Dnevnik prosvetnog radnika, oktobar 2023.

jul 16, 2014

Sutra punim 67 godina. Bole me kosti, imao sam dva infarkta, imam tri stenta.


Danas sam održao redovnih 17 časova. Morao sam u 61. da upišem još jedan fakultet, pa sada predajem 6 predmeta. U školi od 836 đaka, radi nas dvanaestoro.

Žena me je napustila pre četiri godine. Kaže – nit’ me viđa, nit’ donosim pare u kuću. I jeste tako. Sve što zaradim dajem na stručno usavršavanje, na koje idem tri vikenda mesečno. Ako i pretekne nešto para, to dajem na papir, toner, popravku računara i štampača. Svake nedelje kod svoje kuće odštampam oko 320 strana izveštaja, i 450 strana nastavnog materijala. Ako. Nije mi teško i ne žalim. Ja bar imam posao.

Napokon sam savladao tehniku brzog spavanja. Sada spavam osam sati za tri sata. Taj seminar nam je platila država. Bio sam i na seminaru „Kako skuvati ručak za dva dana”, za 80 dinara, ali to mi ni ranije nije bio problem. I da ne pomislite da se žalim – ne, nikako! Ja bar imam posao. Svakog jutra se prvo pomolim za zdravlje Kancelara, koji mi je omogućio da radim i doprinosim našoj domovini da izađe iz krize. Kažu da neće još dugo potrajati ta kriza – 12, 13 godina maksimalno! To me raduje.

Danas sam imao nastavu kod šesnaestogodišnjaka. Više ih ne delimo po razredima, nego po godištu, da se oni što su ponavljali za vreme zatucane prošle decenije, ne bi osećali diskriminisano. Na času su mi bila četiri učenika, od njih 28. Ostali su imali neka posla. Ako. Deca i treba da imaju neka posla. Prisutni su birali danas šta će da uče, i koje ocene da im upišem. Divni su ti mladi ljudi. Tako samostalni!

Nakon nastave sam morao da obiđem ove odsutne po kućama, i dostavim im testove, pa će mi ih oni vratiti, kada ih popune. Kad stignu. Mladi su oni. Imaju puno interesovanja, i mi za to moramo imati razumevanja.

Večeras radim i treću smenu. Menjam koleginicu koja je slomila kuk juče. Kaže – sutra će u školu, ali danas ne može. Treću smenu su nam uveli nakon štrajka roditelja, kad su se žalili što se njihovom decom niko ne bavi uveče, pa samo gledaju televiziju i igraju igrice.

Nemojte, molim vas, da pomislite da se žalim! Ne, nikako!

Presrećan sam što radim u školi, i žao mi je što do penzije imam još samo 17 godina.

Autor: Ljubinka Nedić

Izvor: klotfrket.com

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


112 komentara na "Dnevnik prosvetnog radnika, oktobar 2023.

    1. Anita kaže:

      Nažalost ili sreću živa istina.

  1. Neko iz druge struke kaže:

    Kada bi se svi zalili toliko koliko prosvetari ne znam gde bi nam kraj bio. http://localhost/symbiotica/zelena-ucionica/old/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_scratch.gif
    Barem troje ljudi iz svoje okoline znam koji bi sve dali samo da se zaposle kao prosvetni radnici, a vi koji vec radite samo kukate i govorite koliko vam je lose. Ako vam se ne svidja taj posao, nadjite drugi posao koji ce biti bolje placen za manje utrosenih radnih sati, ipak ste fakultetski obrazovani i dovoljno sposobni da mozete naci nesto bolje, jer je vas posao los. I zasto biste bili mazohisti i sebe maltretirali, a i ostale ljude smarali svojim ironicnim tekstovima i zalbama? http://localhost/symbiotica/zelena-ucionica/old/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_unsure.gif
    Prestanite vec jednom da radite stvari koje ne zelite i ne volite i pokrenite sebe i uradite nesto i za vas i za ostale ljude koji igrom slucaja dolaze do ovakivih i slicnih tekstova i samo se pitaju dokle ce to ici. Mnogo vise ljudi rade mnogo gore poslove, sa istim ili boljim diplomama, ali niko nista ne prica o njima niti ispoljavaju svoju mrznju preko drustvenih mreza i interneta. Niste jedini ali ste ubedljivo najbucniji i najdosadniji.

    1. Anonimni kaže:

      Strasno,kad neko ne poznaje nesto ,a komentarise.

      1. Snow kaže:

        Ne, strasno je sto u prosveti rade ljudi koji niti vole pedagogiju, niti vole rad sa decom, a ni po cenu glave nece da oslobode radno mesto nekom ko bi zaista uzivao u tom poslu.

        1. Boba kaže:

          Zato što nemaju alternativu.

          1. Direktor škole kaže:

            @Boba uvek postoji alternativa
            alti tačno je da retki imaju samopouzdranja da napravimo korak više. (suviše smo prestrašeni)

        2. ja kaže:

          Najpre nemate ni malo smisla za humor kada na ovako duhovit tekst bljujete toliku vatru.A veoma rado bih ustupila na par meseci vama moje mesto nastavnika , pa onda komentarisite koliko hocete. Svima bode oci broj casova, ali se nas posao tu ne zavrsava. I ne zelim dalje da se pravdam nekome ko je ocigledno neobavesten.

          1. Direktor škole kaže:

            Do prvog avgusta dovešću vam 8 kandidata kvalifikovanih, radno sposobnih i spremnih da se svom energijom uhvate u koštac sa problemima.
            Ne sumnjam da ste Vi sposobmi i da ćete na tržištu rada naći mesto koje vam pripada.

        3. Prosvetar + Privatnik kaže:

          Takvo nebulozno uopštavanje odražava teži oblik ograničenosti poimanja stvarnosti kroz crno-belu prizmu.

        4. prosvetni radnik kaže:

          Taj neko bi uživao,odprilike,3-4 dana.A onda bi video kako ga ponižavaju sa svih strana.Učenici koji traže ocene,roditelji,koji su isto tako završavali kao njihova deca,pa ostali…takvi kakvi su…Besmisleni seminari,papirologija…Sve je ovo gore tačno..Svaki prosvetni radnik bi uživao da radi u normalnim uslovima.

          1. Zhel kaže:

            Moje iskustvo kaže dve nedelje “medenog meseca” a onda kreće

          2. Ajde? kaže:

            I mi ostali bismo uzivali da radimo u normalnim uslovima…

          3. Direktor škole kaže:

            @prosvetni_radnik
            Jasno ste opisali ne to da su deca (roditelji, direktori, ministarstvo, … ko sve ne) nemogući
            već to da ste vi nesposobni da svoje zadatke izvršavate na profesionalan način.
            – Učenici imaju pravo da traže zaslužene ocene.
            – Roditelji da se bore za svoju decu.
            – Seminari i papirologija ne da vam serviraju ‘tabletu znanja’ već da vas podsete koliko je bitno usavšavanje (ne samo Vas)
            – Mi nastavnici treba da budemo samo “časni profesionalci”

        5. Anonimni kaže:

          Volim te što generalizuju stvari i znaju da niko u prosveti ne voli decu i svoj posao.Ja obožavam decu, imam troje i svoj posao takodje, ali smatram da takvi površni i neupućeni tipovi i doprinose da se ljudima koji rade jedan važan posao za budućnost svih, ubije i poslednji tračak entuzijazma.A što se tiče čuvanja radnog mesta, pa zar i ministri ne drže grčevito svoje fotelje, a redjaju neuspehe i to za koje pa
          re.

        6. Marko kaže:

          Svasta, dakle u zatvoru rade samo oni koji vole prestupnike, a u diskoteci samo oni koji vole disko muziku i sl.

      2. Boba kaže:

        Ne mešaj se u stvari koje ne razumeš.

      3. Anonimni kaže:

        Ne pričaj o bransi prosvetara… skoluj se, napreduj kontinuirano u poslu, struci, trpi nevaspitanu bahatu, lenju, tudju decu, ciji roditelji im ne mogu nista a kamoli da ih nauce radnim navikama, a da ne govorim o satima pripreme, pregledanju vezbi i kontrolnih, pripremi, stampanju, ilustrovanju i primeni brojnih tehnika i tehnologija ne bi li im nesto uslo u glavu… izvolite samo jedan dan u ucionicu… neubedljivi smo jer nemamo kintu kao advokati .. , koji sve iza kulisa zavrse, zatim smo prevareni od poltronskih i nedovoljno reprezentativnih vodja sindikata sa pogresnom taktikom , razjedinjenoscu svih i svega, i roditelja koji treba da plate skolarinu pristojnu pa neka im se skoluju deca privatno, neka se privatizuju skole, opa ce uciti deca kad plate 1000 evra godisnje.. kao i sve drugo, ordinacije lekara, deciji vrtici, skolice jezika, racunara, tako i sve druge i nstitucije obrazovanja…

    2. Jasna kaže:

      Evo ja nudim i tebi (neko iz druge struke) i ko jos hoce da se menjamo sa poslom (ali posteno da radis), platu zadrzava svako svoju, a i nema veze ako niste zavrsili posteno skolu i ako nemate ni fakultet, u suprotnom jos bolje.

    3. Prosvetar + Privatnik kaže:

      Kao što mi ovdašnje ime kaže i uz neoborivu činjenicu da nikad ne kukam, a uvek radim, iskustveno sam sposobna da uporedim privatluk i rad u državnoj školi.
      U privatluku nije bitno obrazovanje, nego samo umeće poslovanja ili da se dobro radi neki zanat. Odgovornost je isključivo prema sopstvenom novcu. Pravila postavljate sami osim onih koje vam po obavezi nametne država. Bitno je znati milion fora da se preveje državni aparat koji privatnicima uporno stavlja klipove u točkove. Teško je naći vredne i poštene radnike. Izdaci su ogromni i izvlače vam zarađene pare na sve strane. Posao je uvek neizvestan ma koliko ga dobro radili jer je kriza očigledno večita. Potrebno je znati poslove bar pet različitih struka da bi se uspelo u privatnom poslu, a takvo znanje je retkost. Ako želite da svi zaposleni doprinose razvoju firme, zapošljavajte isključivo najrođenije i probrane prijatelje za koje ste se uverili da vam žele dobro i iskusnog knjigovođu kojeg treba dobro da platite da svoje iskustvo upotrebi u vašu korist. Zavisite samo od sebe i uspevate onoliko kolike su vaše sposobnosti.
      U državnoj školi, izuzetno je bitno i obrazovanje i umeće da se dobro snađe u najnepredvidljivijim situacijama. Odgornost je ogromna. Pravila vam postavljaju drugi i ako se usudite da ih postavite sami, nećete dobro proći kod nadležnih, štaviše, možete da nadrljate kad poželite da ispravite nešto što sistemski nije dobro rešeno. Retkost je imati kolege koji će vas podržati u bilo čemu jer su zabrinuti isključivo za svoje zrnce sigurnosti i para. Retkost je naći direktora koji ima svoje ja i ne donosi odluke koje mu nameću oni odozgo. Primorani ste da trošite svoj novac za sredstva u radu. Uvek ste u neizvesnosti da li ćete imati punu platu jer je plata u prosveti promenljiva kategorija. Isto važi i za zaposlenje. Možete izgubiti posao za tili čas bez ikakvog prava na otpremninu. Možete izgubiti posao zbog nameštaljki osvetoljubivih roditelja ili đaka zbog ocene. Možete izgubiti posao zbog nameštaljki političkih neistomišljenika. Možete izgubiti posao zbog toga što neko ubaci nekog svog preko veze, a taj ima više godina radnog staža pa vas potuče u broju poena za ostanak na poslu. Nametnuta pravila su čisto formalizovanje rada, svode se na neku glupu novokomponovanu papirologiju umesto na suštinu obrazovanja i vaspitanja. Nikad posle nastave nemate slobodnog vremena jer uvek nešto mora da se odradi za sutradan. Iscrpljeni ste zbog razuđene pažnje koja je posledica stalnog kontakta sa više osoba istovremeno na času. Uživate u svom poslu i pored svega toga jer znate da time doprinosite obrazovanju mladih koje će u budućnosti nositi teret razvoja države. Uvek na kraju krajeva zavisite od drugih ma koliko pokušavali da donosite i neke samostalne odluke. Nikad vam pravila službe ne dozvole da uspete u poslu onoliko kolike su vaše sposobnosti.
      Kad sve saberem i oduzmem, da bi neko donekle postigao skoro pa sigurnu mesečnu zaradu dostojnu čoveka i da bi ostao donekle slobodan i najviše moguće zdrav u glavi, mora da kombinuje privatluk i državni prosvetarski posao jer nijedan od njih nije sigurna oblast življenja.
      Za psihu je to odlična kombinacija, ali je fizički često neizdržljivo do same granice kolabiranja.
      (p.s. ovaj komentar je napisala samohrana mama bez alimentacije, prosvetni radnik i zanatlija, koja se dovija na trista poštenih načina da sastavi onu širom popularizovanu, a nepostojeću prosvetarsku platu za kojom mnogi neprosvetari čeznu dok zavide prosvetarima izdaleka i bez preciznog uvida u realno stanje stvari)

      1. Valentina kaže:

        Bravo!

      2. Direktor škole kaže:

        @Prosvetar_+_Privatnik
        http://localhost/symbiotica/zelena-ucionica/old/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif

        1. učiteljica kaže:

          Direktore, imaš li prazno mesto za učiteljicu? 🙂 Imam sjajne reference 🙂 Seoska škola bi bila idealna 🙂

    4. BOG kaže:

      Kako umes da pametujes,koja li je tvoja struka-politicar(POTRCKO neke stranke na vlasti)sa osmogodisnjom skolom i nekim kursom.Covek je istinu napisao i to jeste tako…

      1. Misa 13 kaže:

        Radi za 15000 do 20 000 hiljada mesecno sedam dana u nedelji po 12 ili 16 casova pa bih te pitao da li bi se bunila za tvoju prosvetarsku platuhttp://localhost/symbiotica/zelena-ucionica/old/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wacko.gif

        1. Betmen kaže:

          Da si ucui skolu na vreme, ne bi radio 12-16 h dnevno za 15000-20000 sedam dana nedeljno.

          1. Anonimni kaže:

            Ovo je vrlo bahat, gnusan i cinican komentar imajuci u vidu da zivimo u drzavi u kojoj je vise od trecine ljudi nezaposleno, od cega ne mali procenat cine i visoko obrazovani ljudi.

          2. Direktor škole kaže:

            @Betmen
            Treba imati razumevanja, ne daje svakome život mogućnost da bira.
            Neretko su naše diplome precenjene, da li ih svi još uvek zaslužujemo?

        2. Djuka kaže:

          Radim na gradjevini 10-12h dnevno, 6-7 dana u nedelji, kod privatnika, neprijavljen, bez zdravstvenog osiguranja. Ozenjen sa dvoje dece.
          Imao sam priliku raditi u obrazovanju kako u osnovnoj, tako i u srednjoj skoli.
          I znas sta bih ti rekao: onaj ko nije radio u skoli, samo da se pokrije usima i zacepi gubicu, jer nema pojma o cemu prica. Kada me neko pita zasto ne pokusam da nadjem posao u skoli, dodje mi da mu razbijem njusku, zato sto su to obicno ljudi koji su od skole videli samo veliki odmor, pa valjda misle da i nastavnici samo to vide u skoli.
          Odgovorno tvrdim da je lakse raditi 10h na lopati nego odraditi 5 casova nastave u bilo kom odeljenju, bilo koje skole

    5. Direktor škole kaže:

      @neko_iz_druge slažem se sa vašim zapažanjem.

    6. Nezaposlena prosvetarka kaže:

      Nista me ne iritira toliko kao sintagma “fakultetski obrazovani”.
      Da su tekstovi puni ironije jesu. Da je posao tezak, jeste. Zalbe nisu upucene na racun svih roditelja i sve dece i svih nadredjenih, vec samo “vama”, “vasoj deci” i podrsci onima kojima je “vi” dajete.
      Dalje, nikako ne treba dozvoliti deci da idu u skolu gde sa njima rade oni koji svoj posao ne vole, koji ne umeju da prenesu znanje i ocene. Postarajte se za njihovo obrazovanje, vi, koji to bolje umete i koji nemate ni probleme, ni ironiju, ni zalbe, vec samo dovoljno vremena da citate ono sto vam je dosadno i sto vas smara, a jos i maltretira. Za papir se ne sekirajte. Dobice diplome, to je sigurno.
      “Mnogi ljudi, rade mnogo gore poslove sa istim ili boljim diplomama”. Doziveli ste da i Vas prosvetni (ne)radnik citira. 🙂 Od kad se diplome dele na bolje i gore?

  2. aleksandra kaže:

    Savršeno…ja bih još dodala ovo
    Ne žalim se ja.Mi smo u prosveti i dalje povlašćeni.Ne radimokao drugi.Imamo i letnji raspust,doduše dez plate, i zimski ( takođe bez plate ).A tu je iuskršnji,taman da ofarbam onih 5 jaja. …itd,itd

    1. Lily kaže:

      To – bez plate, koleginice…je l to Vaš predlog?

  3. Glas iz škole kaže:

    … i najpismeniji. Kome se ne sviđa, ne mora da čita! Mi se samo šalimo na nas račun, a to uopšte nije loše. Oslobađamo se napetosti, stresa, loše energije, ipak treba da radimo sa decom do … godina. Čuvajte zdravlje kolege, pišite, mislite pozitivno i samo polako!

    1. Sholzhenjicinov kaže:

      Svaka cast pojedinim prosvetnim radnicima koji predano,dosledno rade svoj posao,kojima to i nije samo ”posao” vec dozivljavaju veci smisao uprkos zrtvovanju i odricanju.Bogate i tu decicu,svoje bliznje,a i sebe same.
      ”Glas iz skole”-divan komentar i jos bolja poruka!http://localhost/symbiotica/zelena-ucionica/old/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif

  4. Prosvetarka (zato sto mora tako) kaže:

    Obracam se NEKOM IZ DRUGE STRUKE
    Vidi se da skoro nisi stupio/la nogom u skolu. Nemoj da mi pricas o kratkom radnom vremenu u skoli i dugim raspustima.Mozda radimo u prosveti 5 sati dnevno, ali bez pauza za kafu, setanja po gradu, bezanja pre kraja radnog vremena. Mi stvarno radimo pet sati. Na raspust idem 1. jula, u skolu se vracam 11. avgusta da bih kucala, stampala, planirala…Svakodnevno pisem, kucam, pregladam i kod kuce bar dva sata, ali to se ne racuna.. Nisam u skoli…Zelim vam svima sa istim i boljim diplomama (sta god to znacilo, jer ko si ti da meris diplome) da se zaposlis u skolici, radis sa decicom i njihovim simpaticnim roditeljima, trpiis externe i druge svakodnevne inspekcije i da odes, tj docekas normalan penziju…

    1. Direktor škole kaže:

      @Prosvetarka_(zato_sto_mora_tako)
      da se ne lažemo posao prosvetnog radnika nije lak, ali nije ni golgota kakvog ga neki predstavljaju. Živ sam svedok da postoje pojedinci koji su rođeni za taj poziv i nažalost duga većina koja je promašila zanimanje (uključujući i Ljubinku).

      1. Ljubinka Boba Nedić kaže:

        Direktore, slabo čitate, rekla bih http://localhost/symbiotica/zelena-ucionica/old/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cool.gif
        Možda je vreme da krenete.
        Nemate pojma koliko oplemenjuje http://localhost/symbiotica/zelena-ucionica/old/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yes.gif

      2. Bivsi prosvetni radnik kaže:

        Posao prosvetnog radnika se pretvorio bas u Golgotu! Zato sto nam se sistem obrazovanja poslednje dve decenije sistematski unistava besmislenim zakonima, pocevsi od nacina ocenjivanja, opravdanja casova, vaspitno-disciplinskih mera, nepotrebne papirologije i cuvenih strucnih usavrsavanja! I onaj ko je, kako kazete “rodjen za taj poziv”, posle par godina rada u prosveti, ogadice mu se toliko da nece hteti proci ulicom u kojoj se nalazi skola. Ako neko pusti glas na bilo koji nacin, odmah drvlje i kamenje, kako od nadredjenih, tako i od ekipe sa jedva zavrsenim osnovnim skolama i drugih socijalnih slucajeva. Mislim da je sa Vase strane toliko ruzno sto ovako javno omalovazavate jednu zenu, profesorku, koja je samo suvu istinu rekla na duhovit nacin. Ali Vi ste samo jedan DIREKTOR, koji se ne razlikuje od svojih kolega po sprovodjenju ovih nakaznih prosvetnih odredbi. Tako da ne treba da se cudimo…

        1. Ljubinka Nedić kaže:

          Hvala na komentaru, ali ne može ‘Direktor škole’ mene da omalovaži http://localhost/symbiotica/zelena-ucionica/old/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wink.gif
          Nije to u njegovoj moći http://localhost/symbiotica/zelena-ucionica/old/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_whistle3.gif

  5. profesorka kaže:

    “Neko iz druge struke”, bilo bi super da usmeris svoj gnev prema onima koji su krivi sto se osecas tako jadan/na, bes je dobar, vodi u pobunu, samo je vazno pronaci za cega i protiv koga je vredno boriti se… ako ne razumes, pitaj nekog profesora da ti objasni!

  6. dejan kaže:

    Od ovih ,,pismenih” , ,,postenih” i ,,radnih” iz druge struke nana cveta drava. A zbog tako ,,pametnih” roditelja iz druge struke i imamo ovako ,,pametnu i vaspitanu” decu. Jer ti ,,pametni” iz druge struke su sada pametniji od nastavnika u skoli i bolje znaju kolko njihova deca ,,znaju” i za koju ocenu su zasluzila. Pa valjda zato i imamo ovoliko mladih ,,strucnjaka” na raznim Megatrend i ostalim plati i uzmi diplomu fakultetima. Ja im cestitam od srca na njihovoj ,,pismenosti i vaspitanju” a njihovim roditeljima iz druge struke na ,,trudu” ulozenom u ,,vaspitanju” svoje dece.

  7. Biljana Dugonjić kaže:

    TAČNO,SKORO I SADA JE TAKO (to sa pisanjem i sl.)-SVE U SVEMU -ŽALOSNO I SRAMOTNO! ZNAČI-SVI ĆEMO POMRETI NA POSLU,KAKO NE BI U DRŽAVI BILO PENZIONERA! DIVOTA JEDNA ! B

  8. Petar Blagojević kaže:

    Tako se piše o prosveti. Odmah se pozna da li je tekst pisao školski nastavnik, školski pedagog, ili neko iz školske uprave.

    1. Aleksandr Solzhenitsyn-Sholzhenjicinov kaže:

      Ili neki passengerhttp://localhost/symbiotica/zelena-ucionica/old/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wink.gif

  9. Prosvetni r(j)adnik kaže:

    Poruka onom iz “druge struke”,očigledno da nikad nisi išao u školu,daj bože i da si u predškolsko išao, jer očigledno da nemaš pojma kako je to zahtevan i težak posao,koliko zahteva strpljenja i samoodricanja,jer mi ne radimo samo u školi nego i kući.Država je “deci” dala sve ovlašćenja da mogu da nas psuju,biju,maltretiraju,i da se iživljavaju na prosvetnim radnicima a da se pri tome pozivaju na zakon koji ih tako lepo štiti.Da ne pričamo o roditeljima čija deca ne dolaze u školu uopšte i onda se pojave na kraju godine kukajući kako treba toj deci pomoći da ne budu na ulici.Zna se čija su to deca,to su deca onih roditelja koji su na sumnjiv način preko noći postali novopečeni bogataši i oni svojoj deci sami govore da im škola i ne treba jer će tata i mama da im kupe diplomu.Žalosno je što takvih kao što si ti ima mnogo,verovatno ti deca,ako ih imaš,i ne idu u školu jer ćeš ti da ih izdržavaš do njihove 30-40 godine njihovog nepismenog života.Baš te žalim,nisi ni svestan koliko si u svom životu propustio što nisi išao u školu.Mnogo toga bih još imao da ti napišem ali ne vredi ti to ne bih razumeo.

    1. Sholzhenjicinov kaže:

      http://localhost/symbiotica/zelena-ucionica/old/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gifhttp://localhost/symbiotica/zelena-ucionica/old/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif

    2. Aleksandr Solzhenitsyn-Sholzhenjicinov kaže:

      http://localhost/symbiotica/zelena-ucionica/old/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif

    3. Anonimni kaže:

      @za Prosveti r(j)
      “…mi ne radimo samo u školi nego i kući.”
      “…ti to ne biH razumeo.”
      I Vi se usuđujete da nekoga vređate zbog “neobrazovanosti”?! http://localhost/symbiotica/zelena-ucionica/old/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_unsure.gif
      Hm, poprilično jadno!
      Pothitno pravopis u ruke, prosvetni r(j)adniku!

      1. Boba kaže:

        Kaže se pod hitno, a ne pothitno. Čovek je verovatno žurio dok je pisao Možda je i pripadnik
        stare garde kojoj je natureno da pred penziju savladava gradivo softversko inžinjeringa kako bi
        radio u školi. A koji je tvoj izgovor?http://localhost/symbiotica/zelena-ucionica/old/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_mail.gif

        1. Boban kaže:

          Možda je žurio ili pred penziju ili na godišnjem odmoru, ali to ne sme biti izgovor za ovakve pravopisne greške. Šta je sa znacima interpunkcije i razmacima posle njih, sa kompozicijom rečenica, zarez ispred “i”… Ne bi mi to smetalo da je u pitanju mašinbravar ili individualni poljoprivrednik. Prosvetni radnik (svejedno koji predmet predaje), ne sme pisati ovako. Ovakav stil pisanja je bruka za vašu profesiju, nezavisno od poruke koju je hteo da prenese.

  10. NISAM IMAO UCITELJA kaže:

    E stvarno ste sasavi i gotivni…Ma ziveli vi nama jos sto godina,jer ste imali zivce za sve nas 🙂

  11. nastavnik kaže:

    Ovaj iz druge struke mora da je sa megatrenda! Ili je kuvar u nekom VC-u. Pametan i bistar, rečit, razume se u sve! Po njemu i njemu sličnim vidimo da je šljam isplivao na površinu, da pliva i vlada, a mi ne možemo da živimo od takvog smrada.Po njemu, njemu iz druge struke, koja li mu je to druga struka? možeš da radiš gde hoćeš, da biraš, nije važno da li znaš. Tako nam je i u državi. Pogledajte ko su nam ministri, ko su nam službenici državni. No, ništa čudno, kakav narod, takva i vlast i ta duga struka.Da li taj iz druge struke zna šta je struka. Ne zna, vidi se da ne zna i zato bi ga trebalo ustručiti.

    1. Anonimni kaže:

      Pogledajte ko su nam i nastavnici!

  12. snezana kaže:

    JA SAM SE PREPOZNALA !!!!!!!

  13. yasemin kaže:

    divan tekst. samo onaj ko radi u prosveti, može da razume zašto i pored tih pet sati, koji bi zaista trebali da budu stimulativni, prosvetarima je ipak teško. kad svaki dan 500 puta ponovite istu rečenicu, tako običnu, prostu, ali bezbroj puta,kad u učionici zuji kao u košnici, bez obzira što je čas zanimljiv, jer dobar čas izazva radost, smeh, komešanje, kad je tvoj rad nevidljiv, a kontinuirano se nastavlja još nekoliko sati kod kuće, kad stvarno, ali stvarno moraš da pročitaš sastav nekoliko puta, pa da uporediš sa onim prethodnim, pa i njega ponovo, da ne oštetiš dete, pa sedneš da pišeš pripreme i koristiš neke već urađene, zaista je olakšica, ali ti moraš nekoliko tih da pročitaš i da napišeš svoju, koja će sadržati po nešto od već viđenog, a ipak biti jedinstvena, misliš ti- najbolja, kad napišeš po četiri rečenice za sedam predmeta i još po deset rečenica za mišljenje, to je 38 rečenica samo za jedno dete. puta trideset.pa sve to u dnevnik i veliki deo u matičnu knjigu. a trebalo je pre svega te rečenice osmisliti, jer svako dete se razlikuje od onog prethodnog. pa legneš, a ono počne da kljuca neka dnevna situacija. možda je peri trebalo prići na ovaj način, žika je nešto potišten ceo dan, što mu ne priđoh, baš je ana ishitreno reagovala, dejana je to povredilo. moraću sutra više pažnje da posvetim… i polako, opet me brige uspavaju… nije prosvetni radnik mašina.nije ni lekar. on je čuvar dečjih duša,tragač za onim najboljim u detetu, on je čuvar porodoičnih tajni, rame za plakanje kad pas ugine. on je dečja bajka. ne zameram ljudima koji ne mogu da osete koliko odgovornosti, ljibavi, žrtve nosi ovo zanimanje. teško je razumeti , dok nisi u tim cipelama. naše su pohabane, krpljene, al duša, ejjj, duša ispunjena,raspevana, jer samo onaj ko radi sa decom, može da doživi čaroliju odgovornosti i oblikovanja , ali i vašu površnost, neznanje i lakomislenost.niste vi zli. vi nikada niste nosili naše cipele. zato ne razumete.

    1. Lepa proFina kci ;) kaže:

      Rasplakah se. Divno receno.

    2. Tarja Mitrovic kaže:

      Divan, dirljiv i iskren komentar. U njemu se nalazi najveca istina o ovom nasem pozivu. Birali smo ovaj posao jer znamo kakva je lepota i odgovornost praviti coveka od deteta. I da se ponovo rodim,izabrala bih isto. Ne treba se ljutiti na ljude koji ne shvataju svu tezinu ( i lepotu), ovog posla, jer je to u prirodi coveka. Svakome je svoje breme najteze…ali, ono sto boli je to, sto je drustvo toliko degradiralo ovu humanu profesiju, kao i to da su deca, poucena slikom drustva devalviranih vrednosti, sve manje zeljna znanja, a sve vise zeljna dobrih ocena i diploma, kao jedinog cilja i svrhe skolovanja.

  14. aleksandra kaže:

    Onaj ko nije bio u učionici ne može da zna šta je to prosvetni radnik
    Divno bi bilo kad bi se svako u tome oprobao uz prethodnu pedagoško-metodološku obuku. Posle toga ću želeti da pričam sa onima iz druge struke. A,do tada ne bih komentarisala druge struke. Hvala.

  15. Boba kaže:

    Poštovane kolege,
    ovaj tekst je samo na šaljiv način pokazao kakvo nam je stanje u prosveti i verujem da ste se
    prepoznali, ali i nasmejali. Međutim, ima i zluradih komentara, naročito onih iz drugih struka,
    koji rade u privatnom sektoru kod nekog robovlasnika, ili su i sami robovlasnici (da ne kažem
    gaulajtneri), i mogu da razumem njihovo zgražavanje kada čuju da mi u prosveti imamo
    odličnu platu, slobodan svaki vikend, celo leto i dobar deo zime koje provodimo po najlepšim plažama i skijalištima Sveta, svrsishodno usavršavanje, itd. Isto tako, ne veruju u urbane
    legende da tamo neki nastavnik ili učitelj ovog leta gubi fond, mora da radi i u trećoj ili četvrtoj školi jer je krajnje bahat i uživa da finansira javne prevoznike… Da završim: nemojte da se nervirate zbog ovih iz drugih struka. Oni imaju direktivu od svojih političkih otaca da troluju po
    forumima, da sve minimiziraju i da vas ubeđuju da vam je lepo i da nas AV vodi u najboljem smeru. Kada dotični postane Kancelar, ili doktor-Kancelar, a ovi iz drugih struka se pozapošljavaju u TENT-u i ostalim preduzećima i opštinskim upravama, opet će nam skidati od plate kako bi se finansirali oni koji ne rade ništa.
    Pozdrav svima i, ako idete negde na letovanje, bućnite se i za mene.http://localhost/symbiotica/zelena-ucionica/old/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif

  16. Biljana kaže:

    Šta ste se raskukali , ja radim u prosveti 20 godina. Pre toga sam radila kod privatnika ovde i na Kipru. Ja sam imala sreću da sam bila prijavljena, ali poznajem mnoge koji već 20 godina rade, ali nisu prijavljeni, primaju mnogo manje plate od nas i od toga polovinu dobiju na ruke ,a polovinu moraju da potroše kod gazde.Ko njih pita za vikende i godišnji odmor! Na Kipru sam radila restoranu 4 meseca bez slobodnog dana, u osam odem na posao, a vratim se sa posla u dva noću- ako imam sreće da je gostiju manje od 700, samo da spomenem na tih 700 gostiju je radilo nas troje! Nije da ne razumem o čemu pišete, jasno mi je da smo mi prosvetni radnici- koji su nosioci osnovne delatnosti škole- diskriminisani u odnosu na sve druge radnike škole. To kažem jer znam da ni direktor, ni pomoćnici, ni pedagog, psiholog, pravnik, administrativni radnici ….ne kupuju papir, olovke, selotejp,…..kompjuter, da bi radili svoj posao u školi, a većina nastavnika mora to da kupuje! Čistačica ne kupuje metlu, usisivač, sredstva za higijenu…da ne nabrajam dalje, ko zna zna, ko neće da zna ne vredi pričati! Ono što hoću da kažem da ima mnogo ljudi koji misle da nam je sjajno i rado bi se menjali sa nama jer misle da ništa ne radimo ( vrlo rado bih ih pustila , posebno u prvi razred u septembru), ali setite se da ima ljudi koji su u mnogo gorem položaju od nas! Tek kada počnemo da mislimo i na prava ostalih i uvažavamo njihov rad i drugi će početi da nas podržavaju i uvažavaju!

    1. Jovana kaže:

      Koleginice… Time što se žalimo na loše uslove u kojima radimo, ne omalovažavamo druge profesije. Niti sam ikada naletela na negativne komentare prosvetara kada se piše o lošim uslovima rada u kojima rade ljudi koji nisu zaposleni u prosveti. A razlog zbog kog su tako česti tekstovi o (ne)uslovima u kojima radimo je upravo medijska hajka na naš poziv i na nas lično. Prosvetari žele da se odbrane i da promene tu negaivnu sliku o našem poslu. Nije se desilo da se nađem u društvu nepoznatih ljudi (slava, rodjendan…) a da me verbalno ne napadnu i pokušaju da me omalovaže čim čuju čime se bavim. I to neretko vrlo povišenim tonom, apsolutno ničim izazvani. Ja sam nasmejana osoba vedrog duha i svoj posao OBOŽAVAM, bez obzira na sve što se dešava, ali mogu da potpišem svaku reč svojih kolega koji su komentarisali. Baš zato što volimo svoj posao nas ovo toliko i pogađa. Razmislite o tome, koleginice, pre nego što sledeći put zauzmete takav stav o ljudima sa kojima delite muku. A radnika i neradnika i onih koji vole ili ne vole svoj posao ima u APSOLUTNO SVAKOJ PROFESIJI. Pozdrav!

  17. Bill Gates kaže:

    Da jako teško pada raditi 17 časova. Al nedeljno! Kojih 6 fakulteta? Koje stručno usavršavanje? Ko je stručan? Pa bre deca vam u 3. razredu nepismena, bitange jedne! Da je pravde i prava u ovoj državi davno bi 90% vas bilo na ulici. Džabalebaroši jedni. Sve stručnjak do stručnjaka! Jedino i čemu ste vi stručni je kukanje.

    1. vesna kaže:

      Postovani Bill Gates,
      tesko je Vama da razumete ovaj tekst,Vi ste puni para kao brod ( ili ste se lazno predstavili, to ste bar u skoli naucili kako treba sebe predstaviti “svojim imenom i prezimenom”), posto ste vidim pismeni i umete fino da se izrazavate verovatno su Vas u skoli tako naucili ti isti nepismeni nastavnici (bitange) a verovatno ste i Vi bili u tom 3. razredu koji pominjete,a posto su ta deca i Vasa a ne samo nasa (Verujte moja deca licno su pismena a idu u te iste skole gde rade dzabalebarosi i bitange) valjalo bi se setiti da i roditelji imaju nekakve obaveze prema svojoj deci a ne samo da ih posalju u skolu i kupe im potrebne knjige i patike kako bi se razlikovali pa ako imaju bolje da mogu da zadirkuju druge,postovani Bill Gates valjalo bi da odete na neki fakultet , trudom dobijete diplomu, zaposlite se kao prosvetni radnik pa onda imate puno pravo da …… pricate sta hocete , sramota za takvu licnost da nesto ovakvo napise ,
      pozdrav

    2. Ljubinka Boba Nedić kaže:

      Zanimljiv ste nick izabrali, Bili 😉
      Čudo jedno koliko izbor nicka govori o čoveku.
      Voleli biste da ste uspešni kao Gates, za ne? Razumljivo. Ko ne bi?
      A opet, manirima više podsećate na Marjana Rističevića. Šta ćete, ne može čovek da bira kakav će da se rodi.
      Pa opet, može da bira kakav će postati, a tek što može da bira kako će pisati – čudo jedno!
      Ček, ček… Ovo je trebalo da bude odgovor na vaš komentar?
      Ah, pa vaš komentar uopšte ne zaslužuje ozbiljnije razmatranje, a kamoli odgovor 🙂

      1. Boban kaže:

        Kakav maestralan komentar!
        Bravo, Ljubinka!
        Ovaj komentar mi se više sviđa čak i od samog članka, nevezano sa time da li se slažem sa Vama ili sa Bilom. Marjan Rističević je najjači.
        Jedino sa čime se ne slažem sa Vama je da svako “može da bira kako će pisati”. Ako neko ume da piše sa stilom, onda ume i bez stila, ali to je jednosmerna ulica. Suprotno tvrđenje ne važi.

    3. Anonimni kaže:

      biolog Istina je da postoje ucenici koji su nepismeni u trecem razredu,ali morate znati da im je to omogucio zakon o skolstvu.Ucenik se ne sme obarati u prvom i drugom razredu,nego se automatski prevodi do treceg,bez obzira na postignuti uspeh.U slucaju da je dete totalni nepohadjac ,prevodi se iz prvog u drugi,a zatim iz drugog u treci razred.Tako se dete bez dana nastave nadje u trecem razredu jer mu to zakon omgucava.

    4. Persa kaže:

      Ma, breee, skolarinu ces placati kad se obrazovne institucije privatizuju, pa ces da sedis i pises i vezbas sa detetom po ceo dan, a ne da se igra sa tabletom kod roditelja a mi da ga naucimo kao madjionicari.

  18. e sine jedini... kaže:

    samo se vi tesite kako radite ekstremno tezak posao.Doduse ,nije lako ni to obavljati,ali ukoliko nisi za to,radi nesto drugo i pusti druge da rade.Barem ja to mogu da kazem kao medicinska sestra koja sam posao koji volim i obozavam radila tri dana po 12 sati pa dan jedan slobodno,i za 96 sati rada kao kobila,dobila 7 hiljada sa kojim nisam mogla ni stan da platim.A da nisam sela i da sam trcala da svima i previjem i operem ,radila sa najvecim bacilcinama na svetu,jos i bremenita,a opet sa dovoljno osmeha i postovanja da svakome pridjem i kazem dobar dan i da mu se obratim kao covek.
    Imate toliko mogucnosti da vaspitate decu,samo ako zelite ako ste ucitelji ali ne samo toga sto predajete nego i zivota.Ja poznajem jednu profesoricu filozofije u mitrovici kojoj dugujem svo svoje znanje o zivotu i ono sto je najbitnije da volim sebe i da budem srecna i sa malim stvarima.Zena se nikada,nikada nije pozalila na ponasanje dece,nikada nije vikala na nas ali nije ni morala-kada je pricala,svi smo bili hipnotisani,kakav telefon kakvo sta,ti nju slusas i postajes heraklit i hipokrat u momentu…za nekog realno prosveta nije a vi se zalite koliko hocete.nabacano je pomalo sto sam napisala ali mislim da je dovoljno jasno i razumljivo

    1. ahm kaže:

      Ko se tesi ? Ljudi se samo sale kako bi lakse podneli svakodnevnicu !Sigurna sam da se med.radnici nikada medjusobno ne sale , zar ne ?
      Svaki posao na svetu je ‘ekstremno tezak’ , pod uslovom da se trudis da radis kako valja , a ne samo da otaljavas ! Slazem se sa tobom da za nekog prosveta realno nije , a isto to se moze reci za medicinu.
      I zasto mislis da mi za decu nemamo osmeha i postovanja ? Naravno da im se obracamo kao ljudima , pa nisu stoka valjda ?
      Kako si ti imala dobra i losa iskustva u skoli , tako i ja u bolnici.
      Placeni smo previse malo i ‘mi’ iz skole i ‘vi’ iz bolnice.
      Valjda nesto promeniti i nekako se organizovati , a ne da se medjusobno pljujemo

  19. učiteljica kaže:

    Pa,valjda je i prosvetarima dozvoljeno da se požale na tešku svakodnevnicu?!Pa i mi smo samo ljudi od krvi i mesa.Čini mi se da je svim ostalim strukama oprošteno i dozvoljeno da “kukaju”,ali kada to rade prosvetari,onda to MNOGO smeta.
    Volim ovaj posao i opet bih izabrala isti.Ali,priznajem da je često MNOGO teško raditi ga kvalitetno i odgovorno.Možda zbog toga što ne proizvodimo mlečne proizvode,mesne prerađevine, ni slatkiše već učestvujemo u formiranju dobrih,sposobnih i poštenih mladih ljudi.

  20. Bea kaže:

    Ja volim što sam prosvetni radnik.
    Kad poĉne čas,trknem na kaficu u obližnji kafić, igram igrice ili ĉetujem sa ostalim prosvetnim radnicima koji u isto vreme imaju čas. Na letovanje idem 2 puta obavezno, jednom u junu, kad su niže cene i jednom sredinom septembra(jeftino). Tako i zimi. Sačekam da prodje raspust,pa kad pojeftini, ja skijam, skijam…
    Razumem ove druge (iz drugih struka) što me kritikuju. Njima kad počne “čas” nema telefona, kafe, igrica, a i letuju samo u julu i do pola avgusta kad je najskuplje!

  21. vaspitac kaže:

    Zalosno je sto svi samo znaju da pljuju po drugima i osudjuju tudje reci i postupke,volela bih da svi sagledaju stvari iz druge perspektive…prosveta je tu gde jeste,kao i zdravstvo,sudstvo i sve ostalo u ovoj nasoj drzavi,ali iz tih ‘losih’ skola i od tih ‘losijih’ prosvetara i dalje odlaze skolovana deca i sutra obrazovani ljudi koji ma sta zavrsili nemaju mogucnosti da iskoriste i unovce svoje diplome,a vecina ce pomenuti nekoga od svojih ucitelja,nastavnika,profesora kao nekoga ko im je pomogao u zivotu…zalosno je sto je ljudi imaju toliko lose misljenje o skolstv,ne moze se nista na osnovu par slucajeva globalizovati! Pozdrav za sve koji razumeju druge

  22. ahm kaže:

    Kada god ne valja-raspali po prosvetarima ! Sve je ODMAH bolje i sve se , nekako volbesno , samo od sebe , resi ! A i mi , prosvetari , trebalo bi da radimo pro bono 100 posto radnog vremena

  23. Budući nastavnik kaže:

    Prosvetni radnici, ne treba padati na provokacije. Ljudi će uvek pričati, uvek će tražiti nešto loše jer svetu se stvarno ne može ugoditi. Naravno da nastavnici ne valjaju kada razmažena deca dolaze kući i žale se kako “nastavnik ima nešto protiv njih”, “oni znaju za bolju ocenu, ali nastavnik ih je oštetio”. Naravno, roditelji moraju ugoditi svojoj razmaženoj dečici.
    Svima iz “druge struke” želim poručiti da ljudi nisu isti. Ako ste imali loššeg iskustva sa jednim nastavnikom ne znači da su svi ostali isti. Treba i pomoći nastavnicima tako što će deca kod kuće dobijati primer kako se treba ponašati. TAda bi verovatno više naučili u školi.

  24. Ja kaže:

    Nepotrebno se prepirete… Takoreci presipate iz supljeg u prazno. Niti ce oni iz “druge struke” ikada moci da shvate o cemu prosvetari govore,niti ce prosvetari ikada uspeti da objasne drugima svu tezinu i delikatnost svoga posla. Svakome je njegova muka najteza i briga najveca. Nevolja je u tome sto smo svi postali tako netrpeljivi i sto mrzimo jedni druge,umesto da se uzajamno podrzavamo. Po sistemu: ” Nije meni krivo sto ja imam malu platu i puno posla, vec sto drugi ima vecu platu, a ne radi nista.” Tipicno za nas – da komsiji crkne krava… Uvek bilo i bice. Takvi smo mi Srbi…

  25. Suri kaže:

    Strašno je što se greške pojedinih kolega lepe globalno prosvetnim radnicima, pa se daje za pravo neobaveštenima da ih razapinju svako malo na krst. To vam je isto kao kada je za loše sašiven predmet kriva krojačica iz drugog mesta…

  26. Sin Katica kaže:

    Nemam običaj da se priključujem debatama, ali “vučete me za jezik”….
    Moja majka je otišla u penziju (dragom Gospodu hvala!) kao učiteljica sa najodgovornijim mogućim odnosom prema poslu i kao radnik za primer u svakoj prilici (ne zato što ja tako kažem, nego zato što postoje objektivni pokazatelji njenog postignuća).
    Srce mi se cepa kad osetim razočarenje u njenom glasu, vidim je ponekad onako slomljenu nakon svih stresova i “slučajeva” sa decom i roditeljima, kolegama i nadzornicima, direktorima i pedagozima….da ne nabrajam više.
    Naravno, ona se požaliti neće, ali retki su oni koji poštuju to zalaganje, koji pamte šta im je učitelj značio za čitav život i koji se sete da se makar jave na ulici kada se sretnu…
    Nije samo prosvetarska profesija u našoj zemlji dovedena do apsurda i ruba egzistencije, ali bih volela kada bi ljudi imali više razumevanja….. Ipak su u pitanju njihova deca i škola ne bi trebalo da bude nešto drugorazedno, nebitno i periferno….
    Mnogi od te škole očekuju čuda, ni malo se ne bave svojom decom kod kuće, a onda svale svu krivicu i daju sebi za pravo da pljuju…
    Iskreno, na osnovu svog iskustva o maminom poslu tokom odrastanja i nešto malo svog iskustva kao predavača (tri sedmice u osnovnoj školi, kao zamena profesoru engleskog koji je bio na bolovanju)- NEMA TIH PARA KOJE BI ME ZADRŽALE DA RADIM U ŠKOLI!!!
    Već je neko rekao: “Izvolite, probajte, uverite se”….
    Mami i mnogima koji su njoj slični SKIDAM KAPU!!!!!
    Bilo mi je teško da poverujem da ona jedva čeka da ode u penziju…. E, kad takav zaljubljenik “beži”-jasno mi je kakva je škola u današnje vreme.
    Verujte, ni nalik onoj u koju sam ja išla……
    Svaka čast za duhovit tekst! Jedna moja prijateljica, defektolog, reče: ” Da nije tužno, bilo bi smešno”….
    Srdačan pozdrav!
    Katarina

  27. Sin Katica kaže:

    Da se malo našalim i ja:
    Postoji rečenica iz filma “Lajanje na zvezde”, možda je neću baš tačno navesti….ali glasi od prilike ovako: “Ko nije vodio ekskurziju na zagrebački velesajam, ne zna šta je patnja” 😉
    Ja sam imala priliku da vidim mamu “u akciji” jedno popodne na Zlatiboru tokom boravka dece u tzv. školi u prirodi…..
    S moje tačke gledišta-ko preživi takvu šetnju, živeće dugo, duuuuuugoooo…..

  28. sanjica kaže:

    Nemam obicaj da komentarisem,jer smatram da u svakom sukobu misljenja ima istine sa obe strane.Ipak,nesto me zanima,ako mozete da mi odgovorite.Naime,ja sam pokusala da se raspitam za posao u prosveti,pri cemu me sekretarica nije ni saslusala dve recenice,i odgovorila mi da NEMA MESTA u prosveti za nove radnike…da se stari radnici razmestaju.Pa vi meni odgovorite na osnovu toga:Ako vas ima toliko radnika i jos uvek radite u prosveti (ali kukate),zasto jos uvek radite u tolikom broju????onda ustupite mesta tim drugima koji manje kukaju od vas i koji ce biti zadovoljni da rade to sto vi radite,jer postoje tezi poslovi…

  29. Anonimni kaže:

    Najlepsi posao je u prosveti, to vam govorim zato sto sam i ja prosvetni radnik, jedina greska je nazalost zasto prosvetni radnici ne idu u penziju sa 60 godina. Ljudi vise nemaju istu motivaciju da rade sa decom, i zato treba pustiti mlade kolege i koleginice koji su puni elana i rada. Kada prosvetni radnik napuni 60 godina, ja bih bez razmisljanja poslala u penziju, da malo uziva sa porodicom, vidite i sami koliko je zivotni vek ljudi kratak.

  30. Ruzica kaže:

    FENOMENALNOOOOO!!! Ismejala se cela moja porodica 🙂 🙂 🙂

  31. Anonimni kaže:

    pa skoro da je vec sada tako ha ha ha

  32. Anonimni kaže:

    Zanemarimo kuknjavu prosvetara, obratite pažnju na deo teksta gde se govori o deci!!!???
    http://localhost/symbiotica/zelena-ucionica/old/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yahoo.gif

  33. Anika kaže:

    Na početku svačijeg života,u dobu kada se opredeljujemo za zanimanja, često nismo svesni o tome kakve sve lepote ali i probleme nosi ta profesija.Veoma sam volela svoj rad u prosveti jer sam se za njega opredelila još sa 15 godina.Završila sam i fakultet i radila sam 4o godina sa puno entuizijazma.Sada se često pitam čemu.Zašto? zato što nam jedan veliki broj ljudi prigovara za sve propuste i nevolje u društvu.Ovaj tzv. bil gets kaže da smo džabalebaroši i bitange…E,moj čoveče, pa nije bilo bodljikave žice oko fakulteta za prosvetne radnike.Što ga niste upisali i svi ovi što nas anonimno blate.Znate,moguće je da ste pripadali onim učenicima koji su na časovima bili odsutni duhom,jer da ste pazili šta i najslabiji predavač izlaže imali biste bar lep i sadržajan sovor.Danas idem kod specijaliste na pregledd i daću četvrtinu moje penzije,a dotični rahttp://localhost/symbiotica/zelena-ucionica/old/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gifdi i u bolnici i privatno.Ne žalim se,nego se pitam zašto nisam to studirala,jer kažem,mogla sam da biram.I ako sam,ipak sam radosno išla na posao.

  34. Jelena kaže:

    Pošto ne mogu da ispratim sve komentare, a iskreno kad bih sve čitala samo bih pokupila tu ljutnju koja se vidi i iz prva dva-tri komentara, zamolila bih Vas (sve u prosveti) da mi kažete kakva je inspiracija bila u Vama kad ste bili mladi, tek na početku studija za profesiju kojom se sada bavite? Šta vas je dovelo da toliko mrzite svoj rad sa decom, ako Ste se upravo školovali da Biste radili sa decom? Ko je su Vaše nade tada bile?
    I sve ovo pitam, iz razloga što je meni 20 godina, što studiram za zvanje koje je na svaki način povezano sa prosvetom, što želim da znam šta je Vama uništilo tu želju za tim radom, i što želim da znam da li ću i ja takva jednom postati – jer ako da, onda bih volela da znam sada, pa da idem da čuvam ovce i sklonim se od svega.
    I da se razumemo,na strani sam nastavnika, jer da njih nije bilo ja ne bih postala ova osoba što jesam, u njima sam našla značajnu drugu osobu. Isto tako, juče sam izašla iz srednje škole, znam kakvi smo mi adolescenti, znam i kako plan i program nije prilagođen, znam kako roditelji mogu biti zahtevni, i ostalo i znam da je teško ići sam protiv svih, ali zar je rad u školi/prosveti stvarno Sizifova muka?
    Pozdrav

    1. Ljubinka Boba Nedić kaže:

      Draga Jelena,
      Ne odustaj nikako!
      Ono što nas je tada motivisalo, to nas motiviše i danas.
      Postoji nešto na šta niko ne obraća pažnju – skoro nikada nećete čuti da se prosvetni radnik žali na rad sa decom, što je najvažniji, najteži i najodgovorniji deo našeg posla. Za to smo se školovali. Da podučavamo decu. Da budemo učitelji, a svi prosvetni radnici jesu učitelji. To je bio kriterijum pri izboru fakulteta i zanimanja.
      To je ono što i danas volimo.
      ‘Kukamo’ samo na besmisleni deo našeg posla, na tu čuvenu papirologiju. Pa, čak ni tu nije problem u obimu posla, već u nedostatku smisla. Te stotine strana koje godišnje otkucam (napišem) me nimalo ne čine boljim profesorom engleskog jezika http://localhost/symbiotica/zelena-ucionica/old/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_mail.gif U tome je problem.

      1. Direktor škole kaže:

        Iznenađujuće dobar komentar od osobe koja je autor članka iznad.

        1. Ljubinka Nedić kaže:

          To samo govori o tome koliko ste loše pročitali tekst.
          Ima čitanja i “čitanja”.
          Kažu da ponovljena radnja hoće da pomogne http://localhost/symbiotica/zelena-ucionica/old/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_whistle3.gif

      2. Jelena kaže:

        Znači, cela stvar je u besmislenoj papirologiji? Hmmm… Mogu reći onda da ću ponosno obavaljati taj besmisleni deo, jer i od svoje 13. godine radim puno toga besmislenog i isto to gledam. Hvala Vam što ste mi odgovorili.
        P.S. Da se zna, smejala sam se čitajući članak (i kolegama rado podelim sadržaj ovog sajta).
        Pozdrav http://localhost/symbiotica/zelena-ucionica/old/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif

  35. Blaženka kaže:

    Sve profesije imaju svoje lepe i svoje loše strane. Problem je što ni u jednoj profesiji, oni koji ne poznaju ni ljepote ni probleme te profesije, ne daju sebi za pravo da komentarišu i pametuju kao o problemima, lepotama, teškoćama u obrazovanju. Tekst je šaljiv i satiričan i verovatno je oduševiju sve prosvetne radnike, samo što većina to ne smije ni da iskaže jer je svesna da se svaka njihova rać može zloupotrebiti protiv njih. Živimo i radimo u vremenu kada je sistem vrednosti ozbiljno poljuljan, kada ni mladi ljudi ni njihovi roditelji nisu sigurni šta zapravo žele i na koji način treba da to postignu…ali je većina spremna da okrivi prosvetne radnike što se ne ponašaju onako kako bi oni želeli. Komentari na ovaj tekst najbolje govore upravo u tome…oni koji nisu iz struke smatraju se najkompetentnijim….

  36. Direktor škole kaže:

    Slažem se sa vama. Ko ima kreativnosti da napiše članak sa ovakvom porukom nije za posao nastavnika. tj. U ovom slučaju Vi Ljubinka niste za pedagošku profesiju.
    Čitajući komentare vidim da je Ljubinka nije jedina i da je lista značajno veća.
    Neću napisati ni da ste drski i nezahvalni jeć jednostavno napisali ste jedan krajnje neprimeren članak.http://localhost/symbiotica/zelena-ucionica/old/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif

    1. Ljubinka Boba Nedić kaže:

      Direktore, jadna škola kojom direktoruje neko ko kreativnost ne prepoznaje kao jednu od najpoželjnijih osobina nastavnika.
      Sve ste mi simpatičniji.
      Šteta što niste stvarno direktor.
      Pardon.
      Sreća je velika da s prosvetom nemate nikakve veze http://localhost/symbiotica/zelena-ucionica/old/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif

      1. Direktor škole kaže:

        Na nečiju žalost imam.
        Jenostatavno neću da izgubim entizijazam.

  37. Ljubinka Boba Nedić kaže:

    Drage koleginice i kolege,
    Hvala vam što ste pročitali tekst, pre svega.
    Pročitah komentare, i potpuno su očekivani.
    Prosvetni radnici su prepoznali satiričan ton, karikiranu stvarnost (kao što satira i traži), i slatko se nasmejali, istina, uz malo gorčine. To mi je i bila želja.
    Oni koji su iz ‘privatluka’ (naučih novu reč!), u tekstu su videli samo kuknjavu.
    I to je lepo.
    I treba da vidimo različito, jer jesmo različiti. Ne cenim ko je bolji, samo kažem da nismo isti.
    Mi svoj posao volimo, bez obzira na besmislene delove nametnute poslednjih godina.
    A ovi što nas grde, ne vole ni sebe, ni svoj posao.
    Njima je teže, pa hajde da budemo tolerantniji prema njima http://localhost/symbiotica/zelena-ucionica/old/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif
    P.S. Dragi kritizeri, stručnjaci opšte prakse, ne sumnjate valjda da bih ovo umela i na drugi način da kažem. O mom tekstu pišite šta god hoćete, ali ne pljujte prosvetu. Da vam nije nas, ko zna kakva bi vam deca bila.
    Srdačan pozdrav!
    http://localhost/symbiotica/zelena-ucionica/old/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_rose.gif

  38. Direktor škole kaže:

    http://localhost/symbiotica/zelena-ucionica/old/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif

    1. Ljubinka Nedić kaže:

      Koliko ja vidim, vi ćete mene još i zgotiviti http://localhost/symbiotica/zelena-ucionica/old/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yes.gif

  39. Blaženka kaže:

    Sad sam se tek zbunila…da li direktor škole toliko ne poznaje stanje u školi da zbog članka koji je trebalo da ga nasmeje etiketira autora da nije za školu…ili duboko u sebi zbog neceg mrzi nastavnike i misli kako oni nisu za školu i njih krivi za stanje u školstvu…..i na čiju je to žalost ustvari…..

    1. Blaženka kaže:

      ustvari ….svi mi iz škole treba da volimo i poštujemo taj posao i ja verujem da je tako, mada ponekad moramo i da kažemo ponešto što neki ne razumeju na pravilan način….. i to ne znači da je to na bilo čiju žalost…nego na osvetljavanje problema iz raznih uglova i na opšti boljitak….

    2. Ljubinka Nedić kaže:

      Čini mi se da je trenutno ozbiljno zbunjen http://localhost/symbiotica/zelena-ucionica/old/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wink.gif

  40. Vladan Vučinić kaže:

    Jedan VELIKI pozdrav za drage kolege i sve one koji to nijesu.A sad još malo “šale na svoj račun”:
    “Svako ko misli da je nastavnički posao lagan, neka isproba sljedeću vježbu:
    Uzmi vremena u jednom danu i sroči 5 govora, od kojih svaki treba ispuniti 45 minuta, o bilo čemu, u što se ti lično dobro razumiješ. Pri tome uzmi u obzir da svoju publiku moraš zainteresovati i motivisati na pažnju, slušanje, razumijevanje i usvajanje tog svog govora. Naravno, potrebno je smisliti i nekoliko zanimljivih zadataka i aktivnosti koje će tvoju publiku podstaći na sudjelovanje i interakciju.
    Sjutra ustani, pristojno se obuci i odvozi po gradu 30 minuta do sat vremena, vrati se kući, upali televizor i pojačaj ga. Stani pred taj televizor i u 45 minuta ispričaj taj svoj govor i sve što si pripremio/la tako da govoriš glasnije od televizora. S vremenom postepeno pojačavaj televizor (jer učenička pažnja opada i postaju pričljiviji i nezainteresiraniji) te i dalje govori glasnije od televizora.
    Usput naravno moraš pratiti sve što se na ekranu odvija i program koji gledaš. Kad god neko od ukućana prođe, ti odgovori suvislo na sva njegova pitanja i udovolji svim njegovim zahtjevima.
    Naravno, nemoj zaboraviti cijelo to vrijeme biti uljudan i smiren, te imati osmijeh na licu kako bi pridonio boljoj atmosferi u prostoriji.
    Nakon 45 minuta, uzmi pauzu od 5 minuta, ali tada jako pojačaj televizor, kako bi se dočarao odmor u školi. Po mogućnosti, neka tvoje dijete nekoliko puta protrči pored tebe ili se potuče s bratom ili sestrom. Ti tada smireno i vješto riješi tu situaciju, tako da svi budu zadovoljni.
    Zatim vrati televizor na početnu postavku (svejedno glasnije od uobičajene), uzmi svoj drugi pripremljeni govor, zadatke i aktivnosti i ponovi sve u idućih 45 minuta. Opet isti odmor od 5 minuta pa ponovno sve ispočetka, 45 minuta. To radi tako 5 puta zaredom.
    Onda pozovi kod sebe komšinicu/komšiju, s kojom/kojim imaš neki problem i provedi 45 minuta s njom/njim, smireno i uljudno rješavajući taj problem, objašnjavajući kako i zašto je do njega došlo i predloži kako ga efikasno riješiti.
    Kada završiš opet sjedni u auto i vozaj se po gradu 30 minuta do sat vremena. Vrati se kući, malo se odmori (pitam se, hoćeš li upaliti televizor ili imati snage igrati se sa svojom djecom), zatim sjedni i pripremi 5 novih govora za sutraPripreme,nastavni materijal,izvještaji…)
    Ponovi ovu vježbu 5 dana zaredom pa mi se javi i reci da li još uvijek vjeruješ da je naš posao lagan.
    Eto, to ti je profesorska radna sedmica, bez papirologije, dežurstava, pisanja godišnjih, mjesečnih i operativnih planova, dnevnih priprema, planiranja i svega ostalog. Samo radna sedmica!”

  41. Vladan Vučinić kaže:

    Vaspitanje i obrazovanje djece mnogi vide kao vrlo jednostavan zadatak, pa se tako zasluge nastavnog osoblja često nastoje umanjiti. Da bi tome stala u kraj, jedna anonimna profesorica odlučila je metaforički pojasniti kako zapravo izgleda uobičajena profesorska radna sedmica. Kako bi objašnjenje bilo što plastičnije, svoje iskustvo profesorica je ponudila u obliku zabavne vježbe.
    Ja ću na ovaj način pozdraviti sve drage koleginice i kolege i stati u odbranu njihove i svoje časti,svjestan težine posla u ostalim strukama kao i težine svog posla.Sreća je,pa uvijek nađemo bilo kakav “izduvni ventil”,pa makar i na ovakav način drage koleginice Ljubinke Bobe Nedić.Parafraziram:
    “Svako ko misli da je nastavnički posao lagan, neka isproba sljedeću vježbicu:
    Uzmi vremena u jednom danu i sroči 5 govora, od kojih svaki treba ispuniti 45 minuta, o bilo čemu, u što se ti lično dobro razumiješ. Pri tome uzmi u obzir da svoju publiku moraš zainteresovati i motivisati na pažnju, slušanje, razumijevanje i usvajanje tog svog govora. Naravno, treba da smisliš i nekoliko zanimljivih zadataka i aktivnosti koje će tvoju publiku potaknuti na sudjelovanje i interakciju.
    Sjutra ustani, pristojno se obuci i odvozi po gradu 30 minuta do sat vremena, vrati se kući, upali televizor i pojačaj ga. Stani pred taj televizor i u 45 minuta ispričaj taj svoj govor i sve što si pripremio/la tako da govoriš glasnije od televizora. S vremenom postepeno pojačavaj televizor (jer učenička pažnja opada i postaju pričljiviji i nezainteresovaniji) te i dalje govori glasnije od televizora.
    Usput naravno moraš pratiti sve što se na ekranu odvija i program koji gledaš. Kad god neko od ukućana prođe, ti odgovori suvislo na sva njegova pitanja i udovolji svim njegovim zahtjevima.
    Naravno, nemoj zaboraviti cijelo to vrijeme biti uljudan i smiren, te imati osmijeh na licu kako bi pridonio boljoj atmosferi u prostoriji.
    Nakon 45 minuta, uzmi pauzu od 5 minuta, ali tada jako pojačaj televizor, kako bi se dočarao odmor u školi. Po mogućnosti, neka tvoje dijete nekoliko puta protrči pored tebe ili se potuče s bratom ili sestrom. Ti tada smireno i vješto riješi tu situaciju, tako da svi budu zadovoljni.
    Zatim vrati televizor na početnu postavku (svejedno glasnije od uobičajene), uzmi svoj drugi pripremljeni govor, zadatke i aktivnosti i ponovi sve u idućih 45 minuta. Opet isti odmor od 5 minuta, pa ponovno sve ispočetka, 45 minuta. To radi tako 5 puta zaredom.
    Onda pozovi kod sebe komšinicu, s kojom imaš neki problem i provedi 45 minuta s njom, smireno i uljudno rješavajući taj problem, objašnjavajući kako i zašto je do njega došlo i predloži kako ga efikasno riješiti.
    Kada završiš opet sjedni u auto i vozaj se po gradu 30 minuta do sat vremena. Vrati se kući, malo se odmori (pitam se, hoćeš li upaliti televizor ili imati snage igrati se sa svojom djecom), zatim sjedni i pripremi 5 novih govora za sutra.
    Ponovi ovu vježbu 5 dana zaredom, pa mi se javi i reci da li još uvijek vjeruješ da je naš posao lagan.
    Eto, to ti je profesorska radna sedmica, bez papirologije, dežurstava, pisanja godišnjih, mjesečnih i operativnih planova, razrednog starješinstva, planiranja i sveg ostalog. Samo radna sedmica.”
    Bez namjere da uvrijedim nezaposlene,direktore škola,neupućene i neznavene veliki pozdrav iz Crne Gore!

  42. Dragana kaže:

    genijalno!! Svaka čast spisateljici 🙂

  43. Pedja kaže:

    Bilo bi dobro da svako ko kritikuje prosvetare napiše šta je po profesiji, i prosvetarima dao mogućnost da i oni prokomentarišu njegovu ili njenu struku.

  44. Mladi prosvetar kaže:

    Još jedan u nizu dosadnih tekstova na nivou časova prosvetara autora. Na žalost, opet ću ih se nagledati u zbornici tokom godine. Svi pucaju od kreativnosti, volje i želje. Samo im administracija, deca i roditelji smetaju. Ministar uvek. Ponekad i direktor. Samo što niko ne razume prosvetarski hleb sa osam kora.

  45. Prosvetar kaže:

    Mesecima čitam ovakve komentare i više neću!
    Iskreno mi je žao sto ljudi pljuju po svemu a najviše po onome što ne razumeju, što nema veze sa njima i sa čim veze nemaju!
    Školovao sam se, zaposlio i deceniju radim posao koji volim! Imao sam i boljih prilika ali sam ostao učitelj jer volim taj posao. Taj tezak posao koji NIKO ne ceni ali SVI PLJUJU!!! Ne bunimo se po ulicama, ne zaustavljamo promet po magistralama – cutimo i radimo! Školujemo buduće generacije koje nadam se neće biti kao Vi.
    Radite Vi svoj posao, pustite nas da radimo svoj i ostavite nam malo prostora da se pozalimo barem ovde. Mi stvaramo generacije, ljude, budućnost! http://localhost/symbiotica/zelena-ucionica/old/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_rose.gifAko bude “na vas” …

  46. Mladi prosvetar kaže:

    Mnogo mi se dopada tolerantan stav ovog tipa. Ostavite nam malo prostora da se požalimo ovde, a zbornice (barem 100% nemalog broja u koje sam ja ušao i radio plus brojne ad hok grupe na seminarima i slično) predstvljaju hramovi kukanja, žalbi i optužbi. Najpre po roditeljima, onda po deci, a ministra i premijera se dokače povremeno. Ali zanimljive su kritike, kada pripadnici zbornice postanu roditelji u nekoj drugoj školi. Onda ne valjaju programi, učitelji i nastavnici sopstvene dece. Kada kolega postane inspektor, direktor, načelnik onda je lopov i najnesposobniji.
    Komunističke parole tipa “Mi stvaramo generacije, ljude, budućnost! ” su, nakon pristiglih generacija, ljudi i sjajne budućnosti sa kojim i u kojoj živim, tako smešne i jadne i vode samo jednoj misli “nemojte, ljudi, ko boga vas molim.
    Bio bih veoma srećan kada bi ovo bio Vaš kutak i kada ne bi delali šire.

  47. Bada kaže:

    Želim da pozdravim sve prosvetne radnike sa željom da više nikada ne počinju novu školsku godinu sa štrajkovima.
    Nekada su se deca, a i roditelji radovali polasku u školu. Danas to više nije tako. Unapred znamo da će školska godina počete nekim ucenama i štrajkovima. Tako je već godinama.
    Susret dece sa školom i programom nije radostan, jer ste već od prvog dana nezadovoljni, pa će to sve da osete i deca.
    Sa druge strane roditelji, koji štrajkuju, ako će deca dobiti novu učiteljicu! Mora da se vrati ona prethodna, jer u suprotnom, nedaju svoju decu da idu u školu!
    Ima još dosta toga, što bih mogla da navedem i sa jedne i sa druge strane ali, mislim da je dovoljno i ovo što sam navela.
    Sve je to užasno.
    Ko od vas misli o tim divnim malim ljudima. Sve se lomi preko njihovih nejakih ledja. Najmanje razmišljate o njima.
    A što se tiče posla. Svaki posao ima svoju dobru i lošu stranu. Svaki posao je težak, na neki način. Pa uostalom, zato se i zove rad ili posao, a ne godišnji odmor.
    U našem društvu postoji nešto, što je veoma čudno. Svi znaju svoja prava, a niko nezna svoje dužnosti i obaveze. Svi hoće da im bude lepo u životu, a da što manje rade. Toga nema nigde osim kod nas.
    Ovakvim našim zalganjima netrebamo ni turcima, pod čijom vlašću smo bili 500 god, a kamoli Evropi.
    Tužno, da nemože biti tužnije.

  48. ucitelj kaže:

    Lepi moji,ovo sam iz naslova i to sa velikim U.Zao mi je i napadaca i napadnutih.Moj motiv su srecna lica djaka i zagrljaj kojim me docekaju.Ljubav iznad svega i ne brinite;-)

  49. Pera peric kaže:

    Pored prosvete postoje i drugi poslovi slazem se, ljudi rade kod privatnika 7 dana dvevno po 10 sati. Ali i ti ljudi kod privatnika ne trebaju da se zale (kao sto se zale ovde) jer u Kini, Juznoj Koreji, Tajlandu itd narod radi 7 dana nedeljno po 16 sati za jos manju platu nego ovde uz to nose pelene da bi bili produktivni i naravno ako pogrese nesto budu fizicki disciplinovani… Od goreg uvek ima gore. Direktoru i privatnicima predlazem da odu malo u zemlje izlazeceg Sunca

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama