Ee, deco moja, moj štrajkački narode! Gledam vas iz penzionerske fotelje, a glas vam ne čujem više. Padoste u zaborav, ne pominje vas više ni Radio Lajkovac!
Javljate jedni drugima da vam je plata umanjena, samo nikako da se dogovorite koliko je to u japanskim jenima, a u dinarima je mnogo. Teši vas što evro raste, pa i nije tako strašno umanjenje.
Nego, ako mene moje penzionersko pamćenje služi, u štrajk neradom ste krenuli da vam ne bi umanjili plate!
I, šta ćete sad? Stotinjak Boraca iz Bora održali javni čas, vodeći se mojim zastarelim savetima. Pa i Požarevac pokušao isto. Ostali im aplaudirali i otišli kući posle svojih časova od 30 minuta.
Sad, vidim, pričate o nekom okupljanju, ali da ne bude na Svetog Nikolu, da ne naljutite sveca. Da ne bude dan pre i dan posle, da bi slava bila pripremljena i prasence pojedeno ne vreme. Da se slavski kolač ispeče kako valja i dolikuje. I da ne bude jako ladno. To je važno. I da bude radni dan, da bi prosvetari iz unutrašnjosti mogli malo da pazare po prestonici.
I da okačite slike na FB, iz beogradskih kafića, ispod kojiih će, standardno, pisati ,,Kafica s prijatnim društvom u BG.“ Dnevnica koju će sindikati isplatiti ,,protestantima“ pokriće tu kaficu. I sendvičić i sokić. Na trgu ćete se malo požaliti Nikoli Pašiću i jedni drugima. I onda ćete se vratiti svojim kućama, pričajući kako vas vlast ne razume. Umete to, radili ste to godinama. Priznajem, i ja sam to isto radila, mrzeći svaku vlast i verujući u svaki sindikat.
I bili smo u pravu što se bunimo. I vi ste u pravu što se bunite. Samo, ponovo vas pitam, dokle mislite tako da se bunite, uvek na isti način?
Plata vam je umanjena, i šta ćete sad?
Sad kažete ljudima, odlučno:,,Nema prekidanja štrajka dok ne bude potpisan PKU!“
Koliko prosvetara zna šta je PKU? Moja komšinica, pokojna Spasenija, mislila je da je to neka psovka, stalno se nadala da vlast neće pristati na PKU. Sreća te joj dadosmo 40 dana juče, pa neće ni dočekati taj vaš PKU.
Nego, ja ponovo pitam: Zašto vi krenuste u taj štrajk?
Zar ne beše da vam ne bi bile umanjene plate? Možda me stare vijuge ne služe, ispravile se, izgleda, od neaktivnosti. Plašim se da se i vaše ispravljaju, pa ćete do Nove godine zaboraviti i PKU. I otići ćete samo u…
Nego, deco moja, smišljajte nešto što niste do sad radili.
Ja mogu samo da zapretim da ću da umrem kad mi stigne umanjena penzija. Obradovala bih nekog, te to i nije neka pretnja.
A vi imate moć, samo se setite koju još moć imate!
Baka vas više neće savetovati, ne vredi.
Ali, još jedan savet za kraj: nađite nekog mudrog savetnika, od ovih dosadašnjih mudronja ne bi neke vajde.
Ljubi vas vaša Baka Penzionisana Sindikalka