Ove godine mali maturanti ostvarili su najlošiji rezultat iz srpskog jezika otkako postoji mala matura. Prosečnih 10,73 poena. To znači da je prosečan osmak tačno odgovorio tek na malo više od polovine zadataka, iako je većina bila zatvorenog tipa, bez negativnih poena.
I dok je deo populacije spreman da za to okrivi koronu, sastavljače testova, retrogradni merkur, to što su vukovci podbacili na prijemnim ispitima za fakultet, to što je mala matura sama po sebi lakša od prijemnog ispita koji smo nekad polagali, a za koji je bilo potrebno najmanje 12 bodova da biste uopšte dobili šansu da upišete četvorogodišnju školu – govori dovoljno.
Odgovornost za to što svi očekuju da vukove diplome dobiju uz malo, a visok rezultat na završnom ispitu uz skoro nimalo truda verovatno je podeljena. Očekivanja i pritisci roditelja na nastavnike postaju veći uvek kada osete da ti pritisci daju nekakav rezultat. Svaka žalba direktoru i ministarstvu mora biti ispitana, a to je vetar u leđa onima koji žele da deci omoguće lagan obrazovni put i dobar prosek. Kako se teško može očekivati da se roditelji samo jednog dana probude osvešćeni i svesni medveđe usluge koju čine deci, ostaje da se nadamo da će prosvetni radnici reći – dosta. Oni su jedini koji to, kolektivno, mogu.
Što se samog testa iz srpskog tiče, Branislav Ranđelović, direktor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja kao mogući razlog nešto lošijih rezultata naveo je činjenicu da su u testu iz maternjeg jezika bili pomešani ponuđeni odgovori u zadacima višestrukog izbora.
Ranđelović za Danas kaže da je test iz srpskog bio iste težine kao i prethodne godine i da je na ovogodišnjoj junskoj maturi verovatno bilo manje prepisivanja pa su rezultati realniji.
Na pitanje zašto isti princip sa pomešanim odgovorima nije primenjen i u ostala dva testa, Ranđelović je kazao da je ovo bila proba koja je prošla uspešno i da se nada da će naredne godine tako biti i u ostalim testovima.
Ranđelović kaže da su u testu iz srpskog učenici najlošije uradili drugi, deveti i 20 zadatak. To je očekivano, jer su sva tri sa naprednog nivoa postignuća, za koji se očekuje da ih tačno reši 20 odsto generacije.
Od ova tri zadatka, samo je deveti bio otvorenog tipa, što znači da se od učenika tražilo da napišu odgovor, u ovom slučaju da odrede vrstu zavisne rečenice.
S druge strane, najveći broj učenika je tačno uradio prvi, 12, 17 i 15 zadatak, a i taj rezultat je takođe očekivan, budući da je reč o pitanjima sa osnovnog nivoa, za koje se očekuje da ume da ih uradi najmanje 80 odsto učenika.
Maja Radović, nastavnica srpskog jezika u OŠ „Jovan Miodragović“ ne misli da je ovaj test bio težak.
„Za test se ne može reći da je težak. Ono što mu se može zameriti je činjenica da je bio za nijansu teži od probnog, koji je decu ‘uljuljkao’. Pojedine kolege zameraju na tome što je u šestom zadatku učenicima data reč četvrte vrste, pa su deca brkala da li je nominativ ili akuzativ.“ – rekla je Radović.
Ona smatra da se napadanjem testa ne može pravdati nedovoljno dobra pripremljenost za ispit.
„Imam utisak da su mnogi učenici previše opušteni, odnosno da su testu pristupili sa stavom da će proći lako i da će sigurno imati dobar rezultat. Slično kao što se očekuje da polovina razreda ima odličan uspeh, a da trećina budu vukovci, sada se očekuje da na prijemnom svi ostvare odličan rezultat, bez obzira na uložen trud. Pa zar nije logično da imamo zadatke naprednog nivoa, pa da oni naprave razliku između one dece koja su se ozbiljno i temeljno pripremala i dece koja su ispit shvatila olako? Da se napravi prava rang lista za gimnazijalce, gde nećemo više dolaziti u situaciju da na upisu na fakultet vukovci ne pokažu ni minimalno potreban nivo znanja…“ – istakla je Radović.
Ona veruje da je važno da završni test postoji i da sadrži i pitanja osnovnog, srednjeg i naprednog nivoa.
„Potpuno je jasno da se kriterijumi i način rada mogu mnogo razlikovati od škole do škole, pa tako i opšti uspeh ne mora da pokaže realno znanje učenika. Nečija četvorka može biti jača od petice nekog drugog. Završni ispit je identičan za sve i služi da se, makar u izvesnoj meri, nivelišu razlike u kriterijumima koje zasigurno postoje. Takođe, on daje šansu onima koji, iz bilo kog razloga nisu tokom školovanja ostvarili sjajan rezultat ili su imali nastavnike koji su postavili visoke kriterijume za peticu. Na završnom ispitu oni onda pokazuju svoje realno znanje.“ – objašnjava Radović.
Ona s ponosom ističe da je bila učenik gimnazije u Užicu čiji maturanti već godinama tradicionalno ostvaruju najbolje rezultate na prijemnim ispitima za upis na fakultet.
„Iz srednje škole nosila sam 36 bodova jer su naši nastavnici bili vrlo strogi i zahtevni, a ja nisam bila vukovac. Na preliminarnoj rang listi za upis na fakultet bila sam među poslednjima. Ali sam prijemni ispit za Filološki fakultet, zahvaljujući znanju stečenom u srednjoj školi i temeljnoj pripremi, uradila najbolje i došla na treće mesto rang liste. Imala sam znanje, a ne titulu vukovca. Da su se računali samo bodovi iz srednje škole, pitanje je da li bih upisala smer koji sam želela. Jer sam tu i na tom mestu dobila priliku da na testu koji je isti za sve pokažem realno znanje. Nastavnici u celoj Srbiji nisu isti, a čak ni jedan nastavnik ne mora biti isti za svu decu.“ – naglasila je Maja Radović.
Na kraju, kaže ona, ako je test i bio težak, bio je težak za sve. I to onda krajnji rezultat ne može mnogo da promeni.