана, оно буде још горе. Гурне вас. То вас не гура дете, него аутизам.
Аутизам је када је дете избирљиво када је у питању одећа и обућа. Обући нову ствар је комбинација рата, отпора и револуције.
Аутизам је и када дете реагује неким шестим чулом и буде убеђен да је неко лош!
Аутизам је када дете жели да господари вама, па се ви често питате да ли вас уопште воли.
Аутизам је када 24 сата стрепиш и бринеш, иако ти дете није животно угрожено.
Аутизам је када више немаш свој дом, него имаш метар дома. Све остало припада детету. И ауто и кућа и све је уређено у односу на њега. Изгледа као музеј играчака, где не смете ништа да померите.
Аутизам је када гледаш како ти је дете раздражљиво према ближњима, а ти не можеш ништа. Колико год да си спремна, то гледаш и ћутиш и буде ти жао што теби драги људи и другари осећају то, онда се временом и повучеш јер не можеш то да гледаш. Боли! Осећаш немоћ!
Аутизам је неман која те неће убити. Она је звер која те злоставља сваки дан, некад мање, некад више. Временом постане рутина и временом се пресели у свет мајке и све опустоши. Све што је имала спали до темеља. Она је изазивачка сила друге планете која тражи своје, а ви се трудите да уклопите дете у ову. Аутизам је галактичка борба два титана: мајке и немани.
Аутизам је кад уочите да ваше дете не жели да усвоји бонтон, ни писмо, ни језик, ни песме. Оно само жели да се воли и грли. Тога очито на тој планети није било, па сад у овој траже то у појачаној мери.
Аутизам је када имате дете које се понаша као да има година као ви. Учи вас, наређује и понаша се као ауторитет.
Аутизам је када вас вређају други на улици, не увиђајући шта се дешава. У вама виде зло и звер, а не у лицу аутизма.
Аутизам је када дете одједном добије нову навику или хоби или облик понашања, а вама жао оних претходних. Таман сте се упознали с једним лицем, када за неколико седмица ето другог лица аутизма. Ви себи не можете доћи! Аутизам је авантура без краја и дна.
Аутизам је када морате имати апартман на плажи јер детету сметају сунчеви зраци. Боду га и цепају. Цитирала сам.
Дете из аутистичног спектра је као снажни јеж којег толико волите да га намерно стежете на грудима не би ли бодље спале с њега и остале у вама. Ви знате да нисте родиле јежа и трудите се да га подсетите на то: да сте једно. Тако нешто. Јеж иде овим светом и брани се, а ми сви му желимо помоћи. Он слуша глас звери зване аутизам и верује јој. Понекад ни мајчински глас није јачи. Он само одзвања и врати се као бумеранг у рањено срце мајке.
Аутизам није само када дете не говори.
Аутор: Мр Едина Хелдић Смаилагић