Драги моји просветари,
Из своје пензионерске фотеље вас гледам, причате и пишете о штрајку.
Где ви то штрајкујете? Како штрајкујете?
Идете кући после часова од пола сата. Настављате штрајк кувајући ручак и пијући кафу с комшилуком?
Децо моја, имате образовање, имате моћ, много вас је! Изађите, свако на свој градски трг, изнесите клупе, направите јавни час пред медијима и грађанима.
Наставник нека вам објашњава да су вам плате довољне, да морају да буду мање, а ви се понашајте као ђаци. Гађајте тог који покушава да вам то објасни. Гумицама, оним лепим, кинеским, које сами добијате по леђима, свакодневно док држите часове. Кредама, које сте сами купили, а ђаци вам узимају за време одмора. Једите на том часу, као што једу ваши ђаци. Нека неком зазвони телефон, а наставник нека настави да држи час.
Покажите јавности како изгледа час, само један час од пет или шест које свакодневно држите.
Следећег дана, одржите ,,родитељски састанак“. Будите родитељи који траже да се казни туђе дете, јер је ваше златно, најдивније! Тражите да се казни наставник, јер деца тврде да је контролни претежак, а деца не лажу!
Замолите министра да вам одржи час, родитељски, одмор, било шта. И покажите њему како то изгледа. Да видим, шта ће он рећи кад добије креду у главу?
Да ли ће се јавити и онај који вам поручује да имате времена да се бавите додатним послом?
Донесите на трг своје планове, припреме, ИОП-е, нека их неко измери, нека израчуна колико је времена потребно да се то напише. Пошаљите министру поштом сви, све своје портфолије!
Покушајте нешто друго од оног што чините годинама, а видите да не вреди.
А бака ће, драги моји, штрајковати код куће уместо вас!
Воли вас ваша БПС (Бака Пензионисана Синдикалка)