Најновија студија показује да стрес који маме имају током трудноће може да утиче на старење ћелија код деце беле расе. Студија је спроведена од стране Универзитета у Калифорнији – Сан Франциско, а објављена је 2. децембра у водећем међународном часопису у области психијатрије и клиничке психологије – Psychological Medicine.
Истраживачи су пратили жене беле и црне расе, различите врсте стресова у различитом периоду њиховог живота, а резултати до којих су дошли су их изненадили.
Финансијски стрес током трудноће, попут губитка посла и немогућности плаћања рачуна повезан је са убрзаним старењем ћелија деце али само када је у питању бела раса.
Нефинансијски стресори, као што су развод или смрт вољене особе, нису имали видљив ефекат на ћелије деце било које расе.
Ефекат теломера – убрзано старење ћелија повезан је са стресом у трудноћи
Ћелијска старост се може мерити дужином теломера, заштитних ДНК капа на крају хромозома. Дужина теломера се природно скраћује са годинама, а краћи теломери предвиђају ранији почетак болести као што су болести срца и дијабетес, као и ранију смрт.
Ефекат теломера код беле деце примећен је само за стрес који се јављао током трудноће – не у адолесценцији или током целог животног века жена.
Зашто се јавља разлика у односу на расну припадност?
Истраживачи су пратили 110 жена беле расе и 112 жена из популације црне расте, од периода њихове трудноће, као и њихово прво дете све до просечно осам година старости детета.
За разлику од претходних студија које су обухватале само беле жене, ова студија је пратила приближно једнак број белих и црних жена и то у периоду пре трудноће, током адолесцентног периода, а затим током и након трудноће. Жене укључене у студију праћене су између 10 и 40 година.
Истраживачи разлику између жена беле и црне расе виде у стратегијама суочавања са стресом. Такође, наводе да је потребно ићи даље у проучавању стреса и отпорности на стрес код жена црне расе и проучити друге могуће изворе стреса које за њих могу имати већи утицај, а нису обухваћени у овој студији.
Како умањити стрес у трудноћи
У засебној студији истих истраживача, објављени су резултати који показују да интервенције које укључују технике повећања свесност могу смањити стрес и депресију током трудноће али и да овакви антистрес програми имају ефекат и годинама након трудноће.
Жене са ниским примањима, у малим групама од по 10 трудница укључене су у осмонедељну интервенцију током трудноће. Интервенција је укључивала вежбе за смањење стреса засноване на свесности посебно фокусирајући се на свесно једење, дисање и кретање. Жене су такође добиле две телефонске сесије и групну сесију након порођаја са својим бебама.
Резултати ове студије показали су да један прилично јефтин и краткотрајан третман од свега осам недеља током трудноће може имати дугорочан ефекат за два људска бића.
Управљање стресом, правилна исхрана и вежбање у трудноћи доносе вишеструку добит и умањују негативан утицај стреса за мајку и за бебу.
Подршка свим трудницама је важна
Добијени резултати студије указују на важност пренаталне подршке свим трудницама. Поред тога, потребно је идентификовати жене са високим нивоом токсичног стреса и друштвених недаћа како би им се пружиле интервенције које се баве не само осећањима стреса и депресије, већ и решавањем питања сиромаштва, финансијске нестабилности и нестабилности становања.
Жене током трудноће не би требале да се суочавају са проблемима који су егзистенцијалне природе па је финансијска подршка у овом периоду кључна. Редовне накнаде током одсуства са посла, сигурност у погледу запослења и обезбеђено место становања су основа за спречавање далекосежних последица стреса током трудноће.
Ауторка текста: Јасмина Михњак, психолог
Извор: Бебац