Дани породичне радости – Детињци, Материце, Очеви

децембар 18, 2016

Сматра се да ова три празника симболизују чврсте породичне везе, мир, слогу и међусобно поштовање и помагање.
У недељама које претходе Божићу, очекују нас три радосна породична празника – Детињци, Материце и Очеви. Суштина ових празника јесте окупљање породице и обнављање њеног заједништва, а лепе успомене на ове симпатичне кућне ритуале, деца ће носити читавог живота.
porodica
Детињци су празник који се слави трећу недељу пре Божића. Још неколико дана пре овог празника, родитељи опомињу своју децу да ће их везати, уколико она не припреме „откуп“. Вреднија деца се затим потруде да у данима који следе припреме ситне поклоне (јабуке, бомбоне, чоколаде), помоћу којих ће одраслима „платити откуп“ на празнични дан. Рано ујутру на Детињце, одрасли, како су и обећали, узму да вежу децу, обично каишем, гајтаном или канапом. Дешава се и да се деца пробуде везана, али и да предухитре своје родитеље и сакрију се пре него што ови уђу у дечју собу. Деци се везују ноге или руке, најчешће за столицу на којој она седе. Симболично се везују чак и деца која су још у колевци, али и одрасла „деца“ која још немају своју породицу. Након што се деца „откупе“ поклонима, родитељи их одвежу, а поклоне по правилу врате деци назад да се почасте. Децу могу везивати и други чланови породице, комшије, пријатељи.
Материце се славе недељу дана након Детињаца. У народу се сматра да су Материце од сва три празника ипак најсвечаније. Уочи овога празника деца припреме неки конопац или узицу, и сакрију је испод јастука. Сутрадан устану рано, како би покушали мајку да вежу док још спава, или је „вребају“ кад устане, како би јој привезали ноге. Мајка се обично прави да не зна зашто је везана, и тобоже се отима и моли децу да је ослободе. Деца јој онда честитају празник, након чега им она подели поклоне, како би се „дрешила“ (ослободила). Знајући да ће је деца у току дана опет везивати, припремљене поклоне не даје деци одједном. Осим мајке, деца везују и своје баке, као и остале мајке из суседства. Жене које имају удате ћерке без деце, одлазе код њих у посету „да се откупе“, носећи колаче и дарове – ћерки материјал за хаљину, а зету кошуљу.
Очеви су последњи породични празник у циклусу који претходи Божићу. На овај дан, обред је био исти као и на Материце, само са очевима у главној улози. Међутим, за разлику од мајки, очеви се нису тако лако дали везати, и обично би везивање трајало краће – према традиционалном схватању, глави куће некако није приличило да дуго буде у тако немоћној позицији. Очеви би обично данима унапред сакривали све конопце како их деца не би исекла, а деца би покушавала да их некако набаве, како би припремљено дечакала празник. На дан Очева, најсигурније је било ухватити оца на спавању, а везани отац би по буђењу „грдио“ децу, и тобоже љут поделио би им поклоне како би га што пре ослободили.
Сматра се да ова три празника симболизују чврсте породичне везе, мир, слогу и међусобно поштовање и помагање. Осим тога, они су веома значајни за саму децу, која, као главни протагонисти, равноправно са одраслима учествују у обреду, а на тренутке чак и симболично преузимају контролу у кући, што је веома корисно за њихов развој и самопоуздање.
 
Извор: Детињарије

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама