Navikli smo da su naša deca živahna, nestašna i razigrana, ali da li ste se već susreli sa mišlju da su neka deca jednostavno „rođena nevaljala“?
Ako ste se nekad zapitali posmatrajući svoje dete ili drugu decu na igralištu da je genetika uplela prste u njihovo ponašanje, niste jedini. Neki naučnici su sproveli istraživanja na sličnu temu, a rezultati sugerišu da su geni, a ne svađalačko ponašanje roditelja, ključni u izgledima da dete razvije ozbiljne probleme u ponašanju poput maltretiranja, bežanja iz škole, pa čak i krađe.
Priroda i/ili vaspitanje – šta (više) utiče na ponašanje dece?
U časopisu Child Development objavljeni su rezultati istraživanja koji se dotiču večitog pitanja presudnog uticaja na dete – da li je to priroda ili vaspitanje?
U slučaju ponašanja dece, istraživanje je povezalo bračne sukobe roditelja sa dugotrajnim, ozbiljnim problemima u ponašanju njihove dece. Međutim, nejasno je da li to znači da same bračne nevolje uzrokuju probleme u ponašanju.
Nova otkrića sugerišu da je to više stvar gena. Odnosno, da na bračne sukobe utiču karakteristike roditelja — uključujući njihove gene — i ovi geni se prenose na decu.
Istraživanje je sprovedeno na Univerzitetu Virdžinija u Šarlotsvilu, pod vođstvom K. Pejdž Harden, a učestvovalo je 1.045 odraslih blizanaca i njihove dece. Neki od parova blizanaca su bili identični, što znači da su delili sve svoje gene. Prema tome, istraživačima je bilo omogućeno da otkriju efekte gena i okruženja na dato ponašanje.
U ovom slučaju, Hardenov tim je otkrio da su genetski uticaji važni u bračnim sukobima roditelja, a geni su, zauzvrat, objasnili vezu između bračnih nesuglasica i problema ponašanja dece.
Nema „svađalačkog“ gena
Možda ne postoji gen za „svađu“ ali geni utiču na osobine ličnosti, uključujući i one koje ljude čine manje ili više sklonim sukobima.
Prema ovom istraživanju, moguće je da geni uključeni u preuzimanje rizika i druge aspekte antisocijalnog ponašanja mogu da povećaju verovatnoću sukoba roditelja. Potom kada se prenesu na njihovu decu, učine verovatnijim nastanak problema u ponašanju.
Međutim, naglašavaju istraživači, ništa od ovoga ne znači da svađe između roditelja ne štete deci. Čak i ako su geni važniji za dugoročne, ozbiljne probleme u ponašanju, sukobi roditelja decu uznemiravaju.
„Razmislite o tome kako se osećate kada prijatelji, par koji poznajete, počnu da se svađaju. Sada ih učinite svojim roditeljima, imate šest godina, a oni vrište na sav glas. Roditeljski sukobi definitivno nisu zdravi za decu.“
Da li je moguće da se dete „rodi ljuto“?
Prema kliničkoj socijalnoj radnici Ejmi Morin (Verywell Family) određena deca jednostavno imaju nižu toleranciju na frustraciju od drugih. Čini se da su neka deca rođena sa kratkim fitiljem. Nestrpljiva su, netolerantna i potpuno agresivna kada nisu srećna. Korisno je prepoznati kada je bes deteta toliko izmakao kontroli da je pogođena cela porodica i morate potražiti pomoć.
Ne treba previše da brinete ako vaša beba izgleda ljuto. Čak i novorođenče može da zaplače od besa ako se probudi gladno i nije odmah nahranjeno. Bebe plaču zato što ih treba hraniti, držati ili presvući, ili zato što su umorne ili bolesne. A neke bebe jednostavno reaguju na svet negativnije i intenzivnije. Rezultat: nervozna, ljuta beba.
„Pravi tantrum“ nije moguć sve dok beba ne napuni 12 do 18 meseci. Neke bebe plaču da bi oslobodile napetost ili sagorele višak energije – a neke samo treba da zaplaču da bi zaspale.
Koji je normalan nivo besa posle prve godine?
Prema kliničkom psihologu iz Jejlskog medicinskog centra za proučavanje dece Denisa Suhodolskog, „nije neobično da dete mlađe od 4 godine ima čak devet napada besa nedeljno, sa epizodama plača, šutiranja, gazenja, udaranja i guranja koje traju pet do 10 minuta“.
Ako ovakvo ponašanje ne prođe do vrtića ili vaše dete i dalje ima napade besa kako odrasta, koji dalje izazivaju probleme sa vršnjacima, porodicom ili u školi, onda možete razmisliti o tome da potražite stručnu pomoć.
Neka deca se rađaju sa manje empatije
Vodeći britanski dečji psiholog dr Pat Spungin kaže:
„Uvek će biti dece kojoj je mnogo teže biti roditelj od drugih. Iako nerado označavam decu kao „rođenu lošu“, mislim da se određena deca rađaju sa mnogo manje podložnosti uticaju.“
Prema tome, psiholozi prepoznaju da postoje temperamentne razlike kod beba od rođenja. Rasprava o prirodi protiv vaspitanja uvek će biti stalna, ali treba biti svestan i toga da postoje deca koja se rađaju sa manje empatije i razumevanja i koja mnogo manje brinu o posledicama svojih postupaka i efektima na druge ljude.
