„To je moje!“
Bez obzira da li je vaše dete jedinac, ima starijeg ili mlađeg brata ili sestru, verovatno će u većini slučajeva odbiti da deli svoje stvari. To ne znači da je vaš mališan razmažen ili sebičan, već se dete plaši da ako nešto da bratu, sestri, drugaru, nikada više tu stvar neće videti. Zbog toga se može desiti da čak napravi scenu, vrišti i plače…
Kako odreagovati:
Veoma je važno da „ne padate u vatru“ , budete neutralni i nemojte stati ni na čiju stranu. Ipak, teško da ćete moći ignorisati situaciju, zato je najbolje da pokušate da uverite dete da će mu stvar biti vraćena. U krajnjem slučaju možete da se dogovorite za koje vreme i da mu garantujete da ćete mu kupiti drugu ako ne bude vraćena.
„Dosadno mi je!“
Verovatno se svaki roditelji iznervira kad ovako nešto čuje i pomisli koliko je raznih igara detetu u današnje vreme dostupno. Međutim, deca nisu kriva za to, jer se jednostavno u neko vreme zasite svih igrica ili traže društvo, jer im je ustvari dosadno da budu sami. Uostalom niko ne voli da se zabavlja i igra sam!
Kako odreagovati:
Najbolje je biti unapred spreman na ovakvu situaciju. Pre nego što dete izjavi da se dosađuje zajedno napravite listu svih dostupnih igara – društvene igre, karte, igračke, knjige, bojanke, muzika, takođe u obzir dolaze i aktivnosti poput igranja fudbala, preskakanja konopca… Bez obzira na to što vam je možda najlakše da pustite detetu crtani ili da mu dozvolite da igra igrice na kompjuteru, koliko je god to moguće izbegavajte ovaj vid zabave.
„Nije fer!“
Kada detetu zabranite nešto, u najboljem slučaju će se samo naduriti i odgovoriti da nije fer, ali se može desiti i da dete pokaže svoju „nezgodnu narav“. Bez obzira na to kako mališan odreaguje na zabranu, više nego očigledno je da je uznemiren, a vi ste obično isfrustrirani, u nedoumici da li da popustite, a u situaciji kada se sve dešava na javnom mestu pomalo se osećate i postiđeno!
Kako odreagovati:
Veoma je važno da ostanete mirni i staloženi i objasnite detetu da ne može uvek sve da bude po njegovom. Pokušajte što pre da promenite ambijent kako bi dete što pre zaboravilo na neprijatnu situaciju. Kasnije ukoliko je potrebno popričajte sa detetom o situaciji, dopustite mu da kaže šta mu je zasmetalo, a vi mu objasnite zašto ste nešto zabranili.
„Hoću sad!“
Roditelji veoma često popuštaju deci kada se rasplaču kako bi ostvarili svoje namere i želje
Deca su ponekad jako uporna u svojim namerama i željama. Ne prestaju da insistiraju da im recimo date slatkiš pre ručka. Bez obzira na to koliko ste odlučni da zadržite svoj stav, u većini slučajeva ćete popustiti, jer više nećete moći da slušate moljakanje, plač… Naravno sve uz obaveznu konstataciju da je ovo poslednji put, ili da može, ako pojede sve što ste mu spremili za ručak!
Kako odreagovati:
Ostanite dosledni! Ponovite dva puta ne, a zatim pokušajte detetu da odagnate misli o slatkišima tako što ćete započeti priču o nečem sasvim drugom!
„Ne možeš mi narediti!“
Najčešće u afektu deca govore stvari koje inače ne bi rekli, ljute se, govore vam da vas ne vole, a razlog za takvo ponašanje je vaša zabrana. U tim situacijama nikako ne treba odgovarati na „provokacije“, ma koliko želeli da mu kažete da možete da mu naredite!
Kako odreagovati:
Nikada nemojte odgovarati detetu i nastavljati raspravu. Bez obzira na sve vi ste ti koji odlučuju i svakako to treba detetu dati do znanja, ali na malo drugačiji način. Ponudite mu više opcija. Ako mu recimo ne date da ide napolje, ponudite mu da bira da li želi da gleda crtani, da čitate zajedno knjigu ili da slaže slagalicu. Na taj način će dete zadovoljiti svoju potrebu za uspostavljanjem kontrole i donošenja odluka.
Izvor: Lepota i zdravlje
Bez obzira da li je vaše dete jedinac, ima starijeg ili mlađeg brata ili sestru, verovatno će u većini slučajeva odbiti da deli svoje stvari. To ne znači da je vaš mališan razmažen ili sebičan, već se dete plaši da ako nešto da bratu, sestri, drugaru, nikada više tu stvar neće videti. Zbog toga se može desiti da čak napravi scenu, vrišti i plače…
Kako odreagovati:
Veoma je važno da „ne padate u vatru“ , budete neutralni i nemojte stati ni na čiju stranu. Ipak, teško da ćete moći ignorisati situaciju, zato je najbolje da pokušate da uverite dete da će mu stvar biti vraćena. U krajnjem slučaju možete da se dogovorite za koje vreme i da mu garantujete da ćete mu kupiti drugu ako ne bude vraćena.
„Dosadno mi je!“
Verovatno se svaki roditelji iznervira kad ovako nešto čuje i pomisli koliko je raznih igara detetu u današnje vreme dostupno. Međutim, deca nisu kriva za to, jer se jednostavno u neko vreme zasite svih igrica ili traže društvo, jer im je ustvari dosadno da budu sami. Uostalom niko ne voli da se zabavlja i igra sam!
Kako odreagovati:
Najbolje je biti unapred spreman na ovakvu situaciju. Pre nego što dete izjavi da se dosađuje zajedno napravite listu svih dostupnih igara – društvene igre, karte, igračke, knjige, bojanke, muzika, takođe u obzir dolaze i aktivnosti poput igranja fudbala, preskakanja konopca… Bez obzira na to što vam je možda najlakše da pustite detetu crtani ili da mu dozvolite da igra igrice na kompjuteru, koliko je god to moguće izbegavajte ovaj vid zabave.
„Nije fer!“
Kada detetu zabranite nešto, u najboljem slučaju će se samo naduriti i odgovoriti da nije fer, ali se može desiti i da dete pokaže svoju „nezgodnu narav“. Bez obzira na to kako mališan odreaguje na zabranu, više nego očigledno je da je uznemiren, a vi ste obično isfrustrirani, u nedoumici da li da popustite, a u situaciji kada se sve dešava na javnom mestu pomalo se osećate i postiđeno!
Kako odreagovati:
Veoma je važno da ostanete mirni i staloženi i objasnite detetu da ne može uvek sve da bude po njegovom. Pokušajte što pre da promenite ambijent kako bi dete što pre zaboravilo na neprijatnu situaciju. Kasnije ukoliko je potrebno popričajte sa detetom o situaciji, dopustite mu da kaže šta mu je zasmetalo, a vi mu objasnite zašto ste nešto zabranili.
„Hoću sad!“
Roditelji veoma često popuštaju deci kada se rasplaču kako bi ostvarili svoje namere i želje
Deca su ponekad jako uporna u svojim namerama i željama. Ne prestaju da insistiraju da im recimo date slatkiš pre ručka. Bez obzira na to koliko ste odlučni da zadržite svoj stav, u većini slučajeva ćete popustiti, jer više nećete moći da slušate moljakanje, plač… Naravno sve uz obaveznu konstataciju da je ovo poslednji put, ili da može, ako pojede sve što ste mu spremili za ručak!
Kako odreagovati:
Ostanite dosledni! Ponovite dva puta ne, a zatim pokušajte detetu da odagnate misli o slatkišima tako što ćete započeti priču o nečem sasvim drugom!
„Ne možeš mi narediti!“
Najčešće u afektu deca govore stvari koje inače ne bi rekli, ljute se, govore vam da vas ne vole, a razlog za takvo ponašanje je vaša zabrana. U tim situacijama nikako ne treba odgovarati na „provokacije“, ma koliko želeli da mu kažete da možete da mu naredite!
Kako odreagovati:
Nikada nemojte odgovarati detetu i nastavljati raspravu. Bez obzira na sve vi ste ti koji odlučuju i svakako to treba detetu dati do znanja, ali na malo drugačiji način. Ponudite mu više opcija. Ako mu recimo ne date da ide napolje, ponudite mu da bira da li želi da gleda crtani, da čitate zajedno knjigu ili da slaže slagalicu. Na taj način će dete zadovoljiti svoju potrebu za uspostavljanjem kontrole i donošenja odluka.
Izvor: Lepota i zdravlje