Možda živimo u digitalnom dobu, ali i dalje postoje knjigoljupci koji žure u biblioteke da pozajme novu knjigu u kojoj će uživati. Međutim, Danci su „pomerili“ čitav bibliotečki sistem jednom neobičnom idejom pre par godina. Zamislite da umesto knjige u biblioteci možete „iznajmiti“ osobu!
Postoji pokret koji je nastao u Danskoj, gde umesto da pozajmite knjigu da biste pročitali priču, pozajmite osobu. Ideja je ustanovljena 2000. godine, a zasniva se na tome da su „ljudi kao otvorene knjige“, tako da se mogu postavljati pitanja o nečijem životu i iskustvu i bolje razumeju problemi. Projekti „Ljudske biblioteke“ sada postoje u preko 70 zemalja.
Stereotipi se ruše kada čujemo priče stvarnih ljudi
Koncept je jednostavan. Stereotipi se mogu osporiti kada se čuju priče stvarnih ljudi. Neprofitna organizacija pod nazivom „Ljudska biblioteka“, domaćin je događaja „gde čitaoci mogu da pozajmljuju ljudska bića koja služe kao otvorene knjige i vode razgovore kojima inače ne bi imali pristup. Svaka ljudska knjiga „sa police za knjige“ predstavlja grupu u našem društvu koja je često izložena predrasudama, stigmatizaciji ili diskriminaciji zbog svog životnog stila, dijagnoze, društvenog porekla, invaliditeta itd.
Dakle, možete da sednete sa osobom iz kategorija; „Alkoholičar“, „Autizam“, „Bipolarni“ i kroz svaki raspon ljudskih stanja koji možete zamisliti—i postavljati pitanja i čuti priče ljudi. Slogan je „Ne osuđujte“.
Čovek kao „Knjiga meseca“
Kao što je to slučaj sa „običnim“ bibliotekama i knjižarama i u „Ljudskoj biblioteci“ postoji Knjiga meseca – kao što su ljudi iz kategorije „Preživeli Holokaust“ u Holandiji, na primer.
Projekat takođe ima mnogo praktičnih primena. Novo partnerstvo sa Univerzitetom u Glazgovu podstiče 300 studenata medicine da postanu čitaoci u Ljudskoj biblioteci kako bi naučili veštine koje su im potrebne kao budućim lekarima. Univerzitetski profesori ističu značaj učešća studenata u ovakvim projektima, jer diplomci uče kako da ne sude drugima.
„Studenti medicine moraju da imaju široku bazu znanja koja se može naučiti iz tradicionalnih knjiga, ali da bi bili zaista efikasni i saosećajni lekari moraju da razviju nijansirane veštine – komunikaciju, empatiju, slušanje, razmišljanje – i koji bolji način da se to postigne, nego kroz interakcije i veze, sa ljudima i njihovim životnim iskustvom – ljudskim knjigama.“, rekla je profesorka Lindzi Kraford.
Kako se vama čini ovaj koncept? Da li biste i vi rado pozajmili osobu-knjigu i saslušali njenu priču?
