Na većinu Vaših pitanja dete Vam odgovara sa NE?
Zašto se to dešava?
Samo razmislite koliko puta u toku dana kažete svom detetu NE.
Mnogo puta.
Ne stavljaj prste u okvir vrata.
Ne stavljaj prljave prste u usta
Nemoj to da radiš.
Ne sedi tu.
Šta se u njegovoj glavi tada dešava?
Vaše dete oseća moć i hitnost kada mu neko kaže „ne“. Imajući u vidu koliko mu se ta reč često ponovi, nemojte se čuditi zašto je i dete stalno ponavlja.
Ali nije samo o tome reč.
Pošto ste Vi osoba koja odlučuje u detetovo ime (čta obući, kada izaći, kada je vreme za ručak…) dete se oseća bitnim kada i ono odlučuje o nečemu, kao i kada oseti kako njegovo NE utiče na Vas.
I šta Vi sada da radite?
Vrlo jednostavno, pustite svoje dete da kaže NE.
Na detetovo NE, bitna je Vaša reakcija.
Dakle, uzećemo sledeći primer.
Ako ste rekli detetu da je vreme za ručak i dete kaže „ne“, vi kažite: „Šteta. Vreme je.“
Ali, ako upitate: „Jesi li spreman za ručak?“ dete može iskreno odgovoriti na vaše pitanje.
Jasno Vam je, ne pitajte, ako ne želite da čujete NE.
Najbolja ideja je da zapravo Vi kažete DA pre nego što dete kaže NE.
Na koji način?
Umesto: „Ne skači na krevetu,“ kažite, „Vidim da želiš da skačeš. Možeš skakati na podu, ali ne na krevetu.“
I na samom kraju, morate biti svesni da Vaše dete treba da nauči da govori nekada NE jer sigurno ne želite da Vaše dete raste u neodlučnu osobu, već u osobu koja će uvek iznositi svoje mišljenje.