Nivo radnog opterećenja učitelja ne poboljšava škole, nego uništava živote
Količina radnih obaveza učitelja postaje štetna za naš sistem, kaže jedan od vodećih engleskih pedagoga. U razgovoru sa jednim kolegom ovog meseca, on je naglasio da je ovo posebno teška godina za edukaciju.
Drugim rečima, on je zapravo samo ponovio ono što hiljade učitelja širom sveta zaista misle kada je rekao da ne uspeva da održi korak s onim što se od njega očekuje.
Rekao je da i dalje voli da radi sa učenicima, ali to je sad uveliko izgubljeno u svemu onome „ostalom“. Radno opterećenje je, uprkos zakonima, postalo sve veće.
Sad posećujem različite škole redovno, da, različite škole, ali učitelji svuda govore jednu te istu stvar: Ne možemo nastaviti ovako.
Nedavno istraživanje u kojem je učestvovalo 4000 učitelja podržava taj stav. Čak 82% ispitanika reklo je da ne može da se nosi sa radnim opterećenjem.
Nedavni izveštaj otkriva da učitelji u Engleskoj rade više sati od većine kolega u drugim zemljama, dok petina učitelja u Engleskoj radi čak 60 ili više sati nedeljno.
Zašto ne možemo da shvatimo da je to jednostavno neizdrživo?
To ima sledeći efekat na stanje učitelja – 73% onih koji su učestvovali u istraživanju reklo je da sve to ima posledice na njihovo zdravlje.
Gde je nestala ona težnja za ravnotežom između posla i privatnog života?
NEDAVNO DONEŠENA „POVELJA O PRAVEDNOM RADNOM OPTEREĆENJU“, koju je predložio Nottinghamov odbor za poboljšanje obrazovanja, sugeriše da učitelji ne bi trebao da rade više od dva sata od vremena koje im je ugovorom određeno.
Odbor je takođe predložio visokokvalitetne radne šeme koje bi pomogle u smanjenju sati provedenih na nepotrebno planiranje.
Osim tih vrlo razumnih ideja, predložena je i jasna politika o tome koji učenički rad bi se trebao ocenjivati, a koji ne bi.
Uz sve navedeno, takođe bi trebala u svakoj ustanovi da postoji godišnja evaluacija radnih politika i praksi.
Problem kod ideja poput ovih jeste da ih je vrlo teško realizovati.
„Svi su toliko zabrinuti da mislimo kako bi sve to ocenjivanje i planiranje zapravo treba da budu od koristi deci. Imamo učitelje koji misle da, ako svake noći ne provedu tri sata na ocenjivanje, tada ne rade dobro svoj posao.“
• To mora prestati.
Učitelji su dosegnuli tačku u kojoj nivo radnih obaveza postaje štetna za naš sistem. Deca nemaju nikakve koristi od premorenih učitelja. Ovaj nivo rada ne poboljšava škole, nego uništava živote.
Ove godine porast u radnom opterećenju još jednom nije rezultirao povišicom koja bi bila razmerna poslu. Povišica od 1% može postići samo to da se učitelji osećaju podcenjeno.
Sve to može samo pogoršati krizu zapošljavanja.
Možda će sledeća godina biti ta u kojoj će se manje pukotine u sistemu konačno proširiti i stvoriti potres koji svi čekamo već neko vreme.
Šta će od svega toga dobiti naši učenici?
Priredila Slađana Pantović
Izvor: skolskiportal.hr/ tes.com
Napišite odgovor