Da li ste znali da je 1957. godine u Americi čak 92% dece pelene skidalo pre navršenih 18 meseci? Ova statistika deluje neverovatno kada je uporedimo sa današnjim standardima – do 1999. godine, samo 4% dvogodišnjaka je bilo priučeno na nošu, a danas je prosečna starost za priučavanje na nošu čak 3 godine.
Što se dogodilo u tih nekoliko decenija pa je cela jedna generacija roditelja počela da se ponaša toliko drugačije? Da li su roditelji postali lenji, ili je nešto dublje u pitanju?
Revolucija u dečjoj psihologiji
Najveća promena dogodila se posle Drugog svetskog rata, kada su medicinski stručnjaci počeli da menjaju svoj pristup odgajanju dece. Dr Bendžamin Spok, autor revolucionarne knjige „The Commmon Sense Book of Baby and Child Care“ iz 1946. godine, potpuno je promenio perspektivu američkih roditelja.
Spok je bio prvi pedijatar koji je studirao psihoanalizu i zajedno sa psiholozima frojdovske škole, počeo je da upozorava da rano, rigorozno priučavanje na nošu može dovesti do emotivnih problema i neuroza kasnije u životu. Njegova knjiga je postala bestseler – prodato je 500.000 kopija u prvih šest meseci, a ukupno 50 miliona kopija do njegove smrti 1998. godine.
Dr T. Beri Brazelton, još jedan uticajan pedijatar, nastavio je ovaj trend, upozoravajući da pritisak na decu može da bude štetan. Medicinska zajednica je usvojila potpuno novi pristup – „100% pristup usmeren na dete“, što znači čekanje da dete samo pokaže znake spremnosti.
Tehnološka revolucija: Pojava pampersa
Međutim, promena u pristupu nije bila jedini faktor. Jednokratne pelene su se pojavile na tržištu 1959. godine, svega dve godine posle te famozne statistike od 92% (slučajnost?). Kako su pelene postajale bolje i jeftinije, smanjivala se i motivacija roditelja da rano uče decu na nošu.
Ova kombinacija faktora – novi psihološki pristup i lakša alternativa – dovela je do dramatične promene u ponašanju roditelja.
Psihološka perspektiva: Šta kažu stručnjaci danas?
Naučna literatura sve više upozorava na konkretne negativne posledice kasnog priučavanja. Istraživanja pokazuju da odlaganje priučavanja na nošu dovodi do povećane prevalence enureze (noćno mokrenje) i infekcija donjih urinarnih puteva (LUTS) kasnije u životu starije dece, kao i problema sa stolicom tokom procesa priučavanja.
Posebno je značajno istraživanje sprovedeno na više od 10.000 dece uzrasta 4-10 godina, koje je pokazalo da su stope disfunkcije bešike i creva bile najniže kod dece koja su počela sa priučavanjem pre 12. meseca života. Ovo istraživanje direktno dovodi u pitanje savremeni pristup čekanja „spremnosti deteta“.
Stručnjaci upozoravaju da prava opasnost leži u odlaganju priučavanja na nok-šir, što povećava rizik od razvoja poremećaja mokrenja. Naše predstave o tome kada da počnemo sa priučavanjem imaju MNOGO više veze sa spremnošću roditelja nego sa sazrevanjem deteta.
Hemijske opasnosti dugotrajnog nošenja pelena
Moderne pelene sadrže brojne hemikalije koje mogu štetiti zdravlju, posebno pri dugotrajnom korišćenju:
– Naučne analize jednokreatnih pelena detektovale su pesticide i hemikalije povezane sa rakom, narušenim reproduktivnim razvojem i dermatitisom
– Konvencionalne pelene mogu sadržavati ftalate, volatilne organske spojeve (VOCs) i mikroplastiku, što potencijalno može usporiti razvoj jer omogućava štetnim hemikalijama da se apsorbuju kroz toplu kožu
– Proizvodi za jednokreatne pelene sadrže toksične VOCs i, u nekim slučajevima, nivoi VOC-a su dovoljno visoki da predstavljaju rizike koji treba da se reše
Posebno zabrinjavajuće je što su bebe posebno osetljive na rizike povezane sa izlaganjem štetnim hemikalijama, a hiljade pelena nose mala deca koja imaju tanku i osetljivu kožu.
Da li su se roditelji zaista „ulenjili“?
Odgovor nije jednostavan. Umesto da optužujemo roditelje za „lenjost“, trebalo bi da razumemo kompleksnost faktora koji su uticali na ovu promenu:
Medicinski savet se promenio – Roditelji su sledili preporuke stručnjaka
Tehnologija je omogućila alternativu – Jednokratne pelene su učinile život lakšim
Društveni pritisak se smanjio – Više nije bilo sramota ako dete nosi pelene duže
Život je postao kompleksniji – Roditelji rade više, imaju manje vremena za intenzivno priučavanje
Možda je vreme da prestanemo sa ekstremima. I rigorozno rano priučavanje iz 1950-ih i potpuno permisivni pristup imaju svoje mane. Ključ je u pronalaženju balansa – početi kada dete pokaže znakove spremnosti, ali ne čekati beskonačno.