Mlada učiteljica obraća se roditeljima s molbom da prekinu besmislenu jurnjavu ta ocenama. Bez istinske zainteresovanosti za usvajanje određenog znanja neće biti nikakvog dugoročnog uspeha.
„Ići ćeš u šetnju kad završiš domaći zadatak“. „Imaš četiri četvorke na polugodištu! Nema više gledanja filmova s drugarima!“ Roditelji vrlo često, a da toga sami nisu ni svesni, uteruju svoju decu u kavez. U tom kavezu u svim predmetima mora biti ocena pet, na školskim i opštinskim takmičenjima se mora pobeđivati, na sportskim osvajati medalje, na roditeljskim sastancima biti istaknut kao primer. Dete koje je postiglo rezultat ohrabruje se novim telefonom, skuterom ili izletom. Ispada da je cilj deteta biti dobar za roditelje.
Ne stvarajte od svog deteta sredstvo za ostvarenje svojih ciljeva!
Još izdaleka sam videla razrednu osmog razreda koja je vrlo brzo i odlučno koračala prema meni. Čak sam već i znala s kojim je pitanjem krenula prema meni. Jer, istorija se ponavlja.
– Vi opet nameravate da onom malom zaključite četvorku na polugodištu? Već smo raspravljali o tome!
– Ako dete ne sluša ono što govorim, ne radi na časovima, čak i ne pokušava, zašto sam dužna da dam ocenu više? Ni četvorku ne treba da dobije.
– Ali on u svim drugim predmetima ima same petice. Samo kod vas četvorku.
– Čula sam vas.
Detetu je apsolutno svejedno kakva će znanja steći ili o kojem je predmetu reč, pre svega mu je nevažno što o njemu misle njegovi kolege iz razreda ili učitelji. Njemu je važno da njegovi roditelji u dnevniku ugledaju stupac pun petica i pošalju ga na zimske praznike u Pariz. A njegovi roditelji, česti posetioci škole, prilaze svakom učitelju i traže dodatne zadatke samo zbog te nesrećne ocene.
Ja sam u načelu protiv ocenjivanja od jedan do pet. No, možda će moja četvorka tom dečaku barem poslužiti kao motivacija za učenje određenog gradiva ili podstaknuti njegove roditelje da se zamisle nad tim da bez zainteresovanosti ništa ne uspeva.
Dete bi trebalo da bude zainteresovano za sticanje znanja, a ne novih gedžeta
Kakvu vrstu društva želimo da stvorimo kad naša deca mole za ocene sa suzama u očima? Ako kažnjavate svoje dete zbog trojke iz kontrolnog iz fizike, najverovatnije je da će zapaliti sve knjige iz tog predmeta odmah posle mature. A vi ćete onda govoriti kako škola ne pruža znanje, da je obrazovanje danas na niskoj razini, a učitelji nisu u stanju ničemu da nauče decu.
Pronađimo definiciju glagola „učiti“. Ako neko nešto uči, to znači da taj čovek usvaja, stiče neko znanje, veštine u određenom teoretskom ili praktičnom području ljudske aktivnosti. Nije dovoljno znati da je ugljen-monoksid bezbojni otrovni gas bez mirisa, morate se znati spasiti od trovanja ili, još bolje, sprečiti njegov ulazak u organizam.
U školi se događa neprekidan tok znanja, ali ono što dete izvuče iz svega, to je njegova stvar.
Ako je dete zainteresovano za predmet, proučavaće ga, ne zbog ocene, nego zbog znanja. Ocena je samo pokazatelj znanja, a ne cilj kojem treba težiti.
Danas, kada se vaše dete vrati iz škole, ne pitajte ga koju je ocenu dobio, nego što je novo naučio.
Učite od deteta, učite s detetom! Zainteresujte ga za sticanje znanja. Prestanite ga koriti za trojku, prestanite svaki čas kontrolisati njegove ocene u elektronskom imeniku. Budite ponosni kada vam pomogne da postavite ruter ili preseli fikus na severni prozor jer mu je tamo bolje.
Izvor: newtonew.com / Školski portal