Дани за гимназијске матуранте су одбројани, а растанак тешко пада и професорима који проналазе снаге да своје ђаке по последњи пут посаветују и упуте их у даље животне кораке. Управо такву поруку ђацима је оставила професорка српског језика и књижевности у Средњој школи у Гроцкој, Kатарина Јовановић, побравши многе симпатије корисника Фејсбука, али и међу својим ђацима којима исто поручила на последњем заједничком часу. Преносимо поруку у целости:
Фото: приватна / Приватна архива
„Поштована децо, ви које смо данас испратили,
Родитељи и наставници су учинили све што су могли да вас до овог тренутка поставе на ноге. Сада је на вас ред.
Водиће вас те ноге и где треба и где не треба, да се не лажемо, а све то треба да бисте постали људи – и путеви и мало странпутица. Све ће вам бити ново.
Нечега ћете се плашити (што ни за живу главу не бисте признали), нешто ће вас мамити. Неко ће вас омамити. Тог неког за руку и ускладите корак. У пару је лепше и лакше. Паметно бирајте, јер јесте паметни. Лупите понекад главом о зид, јер тако мора. Зид ће преживети, а и ви , мали тврдоглавци. Чувајте себе, за случај да тамо, у новим подстанарским гарсоњерама и студентским собама, нема ко да вас сачува. У мору нових лица, не заборавите на она стара. Стичите пријатеље, али оне старе, проверене, из школске клупе и са другог краја учионице чувајте као очи у глави. Не будите сами ни када сте тужни, ни када сте срећни. Групне фотографије ће у свакој деценији вредети све више. Ако некад зашкрипи, а живот не може без тога, храбро на договор са проблемом, ниједан неће имати живаца да вас савлада колико ви имате кликера и шарма.
Пронаћи ћете свој кафић, своју блејачку клупу, место у аутобусу, место у читаоници, своју сродну душу. Путујте што више јер кад ако не сад! Живот је кратак, а планета широка. Врата су отворена, живот је пред вама. Свратите и до позоришта, погледајте нешто што до сада нисте. Не гледајте живот само преко екрана јер људско око има много више пиксела и боја. Живот уживо!
Бука са стадиона и инструментал са концерта нису исти преко звучника, као у маси. Сваку фиоку отворите и завирите, у некој ћете пронаћи свој скривени таленат. Не плашите се паучине, рампи, грешака.
Неки су вам украли детињство, сузили перспективу и обезвредили памет. Земља треба нове младице, ви јој не дајте да потоне до краја. Појас за спасавање је у вашим рукама. Браните је знањем и лепим васпитањем, амбицијом и традицијом.
После трубача и фонтани, матурског бала и опроштајног славља, збирке у руке, па да ускоро отворите ново поглавље и индекс. Уживајте у студентским данима, јер јесу дивни! Прави шмекери у све то ће успешно уденути и полагање испита. Све може да се постигне. Сетићете се Меше, Иве, Милоша, Исидоре, Данила, Борислава, Ернеста, Фјодора, Албера, Вилијама, Лава и свих оних мудрих књига о којима смо причали и биће вам јасно „о чему се ту ради“. Kо је над књигом био савијен, тај ће усправно и исправно ходати. Kуда год стремили и вијугали, не губите циљ из вида. Знате зашто идете тамо. Живот тече, пливајте, свако својим стилом, јер баш због тога што сте тако различити сте толико јединствени!
Срећно!“
Иначе, како сазнаје „Блиц“ и самој професорки матурантски дани нису тако далеки – има 29 година, али тренутно је само замена у овој школи и управо се и сама растаје са свим ђацима, јер се вратила на посао колегиница коју је мењала.
Извор: Блиц