Ма колико да често слушамо како деца данас имају краћи распон пажње, како се не играју довољно, како немају прилику да се досађују, а досада рађа креативност, они некако увек пронађу начине да нас – демантују,
Један од доказа за то је и одељење матураната VIII1, ОШ ”Ната Јеличић” из Шапца. Ове године растају се од своје разредне, Милице Продановић и решили су да то колико је она сјајна разредна разгласе баш свима. Зато су закупили билборд и управо то написали.
Контактирали смо с Милицом да чујемо како се она осећа поводом овако лепог геста
”Разредна баш не зна како да се понаша док је обасипају оволиком пажњом.” – каже она за себе и додаје да су је њени ђаци оставили без речи.
”Њихову приврженост сам осећала од самог почетка, али ово је тренутак када морам да испоштујем дечију потребу да за нашу љубав сви чују… Они су чаробна бића. Живахни, бучни, често непослушни, пркосни, али добри. И само имају потребу да буду прихваћени, као и сва деца. Да их неко чује, да разуме њихове поступке, који можда нису увек исправни, али заслужују да после свега станемо уз њих. Не мислим да сам чинила ишта посебно, само сам била ту. Изградили смо искрен и отворен однос. Они имају слободу да ме позову кад год им је тешко и нађу се у проблему. Никада поруку у касним вечерњим сатима „разредна, имате ли који минут?“ нисам доживела као прековремени рад, нити су они ту могућност злоупотребљавали. Нисам увек имала решење за њихов проблем, али сам након неког времена схватила да им то није ни потребно. „Решићемо то заједно“ је углавном довољно. За ове четири године проживели смо многе изазове. Сада, када је крај, нисам тужна, јер знам да наше пријатељство тек почиње.” – казала је за Зелену учионицу наставница шпанског језика Милица Продановић.
Или, како је зову њени ђаци, најбоља разредна, ослонац, мотивација и пријатељ.