Način na koji se deca odgajaju u ranim godinama ima ogroman uticaj na njihovo ponašanje, a onda i na način na koji doživljavaju svet i komuniciraju kao odrasli.
Zapravo, 90% razvoja mozga se dešava do pete godine – pre nego što većina dece uopšte krene u školu.
To znači da su do trenutka kada stignu u učionicu uspostavljeni neuronski putevi i da je ponovljeno ponašanje postalo ukorenjeno.
Zamislite mozak poput cementa – u tih prvih pet godina možete samo da ga mešate
Učiteljica jedne osnovne škole Amanda Berns je rekla:
„Nedavno sam pročitala nešto što savršeno opisuje ovu tvrdnju. Zamislite da je mozak poput cementa – u tih prvih pet godina možete samo da mešate. Ali kada se ta iskustva dogode, unutra su kao kamenje, a onda se cement stvrdne i postane deo onoga što su oni i tada ga se ne možete zaista osloboditi.“
Nastavnici imaju iskustvo iz prve ruke o tome kako različiti tipovi roditeljstva utiču na ponašanje dece – i Amanda potvrđuje da postoji snažna veza između njih.
Koji stilovi roditeljstva dovode do dece koja traže pažnju, prkose ili su povučena u razredu?
Helikoptersko roditeljstvo
Opis: Roditelji helikopteri posvećuju izuzetno veliku pažnju iskustvima i problemima svog deteta, često kao način da ih zaštite. Poput helikoptera, oni „lebde iznad glave“, neprestano nadgledajući svaki aspekt života svog deteta.
Kao jedan od stilova modernog roditeljstva o kojima se najviše raspravlja, može biti iznenađenje otkriti da – u određenim okolnostima – helikoptersko roditeljstvo može biti neverovatno pozitivno kada je u pitanju školski život.
Amanda kaže: „Zaista zavisi od odnosa roditelja sa detetom i odnosa roditelja sa učiteljem. Ako se svi povežu, onda je to lepa, lepa stvar.
„Ako vi kao nastavnik imate pozitivan odnos sa roditeljem, možete učiniti mnogo stvari da biste imali pravi uticaj na to dete, a i ono će biti srećno.“
Međutim, ako se bilo koja od tih veza prekine, stvari se brzo okreću nagore.
Amanda objašnjava: „Njihov roditelj može biti previše zaštitnički nastrojen, a ako nemaju dobar odnos sa učiteljem, onda je to problem. Dete to može da vidi i onda možda neće imati nikakvog poštovanja prema tom učitelju, a to će se manifestovati kroz detetovo ponašanje.“
Autoritarno roditeljstvo
Opis: Autoritarni roditelji su strogi. Njihov fokus je na bespogovornoj poslušnosti, disciplini i kontroli koja se sprovodi kroz pravila i kazne. Ako ste mislili da strogo roditeljstvo dovodi do anđeoske male dece, razmislite ponovo.
„Ako su roditelji previše brzi, prestrogi, onda se dešava da to izazove dečju borbu, beg ili zamrzavanje“, kaže Amanda.
Ona objašnjava da zbog ogromnog razvoja mozga koji se dešava do pete godine, može biti stvarno štetno ako deca ne razumeju zašto im viču, čak i ako je iz dobrih namera.
„Ova deca vrlo brzo reaguju borbom, begom ili se jednostavno parališu, što onda ima veliki uticaj na ponašanje i dolazi od potreba koje nisu ranije zadovoljene. Ovo može rezultirati prkosom, a dete može impulsivno reagovati ili čak napustiti čas u potpunosti.“
Uvek postoji ono jedno dete koje beži, jer ne može emotivno da upravlja situacijom pa mora da se ukloni iz nje.
Najlakše je prevideti odgovor na zamrzavanje, za koji Amanda upozorava da može izgledati kao usklađenost.
Ona objašnjava: „Ako dete bude ukoreno, a onda utihne, može izgledati kao da razmišlja ili da je razumelo, ali zapravo, njegov nervni sistem je otišao u režim zamrzavanja i zatvorilo se.”
Permisivno roditeljstvo
Opis: Permisivni roditelji retko daju ili sprovode pravila i preterano udovoljavaju svom detetu da bi izbegli sukob.
Kada deca nemaju strukturu kod kuće, stvari mogu ići na jedan od dva načina u školi.
Amanda objašnjava da će ili napredovati, jer u školi imaju strukturu i granice koje su im nedostajale, ili će prkositi nastavnicima.
Jasna očekivanja pomažu deci da se osećaju bezbedno, a stvari počinju da budu konfuzne ako nema doslednosti u roditeljstvu.
„Ako roditelji kažu da možete da gledate još jednu emisiju, a zatim da je vreme za spavanje, potom da je prošlo 30 minuta, a emisija je trajala pet minuta, to je zbunjujuće. Dakle, tu nema poverenja.“
„To dolazi u školu – učitelj nešto kaže, ali ne znaš da li je to ono što oni zaista misle.“
Zanemarljivo roditeljstvo
Opis: Poznat i kao zanemarljivo roditeljstvo, ovaj stil karakteriše nedostatak odgovora na potrebe deteta osim osnova hrane, odeće i skloništa. Neuključeni roditelji nude malo saveta ili nege i ostavljaju deci da sama donose odluke – velike i male.
Deca sa udaljenim ili emocionalno neuključenim roditeljima često počinju sa ponašanjem koje traže pažnju kada su mlada, ali će verovatno postati povučenija kako odrastaju.
Amanda objašnjava da je tipično ponašanje u potrazi za pažnjom u školi, kao što je dozivanje na času, često zapravo više vezano za „traženje povezivanja“.
„Oni pokušavaju da pronađu tu vezu negde i to se upravo manifestuje u njihovom ponašanju. Verovatno prošli kroz tu fazu traženja veze, nisu je pronašli, pa stoga mogu biti povučeni, nepoverljivi prema odraslima i prilično tihi.“
Naporno roditeljstvo
Opis: Naporni roditelji pokušavaju da žive posredno kroz svoju decu i guraju sopstvene stavove i ambicije na svoju decu.
Naporno roditeljstvo ima sličan uticaj kao i helikoptersko roditeljstvo kada je odnos između roditelja i deteta narušen. U oba slučaja, oni se zalažu za nešto i ne uzimaju u obzir sklonosti i mišljenje deteta.
Amanda kaže da to može dovesti do povučene dece.
„Vidite da će biti malo privrženiji učiteljici, ali tihi – jer se ne osećaju kao da su saslušani.“
