Ее, децо моја, мој штрајкачки народе! Гледам вас из пензионерске фотеље, а глас вам не чујем више. Падосте у заборав, не помиње вас више ни Радио Лајковац!
Јављате једни другима да вам је плата умањена, само никако да се договорите колико је то у јапанским јенима, а у динарима је много. Теши вас што евро расте, па и није тако страшно умањење.
Него, ако мене моје пензионерско памћење служи, у штрајк нерадом сте кренули да вам не би умањили плате!
И, шта ћете сад? Стотињак Бораца из Бора одржали јавни час, водећи се мојим застарелим саветима. Па и Пожаревац покушао исто. Остали им аплаудирали и отишли кући после својих часова од 30 минута.
Сад, видим, причате о неком окупљању, али да не буде на Светог Николу, да не наљутите свеца. Да не буде дан пре и дан после, да би слава била припремљена и прасенце поједено не време. Да се славски колач испече како ваља и доликује. И да не буде јако ладно. То је важно. И да буде радни дан, да би просветари из унутрашњости могли мало да пазаре по престоници.
И да окачите слике на ФБ, из београдских кафића, испод којиих ће, стандардно, писати ,,Кафица с пријатним друштвом у БГ.“ Дневница коју ће синдикати исплатити ,,протестантима“ покриће ту кафицу. И сендвичић и сокић. На тргу ћете се мало пожалити Николи Пашићу и једни другима. И онда ћете се вратити својим кућама, причајући како вас власт не разуме. Умете то, радили сте то годинама. Признајем, и ја сам то исто радила, мрзећи сваку власт и верујући у сваки синдикат.
И били смо у праву што се бунимо. И ви сте у праву што се буните. Само, поново вас питам, докле мислите тако да се буните, увек на исти начин?
Плата вам је умањена, и шта ћете сад?
Сад кажете људима, одлучно:,,Нема прекидања штрајка док не буде потписан ПКУ!“
Колико просветара зна шта је ПКУ? Моја комшиница, покојна Спасенија, мислила је да је то нека псовка, стално се надала да власт неће пристати на ПКУ. Срећа те јој дадосмо 40 дана јуче, па неће ни дочекати тај ваш ПКУ.
Него, ја поново питам: Зашто ви кренусте у тај штрајк?
Зар не беше да вам не би биле умањене плате? Можда ме старе вијуге не служе, исправиле се, изгледа, од неактивности. Плашим се да се и ваше исправљају, па ћете до Нове године заборавити и ПКУ. И отићи ћете само у…
Него, децо моја, смишљајте нешто што нисте до сад радили.
Ја могу само да запретим да ћу да умрем кад ми стигне умањена пензија. Обрадовала бих неког, те то и није нека претња.
А ви имате моћ, само се сетите коју још моћ имате!
Бака вас више неће саветовати, не вреди.
Али, још један савет за крај: нађите неког мудрог саветника, од ових досадашњих мудроња не би неке вајде.
Љуби вас ваша Бака Пензионисана Синдикалка