Lični stav

„Prosvetni inspektor je bio na mom času. Nakon časa je direktoru glasno saopštio: RAZOČARALA“

Zla sudbina naša počinje upravo sa mišljenjem da su loši đaci neuspeli ljudi. A to je tako, tako pogrešno

Oduvek su se deca „davala“ drugom dok roditelji rade ili ne rade. Kako se kao društvo nismo zapitali kako je toj deci?

Pošto smo mi odlučili da ćutimo i kao takvi nestanemo, pošto nam se svaka pobuna završava sa ju,ju,ju, strašno… evo šta treba da uradimo

Škola u infarktnom stanju (ili zašto su škole izvrsne, ali samo za 15% učenika)

Više ne pričamo jedni s drugima. Ne poveravamo se. Ne kukamo. Svima je super. Kaže Instagram.

Opet su kriva deca. I opet su krivi nastavnici.

– Šta si pravila danas za ručak? Subota je… – Cezar salatu, baba. – Dobro salatu. Šta još?

Decu ne puštamo da se penju po drveću niti ih vodimo u parkove, a kao nedostaje nam to vreme

Deca razvedenih roditelja – ugrožena vrsta koja trpi svu silu našeg primitivizma

Baš osnovnu zanima gde ćemo u srednju!

Naoružani, stanite! Nemojte dečjim suzama da se hranite

Dobro si ti to naučila, ALI nije baš skroz za peticu. Da se ja pitam, ja bih ALI izbacila iz svih čitanki i udžbenika

„Deca koja žive u siromaštvu, imaju veliku verovatnoću da budu siromašni i kad odrastu“