Седи, један

Ти би да се сви друже с тобом, ал’ да никоме не даш да препише на контролном из географије.

Ти би да те сви воле, ал’ да их и даље тужакаш учитељици.

Ти би да имаш све петице, а да не мораш да радиш домаћи.

Ти би да се она Ана из петог два заљуби у тебе, ал’ да наставиш да јој говориш да је глупа.

Ти би да будеш јак, ал’ те мрзи да се бавиш спортом.

Ти би да смршаш, ал’ да наставиш да једеш хлеб.

Ти би да возиш, али ако може без да полажеш тестове, него одма’ на полигон.

Ти би неки ауто, ал’ тата и мама да ти га купе. Региструју. Поправљају. Сипају гориво.

Ти би да завршиш школу, ал’ ако неко други може да иде уместо тебе на часове.

Ти би да студираш, ал’ ко ће да се спрема за пријемни.

Ти би да добијеш деветку, ал’ јел’ баш мора и тај практични рад да се приложи..?

Ти би да дипломираш, ал’ да ти неко други напише дипломски.

Ти би да идеш на море, ал’ ако може авионом.

Foto: Canva

Ти би да имаш лову, али ти не пада на памет да радиш преко омладинске.

Ти би да шеташ оригинал патике, али да ти тата и мама купе.

Ти би да радиш нешто, ал’ те мрзи да устајеш сваког јутра у седам.

Ти би да напредујеш на послу, ал’ не би да се много цимаш.

Ти би да нађеш девојку, али те мрзи да се потрудиш око неке. Ионако су све исте.

Ти би да нађеш неку другачију, ал’ да буде иста као ти.

Ти би да буде иста као ти, ал’ да ти не буде досадно поред ње.

Ти би да буде поштена, ал’ да не мораш баш све да јој црташ.

Ти би да буде паметна, али да не форсира школу. Ко се још усрећио с неком ученом.

Ти би да буде начитана, ал’ да стиже да уради све по кући.

Ти би да изгледа к’о авион, ал’ да не носи уско ни кратко ни ништа.

Ти би да буде елоквентна, ал’ да прича само кад је нешто питаш.

Ти би да ти роди дете, ал’ да буде мушко.

Ти би да она има свој динар, ал’ да седи код куће. Даћеш јој ти кад јој треба.

Ти би да једеш сваког дана месо, ал’ да јој ујутро оставиш петсто динџи.

Ти би да остане у другом стању, ал’ да се не угоји.

Ти би да присуствујеш порођају, ал’ си много гадљив.

Ти би да се играш с бебом, ал’ да не плаће. И да не тражи да се носи. И да не мораш да мењаш пелене.

Ти би да се хвалиш како си постао отац, ал’ да те не буди ноћу зато што “је твој ред“.

Ти би да ти се дете лепо понаша, ал’ немаш кад да га научиш шта је то лепо понашање. Уосталом, ко још говори “хвала“ и “молим“…?

Ти би да дете има бабу и деду, ал’ да не долазе код тебе кући. Ово важи само за њене родитеље.

Ти би да имаш неку са стране, ал’ да ти жена не сазна.

Ти би да славиш славу, ал’ те мрзи да носиш колач у цркву.

Ти би да постиш, ал’ ако може на риби и уљу.

Ти би да ти неко уради велики сервис на колима, ал’ да не платиш више од педесет евра.

Ти би да ти ортак да кључ од оне његове куће на мору, ал’ да не тражи да спава код вас кад дође у Београд.

Ти би да ти сви доносе, ал’ кад ти идеш у госте да не купиш ни сто грама кафе.

Ти би да ти кум позајми хиљаду евра до првог, ал’ да не мораш да вратиш. Какав је то кум који тражи паре назад..?

Ти би да будеш патриота, ал’ те мрзи да научиш целу химну.

Ти би да имаш куче, ал’ да не мораш да га шеташ свако јутро.

Ти би да ти говоре Ви, а ти да не персираш никога.

Ти би да живиш у чистој земљи, ал’ празну конзерву жиднеш кроз прозор.

Ти би да се поштује закон, ал’ да теби прогледају кроз прсте.

Ти би да се зна неки ред, ал’ да паркираш на месту за инвалиде.

Ти би да се питаш за све, ал’ да те не цимају сваки час.

Ти би да научиш те компјутере, ал’ ако може неки убрзани курс, час, два, и то преко Скајпа.

Ти би да средиш тај холестерол, ал’ брате знаш ли како су добри ћевапи…?!

Ти би да кажу “добар је то човек“, ал’ да не мораш да се акаш с њиховим проблемима.

Ти би да те зову у кафану, ал’ да не мораш да им платиш пиће.

Ти би да банеш сваком кад ти се прохте, ал’ теби обавезно да се најаве пет месеци унапред.

Ти би да ти сви чине, ал’ да ниси дужан да им се реваншираш.

Ти би да нико ружну реч не каже о теби, а ти да идеш и да лајеш около.

Ти би да добијеш, ал’ да не даш.

Ти би да ти маторци оставе стан, ал’ да не мораш да их водаш по докторима кад остаре.

Ти би да жене буду једнаке, ал’ да ти се сестра одрекне своје половине

Ти би да не платиш на мосту, ал’ ни на ћуприји.

Ти би да ти титрају, а ти ни репом да не мрднеш.

Ти би да будеш џукела према другима, ал’ да ти се никад не врати. Ни теби, ни твојој деци, ни деци њихове деце.

Па и тата би, сине.

Ал’ то не бива. Јер, на крају крајева – није сва мудрост у томе ако знаш који је главни град Конга.

Ја, ево, немам појма.

Киншаса..? Па благо теби…! Браво…!

А сад, седи, један.

Текст: Даниела Бакић