Сећате ли се о чему сте маштали, каквој будућности сте се надали и у шта сте ви хтели да израстете? Сви смо ми помало астронаути, велики владари, принчеви и принцезе, уметници, акробате, мађионичари…
Сви смо понели мрвицу тога, јер су се неки велики људи који су нас одгајили потрудили да нам улију дозу реалности на кашичицу, а своју љубав, пажњу и посвећеност нису штедели.
Али, као и у свему осталом, у нежности и попустљивости треба имати меру. Јер, без оног грама неопходне припреме на суровост одрастања, добронамерне критике и непоколебљиве искрености, сва нега и напори улозени у наизглед идеалне услове за одрастање падају у воду.
Најмлађима се морају поставити границе, пропозиције и модели понашања како би очврсли, ојачали карактер, снагу воље, научили да поштују и буду поштовани заузврат. Чињеница је да родитељима није лако – деца у њима треба да виде пријатеље, узоре, подршку, али и васпитаче и ауторитет. Свака потенцијлна одлука или избор може да буде мач са две оштрице, од родитеља се очекује да измере немерљиво и да у правим размерама комбинују „чврсту руку“ и урођену бригу за децу. Зато постоји безброј проблема, перипетија и крајности, зато су бројни они који недостатак времена или пажње покушавају да надоместе куповином скупоцених, безвредних крпица или хладних, пластичних, безличних луткица.
Са друге стране, има, нажалост, и оних који су незадовољни сопственим животима и резултатима које су сами постигли, било на пословном, било на неком другом плану. Уместо покушаја да себе унапреде, они иду линијом мањег отпора, па своје фрустрације лече на деци. Њихови малишани су ђаци генерације, освајачи разних признања, награда и диплома, свестрани, талентовани и дубоко несрећни, јер ће и након свих својих достигнућа остати ускраћени за топао загрљај и лепу реч.
Можда ће и тада потражити кривца у себи, а извор проблема је егоцентрични родитељ који је све заслуге за дечји успех приписао искључиво себи.
Зато треба обратити пажњу – оног момента када одлучите да дрекнете на децу, да им тражите мане, опсујете их или омаловажите због најбаналније или колосалне грешке, ставите прст на чело.
Ви сте их такве отхранили, зар не?
Татјана Зотовић